Почнимо да размишљамо о правој слободи, то јест да живимо ван система
Без маски, без улаза у продавнице. Без маски, без приступа јавном превозу. Без маски, без посла, школе. Итд итд. Све је јасно, али хајде мало другачије да видимо ствари и мислимо другачије. Запитајмо се шта нам Бог говори, зашто све ово допушта и шта Његово значи.
Без маски, без улаза у продавнице. Можда Бог жели да нас сачува од свих отрова и непотребних ствари које тамо купујемо, па нас води до пољопривредника и врати стари начин трговине када људи размењују храну и услуге, живели по природи и једни са другима?
Нема маски, нема приступа авионима. Можда Бог жели да нас држи близу својих породица и жели да останемо на нашим вековним пожарима. Живели смо вековима без авиона и брзог воза, па зашто не бисмо и сада?
Без маски, без приступа јавном превозу. Можда нам Бог каже да се више крећемо, трчимо и ходамо. Некад су људи пешачили 50 километара дневно и није им било већи терет, зато су били здравији и здравији.
Без маски, без приступа јавним зградама. Можда Бог жели да нас уклони из банака, новца и свих институција у систему, па даље од самог система и подстакне живот ван система, у природи, са самоодрживим домаћинством.
Без маске, без посла. Да ли нам је уопште потребан посао да бисмо живели и преживели? Да ли треба да радимо и правимо капитализам док немамо времена за породицу, радимо на себи, боравимо на сунцу и природи, за стваралаштво, уметност, читање, дружење, учење, игру… да ли да радимо и зарађујемо новац који ћемо касније потрошити на потпуно непотребне ствари? Можда Бог жели да нас врати правим вредностима. Можда жели да бацимо лажног Бога – новац, и кренемо путем који води ка њему, истини и љубави. Можда жели да нас избави из материје и константно лови на профит.
Без маски, без школе. Можда Бог жели да заштити децу од индоктринације, обуке, програмирања и лажног знања. Запитајте се да ли децу треба слати у такве школе и тако их одвојити од породице и дозволити систему да их обликује како он хоће. Зашто дозволити другима да одгајају вашу децу и праве од њих робове система? Možeš da učiš decu kod kuće. Деца нису потребна деци, јер деца уче и истражују себе, то је њихова родна способност, само их треба дозволити без приморавања на било шта.
На крају, шта ако су и напољу обавезне маске. Опет је могуће само у градовима. Као полицијски час где има полиције, тако ће морати да се носе маске на отвореном где постоје камере, полиција и цивилизација. Слободан си у природи. Можда Бог жели да нас избави из градова загађења, гужве, потере, смоле и система. Можда жели да нам каже да је природа спас и решење?
Систем је као дрога. Навучени смо на њега и чини нам се да је живот без њега немогућ. Навучени смо на локале, јавни превоз, новац, установе, школе, рад… и живот прилагођавамо да се тај систем уклопи у тај систем, па тај исти систем тако одржавамо и хранимо исти систем . Ово је као у матриксу а сада је ред да се изаберу плаве или црвене таблете.
Значи све је у нама и како гледамо на ствари. Можда уместо да мењамо систем, вође, покажемо разочарење и бес у тренутној ситуацији, почнимо да размишљамо о правој слободи, то јест да живимо ван система. Јер све ове луде мере односе се углавном на људе који су навучени на систем и који сами одржавају исти систем. Можда уместо да одржавамо и хранимо систем, идемо корак по корак да изађемо из њега и све се решимо. Мислимо да нешто није у реду, а можда се све дешава са разлогом и све је како треба? Можда је све овако због нашег раста и да нас нечему научи, а и отвори нове путеве. Ја верујем, а ви?
Аутор: Веселин Димић
Извор: https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1619785354862075&id=100004918773085
