Pismo unucima na maršu ka Kragujevcu
Dragi moji sokolovi i dedine golubice,
Verujem da ćete izdržati preostalu deonicu vašeg junačkog marša ka Kragujevcu eda bi sutra, na Sretenje Gospodnje, u četrdeseti dan od rođenja Hristovog, blagovestili osvanuće slobode roda našega, čiji je razasvit zapođenut pre 190 ljeta.
Neka vas ne zbune glasoviti dušebrižnici, za vaše nauke i ispite, jer to su oni isti podlaci koji si vam zamandalili škole i fakultete, pa čak i crkve, udruženi sa belosvetskim prevarantima izmislivši p(L)andemiju.
Pre četrdeset, više dve godine, i ja sam pokušao da se borim za Istinu i Pravdu u beogradskom Sava centru, ali sam ostao usamljen: sirak tužni bez iđe ikoga, jerbo pleme naše snom mrtvijem spavaše.
Đe ja stadoh vi, uz pomoć Božju, produžiste i vidim da vas narod srcem dočekuje. Sad kad vidim vas i div vršnjake vaše kako budite usnuli rod naš, srce vašeg dede radosno igra i u njemu od miline kao da žubore reči Bogoprimca – Simeona: Sad otpusti slugu Tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje…
Ponoseći se vama,
uz molitvu da vas Gospod podrži u vašem podvigu,
vas i sve vaše saborce voli i ljubi vaš deko Miloje
U navečerje Sretenja Gospodnjeg 2025.
Grešni Miloje Stevanović
