ПИСМО ГОСПОДУ

Сиромашни дечак Анастасије је успео да заврши школу, потом се замонашио, постао Епископ, а после упокојења Господ је пројавио његово светитељство. Данас је то један од изузетно поштованих светитеља, Свети Нектарије Егински. Ово је истинита прича из његовог детињства. Пренувши се од сна, ношен чистим дечијим осећањима, из безазленог срца, која су оличење вере по речима Спаситељивим:

„Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско.“ (Матеј 18,3), мали Анастасије, написао је писмо у којем се пожалио Господу: „Христе мој, Ти знаш колико те волим и увек чујеш моје молитве и дајеш ми што год Ти затражим.

Молим Те, преклињем Те, пошаљи ми одећу и обућу, јер ово што имам, поцепало се. Како ћу да идем у Твој храм и како да се крећем међу светом!?“ Потом је писмо ставио у бели коверат и адресирао: Мом најслађем Господу Исусу Христу на Небесима.

Чим је свануло пошао је до поште да пошаље писмо. Успут га је срео Коста, његов сусед и власник једне трговачке радње. Када је Коста видео, по јутарњој хладноћи, дечака са поцепаним оделом и прслим ципелама, упитао га је: „Дечаче, где идеш тако лоше одевен по овом мразу?“ Анастасије му одговори: „Идем до поште; носим газдина писма и имам једно моје.“ Коста га сажаљиво погледа и предложи да он однесе писма до поште јер и иде по пакет, а да Анастасије оде да се греје. Дечак је тај предлог прихватио, јер га је већ хватала дрхтавица од зиме. У пошти, сва писма која је Коста предао; била су примљена осим Анастасијевог, због сасвим неуобичајене адресе: Мом најслађем Господу Исусу Христу на Небесима.

Ни сам угледни трговац Коста није знао шта да одговори поштанским службеницима. Били су сви у чуду! Отворио је писмо и када је прочитао његов садржај, није успео да сакрије сузе од присутних. Вративши се у свој породични дом; прочитао је писмо супрузи, потом су обоје одлучили да Анастасију купе све што је у писму од Христа тражио.

То су и учинили и у току дана даривали Анастасију. Дечаковој срећи није било краја; што је Господ Исус Христос, тако брзо одазвао се његовој молби, преко ових дивних људи. Из житија Светог Нектарија Егинског

Извор: “Светосавско звонце“ бр. 10/2015.