Patrijarh Porfirije proklinje sopstveni verni narod od koga živi
Patrijarh Porfirije proklinje sopstveni verni narod od koga živi, samo zato što čuva istinitost vere pravoslavne
U Nedelju Pravoslavlja, 24. marta 2024. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije služio je svetu Liturgiju u crkvi Svetog Save na Vračaru. Na pojedinim elktronskim društvenim mrežama objavljen je snimak na kome patrijarh srpski Porfirije, u crkvi Svetog Save, u nedelju Pobede Pravoslavlja, kako čita Sinodik, gde tom prilikom izriče anateme na pravoslavne!!! I to kakve anateme? Patrijarh Porfirije izriče anateme svim pravoslavnim vernicima, koji stoje čvrsto u veri. Očevici u crkvi beleže kako je Porfirije izgovorio anatemu na sledeći način sa rečima: „onima koji pogrešno uče o Duhu Svetome, o tome da on proishodi od Oca – anatema!“ U trenutku dok je izgovarao „od Oca“ i trebao da izgovori „i Sina“, on je u deliću sekunde zastao. Zašto je zastao u delićima sekunde? Pa zato što je shvatio, da bi tako izrekao prokletstvo i na papiste, a on je ljubio ruku papi Franji!
Dakle, ima mišljenja i to sasvim opravdanih da je Porfirije sve ovo uradio potpuno promišljeno i namerno. Indirektno, on je ispovedio Filiokve, na svoj način. On, kao filokatolik tako veruje i tako nastupa. Prvo je pripremio narod da je moguće pričešćivati se na svakoj svetoj Liturgiji bez bilo kave pripreme, sa jedinim uslovom, da se samo dođe u crkvu. Kad je u jednom delu shvatio da ima svoje pobornike i sledbenike, koji će ga podržati i slediti, kao nevernici jer ne stoje čvrsto u veri, koji će slepo ići za njim, pristupio je anatemi svih onih koji veruju na svetosavski način u Boga, koji čvrsto drže crkveno učenje, i to na veoma ishitren način bez duhovnog sagledavanja crkvene zajednice, koja sledi put Svetih Otaca, sasvim ispravno.
Porfirije je upotrebio anatemu za pravoslavne vernike koji čvrsto stoje u veri i drže se crkvenog učenja, zapostavivši pritom svoju ulogu da saobrazno poučava vernike (1. Tim. 4, 6 – 16)! Da tom prilikom obrati pažnju na bolesne, siromašne, udovice i sirote, koji imaju iskušenja, koji su gonjeni od ljudi i demona, koji su ugnjeteni, duše koje očajavaju, duše koje su umorne i opterećene i na kraju strpljenja, onima koji oplakuju svoje grehove, kao i onima koji se mole za prijatelje i bližnje svoje, koji su od svih napušteni – da im ulije nada, koji su opterećeni starošću, koji se boje smrti, koji osećaju da će brzo umreti, itd. I od svih ovih obaveza, Porfirije izabira anatemu za verni narod. Da ga kazni i da ga svojim prokletstvom otera u pakao na večne muke. Zbog pravde i istine koju čuvaju preko vere u Isusa Hrista, kao dobro naučeni đaci od Crkve Hristove. Da zastraši verni narod i decu Boga živoga, kako on ima vlast da prokune i osudi, ne shvatajući da to ne čini po ljubavi Božijoj, jer Gospod želi da se svi ljudi spasu. Patrijarh Porfirije uopšte ne obraća pažnju na opomenu Božiju koja dolazi još iz Starog Zaveta, sa rečima: „teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! Govori Gospod. Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev za pastire koji pasu narod moj: Vi razmetnuste ovce moje i razagnaste ih, i ne obilaziste ih; evo, ja ću vas obići za zloću dela vaših, govori Gospod“ (Jerem. 23, 1 – 2). A šta je anatema za verni narod koji stoji čvrsto i uspravno u veri, nego svojevrsna zloća, koja nije smela da se dogodi.
Zar nije bilo bolje da je Porfirije, pristupio u nedelji Pravoslavlja poučavanju vernih i objašnjenju, kako treba ispovedati veru, kako tumačiti Svetu Trojicu, moleći se Bogu za sve neupućene u veri i za sve one koji pogrešno tumače Sveto Pismo i učenje Crkve Hristove. Da ih pritom zamoli, ili možda, da im samo pripreti, kako ne bi gubili dušu svoju jer svaka hula na Duha Svetog je greh neoprostiv. Ovako je, osudivši na svoj način pravednike vere Hristove, koji imaju pravilno tumačenje Svete Trojice i koji dobro znaju da Duh Sveti proishodi od Boga Oca, zapravo osudio sam sebe. Sebe je na ovaj način izopštio iz crkvene zajednice, dozvolivši vernicima zbog svog nerazumlja da ga niko koji je pravoveran ne može smatrati patrijarhom Srpske Pravoslavne Crkve! Izgubio je dostojanstvo patrijarha i ugled pastira Božijeg, kome je povereno stado Božije na čuvanje i poučavanje.
Kad je čovek produhovljen i obuzet verom na pravi način, on će imati strpljenja i ljubavi za svoju pastvu koja mu je poverena, da ih pouči, pretrpi, pa ako treba i umoli, kako bi svi imali pravi dogmatski pristup za određena teološka pitanja. Samo da je patrijarh Porfirije pročitao Poslanicu Rimljanima, imao bi jasnu pouku ispred sebe da se u nedelji Pravoslavlja u postu ne čine nikakve anateme, jer u pismu jasno piše: „a imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po mjeri vjere; ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči; ako je tješitelj, neka tješi; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom. Ljubav da ne bude lažna. Mrzeći na zlo držite se dobra. Bratskom ljubavi budite jedan k drugome ljubazni. Čašću jedan drugoga većeg činite. Ne budite u poslu lijeni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu. Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako. Dijelite potrebe sa svetima; primajte rado putnike. Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite. Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima. Budite jedne misli među sobom. Ne mislite o visokijem stvarima, nego se držite niskijeh. Ne mislite za sebe da ste mudri. A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tom što je dobro pred svijem ljudima. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svijem ljudima. Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mjesto gnjevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod. Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje ognjeno skupljaš na glavu njegovu. Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim“ (Rim.6 – 21).
Upravo u ovakvom delovanju Porfirija, koji se više ne može nazvati patrijarhom srpskim, jer ne sledi učenje Srpske Pravoslavne Crkve, koji razjedinjuje crkvenu zajednicu, i koji deluje filozofski i demagoški, prepoznaju se reči episkopa Irineja Bulovića, kao njnjegovog duhovnog učitelja, koji je jednom prilikom na televiziji Hram, izjavio, da on najbolje poznaje svog učenika i da tačno zna kakvu će crkvu ovaj da stvori kad bude veoma star čovek. Iz ovih reči episkopa Irineja i delovanja Porfirija, jasno se da naslutiti da on želi da porimokatoliči pravoslavlje u Srbiji, da ga razjedini i oslabi raznim podelama.
U ovakvoj situaciji, kad nam je vera ugrožena, kad se vrši atak na pravoslavne vernike u Srbiji, da se odreknemo iskonskog učenja, o Bogu i Svetoj Trojici, kad se daje anatema svima „onima koji pogrešno uče o Duhu Svetom, o tome da on proishodi od Oca. Anatema,“ nemamo pravo da ćutimo i izgovaramo se na neke naše obaveze, ili nepoznavanje teološke doktrine. Svi moraju da ustanu u odbranu učenja Pravoslavlja. Svi vernici pravoslavne vere se opet moraju podsetiti Reči proroka koje kažu: sine čovečji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Teško pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri? Pretelinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete. Slabih ne krepite, i bolesne ne lečite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima. I raspršaše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim. Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.7Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju; tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, što stado moje posta grabež, i ovce moje postaše hrana svim zverima poljskim nemajući pastira, i pastiri moji ne traže stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu; zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;0ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskaću stado svoje iz njihovih ruku, i neću im dati više da pasu stado, i neće više pastiri pasti sami sebe, nego ću oteti ovce svoje iz usta njihovih i neće im biti hrana.“ Ja ću pasti stado svoje, i ja ću ih odmarati, govori Gospod Gospod. Tražiću izgubljenu, i dovešću natrag odagnanu, i ranjenu ću zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu ću i jaku potrti, pašću ih pravo. A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod : Evo ja ću suditi između ovce i ovce, između ovnova i jaraca. (Jez. 32, 2 – 17).
Povodom proklinjanja pravoslavnih vernika, pravo na ćutanje nema Sabor Srpske Pravoslavne Crkve, koji bi ovakvu izjavu patrijarha Porfirija morao da iznese na dnevni red prilikom prvog svog zasedanja. Dakle, patrijarh Porfirije ne bi mogao biti više patrijarhom, jer očigledno ne uči i ne propoveda crkveno učenje nego sprovodi nekakvo svoje slobodoumno i filozofsko kazivanje, koje po svemu sudeći nije jasno ni njemu samom, ili je dobio direktivu da se tako izjasni. Svaki episkop i sveštenik bi morao da brani veru i istinu, a ne da svako od njih čuva svoju egzistenciju i položaj.
U svakom slučaju patrijarh Porfirije duguje svakom verskom biću u Srbiji, kao i u dijaspori, koji je njegov stav o Bogu Ocu, Sinu Božijem i Duhu Svetom, kao i o samoj Svetoj Trojici, sa pojašnjenjem kako on shvata Simvol vere, za koji imamo pravo da sumnjamo, da li patrijarh Porfirije ispoveda veru na pravoslavan način ili ne. Sa ovim svojim anatemama u nedelji Pravoslavlja, on je sablaznio mnoge vernike Srpske Pravoslavne Crkve, koji su još uvek u čudu i ne mogu da se saberu i shvate ponašanje srpskog patrijarha.
Patrijarh Porfirije mora da se pokaje za svoju anatemu koju je uputio neopravdano, na sve pravoslavne vernike, delujući kao jeretik i da se izvine svim pravoslavnim vernicima zbog ataka na njihovu veru i da ovakvu anatemu povuče.
Istovremeno, Sabor Srpske Pravoslavne Crkve mora da na prvom svom zasedanju, otvori pitanje Porfirijevog delovanja kao Patrijarha, povodom učenja naroda da može da se pričešćuje bez posta i pripreme, na svakoj liturgiji, kao i pitanje njegove anateme koju je uputio pravovernim vernicima Srpske Pravoslavne Crkve, za ispovedanje svoje vere prema učenju svoje Crkve; gde je izvršio anatemu na sve one koji uče da Duh Sveti proishodi i od Boga Oca!
Ukoliko Sabor Srpske Pravoslavne Crkve ne sankcioniše ponašanje i delovanje patrijarha Porfirrija, onda svaki pravoslavni vernik ima pravo da ga izopšti iz crkvene zajednice, jer ne uči verni narod pravoslavnoj veri!
Pazi! Pravoslavni vernici treba da čuvaju svoju veru po svaku cenu bez obzira ako im patrijarh, episkop, sveštenik ili bilo ko od bogoslova, učitelja ili bilo koje druge verske grupacije govori drugačije. Nikakva anatema ne može da bude validna i pravosnažna ako nije utemeljena na veri u Boga i Zakona Božijeg, koji je obelodanjen Svetim Pismom i Crkvom Hristovom.
Patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve, mora da bude postojan u veri, da savetuje i uči (1.Tim. 4,13), da stoju čvrsto u Jevanđelju (1. Kor. 15, 58), da bude sposoban da i druge pouči i nauči veri (Tit, 1, 9), iskren u svom ponašanju (2. Kor. 1, 12), a ne da šetaju od biskupa do pape, da juri prema jeretizmu brže nego što i sam može da trči, da se služe filozofskim urvinama, da proklinje narod zato što drže pravu veru i da ga ljulja kako koji vetar dune, zarad populizma i modernizma.
Patrijarh nije ni svetovno veliko znanje, ni fejsbuk, ni instagram, ni ekumenizam ni jeretizam, već služenje Gospodu Isus Hristu i Crkvi Hristovoj u svakoj odanosti Svetim Ocima, kakvi su Sveti Sava i sveti Justin Popović.
Zato želimo da poručimo Porfiriju na dogmatičnost svetog Justina Popovića, kako bi obnovio njegovu lekciju koja kaže „da kao treće Lice Božanske Trojice, Duh Sveti ishodi od Oca (παρά τοϋ Πατρός εκπορεύεται), jednosuštan je sa Ocem i Sinom, i u svemu podoban i ravan njima po Božanstvu, što Spasitelj izrično objavljuje svojom zapovešću o krštavanju svih naroda „vo imя Otca i Sыna i Svяtago Duha.“ To isto uče i sveti Apostoli kad god govore o Svetoj Trojici. A to sve pokazuje da je Duh Sveti u svakom dejstvu svom nerazdeljivo sjedinjen sa Ocem i Sinom, jer gde je Duh Božji tamo je Bog.“ I sve od Boga Oca proishodi i ishodi.
Istovremeno ga podsećamo i na Simvol vere, po kome je Crkva primila od Apostola kao bogootkrivenu istinu i definisala osmim članom Simvola vere: „Verujem… I u Duha Svetoga, Gospoda, Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.“
Isto tako opominjemo patrijarha Porfirija, zašto ne primenjuje ljubav hrišansku, istu onu koju pokazujuje prema rimokatolicima, protestantima i muslimanima, smatrajući ih jednim i istovetnim plućnim krilom vere, u izjavama preko raznih televizijskih emisija, koji nemaju pravoslavno ispovedanje vere u Boga, nego proklinje sopstvene korene iz koji je ponikao. On zapravo proklinje svoje pradedove, dedove, oce i braću i sestre u Gospodu Isusu Hristu, samo zato što pravilno ispovedaju veru u Boga i imaju pravilan stav i odnos prema Svetoj Trojici.
Ovo napisasmo da se zna i da se ne zaboravi, zahvaljujući svagda Bogu i Ocu nebeskom za sve i sva u ime Gospoda Isusa Hrista (Ef. 5, 20), pokoravajući se, kako Bogu, tako i jedni drugima sa svakom zahvalnošću bez anatema i mržnji. Jer niko nikad ne omrznu na svoje telo, nego ga hrani i čuva kao dragoceno, jer smo svi udovi jednog tela Hristovog ((Ef. 5, 29 – 30).
Ovako smo naučeni i ovako propovedamo!
Autor: ipođakon Dušan Miljković
