Писмо унуцима на маршу ка Крагујевцу
Драги моји соколови и дедине голубице,
Верујем да ћете издржати преосталу деоницу вашег јуначког марша ка Крагујевцу еда би сутра, на Сретење Господње, у четрдесети дан од рођења Христовог, благовестили освануће слободе рода нашега, чији је разасвит запођенут пре 190 љета.
Нека вас не збуне гласовити душебрижници, за ваше науке и испите, јер то су они исти подлаци који си вам замандалили школе и факултете, па чак и цркве, удружени са белосветским преварантима измисливши п(Л)андемију.
Пре четрдесет, више две године, и ја сам покушао да се борим за Истину и Правду у београдском Сава центру, али сам остао усамљен: сирак тужни без иђе икога, јербо племе наше сном мртвијем спаваше.
Ђе ја стадох ви, уз помоћ Божју, продужисте и видим да вас народ срцем дочекује. Сад кад видим вас и див вршњаке ваше како будите уснули род наш, срце вашег деде радосно игра и у њему од милине као да жуборе речи Богопримца – Симеона: Сад отпусти слугу Твојега Господе, јер видеше очи моје спасење…
Поносећи се вама,
уз молитву да вас Господ подржи у вашем подвигу,
вас и све ваше саборце воли и љуби ваш деко Милоје
У навечерје Сретења Господњег 2025.
Грешни Милоје Стевановић
