Pismo svešteniku koji poziva narod na pričešće bez pripreme
Oče Svetislave!
Hristos Vaskrse!
U razgovoru sa vernicima, dobih saznanje da ste na dan praznovanja svetog Jeremije, u crkvi Svetog Luke u Nišu, upozorili vernike ,da dobro razmisle zašto ne prilaze čaši Gospodnjoj, odnosno zašto ne prilaze da se pričeste. Kako sam razumeo ovo preporučujete da se čini bez obzira na duhovno stanje vernika, odnosno da se svako može pričestiti bez pripreme posta, molitve, pokajanja i ispovesti. Bolje reći sveto Pričešće dajete kao običnu hranu, svakodnevnu, bilo kome, kad god ko dođe u Crkvu na svetu Liturgiju.
Postavlja se pitanje, sa kojim pravom to činite i kojim uporištem u crkvenom učenju i crkvenoj praksi preinačujete ponašanje i ustaljenu formu prilaska svetom Pričešću, sa kojim treba da se sjedinimo sa Hristom, i to bez očišćenja i uloženog napora, iako je potrebno da priđemo što dostojnije (koliko je do nas – potrebno je da učinimo trud i napor), bez obzira što je pričešće dar Božiji.
Dakle, da se samo podsetimo, pričešće jeste dar Božiji, ali tek onda kad i mi uložimo napor kako bi prišli svetoj Čaši koliko toliko pristojno obučeni u novo pokajno ruho, koje ne može biti obučeno bez pripreme. Da bi čovek ostvario bilo koji rezultat u životu, on to ne može učiniti bez rada i bez pripreme, Tako je isto i u duhobnom životu. Neću Vam ovde citirati Sveto Pismo koje je puno upozorenja, kakav duhovni život moramo da vodimo da bi smo se uopte nazvali hrišćanima, koji slede put Hristov, jer predpostavljam da to kao sveštenik dobro znate, ili bi trebalo da znate. Nije vernik samo onaj koji dođe u Crkvu, koji samo zine ispred vas i vi mu dodelite nezasluženu svetu Pričest, već se to mora činiti sa svakom smernošću, pobožnošću, pa i starahopoštovanju verskom jer se mi kao nepripremljeni treba da sjedinimo sa Hristom….
Sve se više primećuje da sveštenici deluju kao službenici patrijarha Porfirija, ne mareći za iskonsko učenje Svetih Otaca…Još kao juče me je podsetio jedan vernik, kako pamti sveštenika protojereja Dušana Stevanovića u Sabornoj crkvi u Nišu, kako savetuje vernike da se slučajno nikom ne dogodi da se pričesti a da nije postio. Ja se pitam, ko je u pravu, ovaj sveštenik ili vi današnji koji preinačujete versko ponašanje.
Kako je moguće da do juče govoraste kako je potrebna priprema za pričešće, a već danas to činite beskrupulozno, preporučujući Porfirijumske zavrzlame kao kodeks nekakvog hrišćansko – pravoslavnog ponašanja. Koliko se sećam, ako ste prošli kroz kakvu školu bogoslovsku, sasvim nema sumnje da vas niko tako nije učio, da dajete pričešće narodu (ne vernicima, jer pravi vernik to neće učiniti), bez bilo kakve pripreme. A li što je još gore od toga da ih upozoravate, da to čine samo zato što su prisutni u crkvi, da ste vi kakav nastojatelj, koji se treba slušati. Pritim se zaboravlja da se sluša samo onaj nastojatelj koji je uzoran Hristov Pastir. Ali tamo gde postoji nedoslednost, preinačivanje učenja, kako može takav nastojatelj imati autoriteta kod vernog naroda?
I da podsetim, još jednom, vi možete činiti sve van kodeksa crkvenog, sa kvazi teologijom Zizijulasa, Majendorfa, Šmemana, Midića, Porfirija, itd, ali nećete moći uništiti duh Svetog Save i svetog Justina Popovića, koji živi u vernom narodu, dok su okupljeni u Gospodu najmanje dva ili tri vernika, koji se slažu u predanjskom crkvenom životu, koje je verno Jevanđelju, onako kako treba da se tumači i živi po njemu.
I najzad vi možete imati pune crkve naroda, ali vernike zasigurno nećete imati, jer narod koji je okupljen oko vas sveštenika koji propovedate slobodoponašanje, uvek će imati slepu poslušnost, ali isključivo prazna srca, koja će samo kucati uprazno bez cilja i prave vere.
Sa hrišćanskim pozdravom,
Ipođakon Dušan Miljković
