Писмо свештенику који позива народ на причешће без припреме
Оче Светиславе!
Христос Васкрсе!
У разговору са верницима, добих сазнање да сте на дан празновања светог Јеремије, у цркви Светог Луке у Нишу, упозорили вернике ,да добро размисле зашто не прилазе чаши Господњој, односно зашто не прилазе да се причесте. Како сам разумео ово препоручујете да се чини без обзира на духовно стање верника, односно да се свако може причестити без припреме поста, молитве, покајања и исповести. Боље рећи свето Причешће дајете као обичну храну, свакодневну, било коме, кад год ко дође у Цркву на свету Литургију.
Поставља се питање, са којим правом то чините и којим упориштем у црквеном учењу и црквеној пракси преиначујете понашање и устаљену форму приласка светом Причешћу, са којим треба да се сјединимо са Христом, и то без очишћења и уложеног напора, иако је потребно да приђемо што достојније (колико је до нас – потребно је да учинимо труд и напор), без обзира што је причешће дар Божији.
Дакле, да се само подсетимо, причешће јесте дар Божији, али тек онда кад и ми уложимо напор како би пришли светој Чаши колико толико пристојно обучени у ново покајно рухо, које не може бити обучено без припреме. Да би човек остварио било који резултат у животу, он то не може учинити без рада и без припреме, Тако је исто и у духобном животу. Нећу Вам овде цитирати Свето Писмо које је пуно упозорења, какав духовни живот морамо да водимо да би смо се уопте назвали хришћанима, који следе пут Христов, јер предпостављам да то као свештеник добро знате, или би требало да знате. Није верник само онај који дође у Цркву, који само зине испред вас и ви му доделите незаслужену свету Причест, већ се то мора чинити са сваком смерношћу, побожношћу, па и старахопоштовању верском јер се ми као неприпремљени треба да сјединимо са Христом….
Све се више примећује да свештеници делују као службеници патријарха Порфирија, не марећи за исконско учење Светих Отаца…Још као јуче ме је подсетио један верник, како памти свештеника протојереја Душана Стевановића у Саборној цркви у Нишу, како саветује вернике да се случајно ником не догоди да се причести а да није постио. Ја се питам, ко је у праву, овај свештеник или ви данашњи који преиначујете верско понашање.
Како је могуће да до јуче говорасте како је потребна припрема за причешће, а већ данас то чините бескрупулозно, препоручујући Порфиријумске заврзламе као кодекс некаквог хришћанско – православног понашања. Колико се сећам, ако сте прошли кроз какву школу богословску, сасвим нема сумње да вас нико тако није учио, да дајете причешће народу (не верницима, јер прави верник то неће учинити), без било какве припреме. А ли што је још горе од тога да их упозоравате, да то чине само зато што су присутни у цркви, да сте ви какав настојатељ, који се треба слушати. Притим се заборавља да се слуша само онај настојатељ који је узоран Христов Пастир. Али тамо где постоји недоследност, преиначивање учења, како може такав настојатељ имати ауторитета код верног народа?
И да подсетим, још једном, ви можете чинити све ван кодекса црквеног, са квази теологијом Зизијуласа, Мајендорфа, Шмемана, Мидића, Порфирија, итд, али нећете моћи уништити дух Светог Саве и светог Јустина Поповића, који живи у верном народу, док су окупљени у Господу најмање два или три верника, који се слажу у предањском црквеном животу, које је верно Јеванђељу, онако како треба да се тумачи и живи по њему.
И најзад ви можете имати пуне цркве народа, али вернике засигурно нећете имати, јер народ који је окупљен око вас свештеника који проповедате слободопонашање, увек ће имати слепу послушност, али искључиво празна срца, која ће само куцати упразно без циља и праве вере.
Са хришћанским поздравом,
Ипођакон Душан Миљковић
