Патријарх Порфирије проклиње сопствени верни народ од кога живи
Патријарх Порфирије проклиње сопствени верни народ од кога живи, само зато што чува истинитост вере православне
У Недељу Православља, 24. марта 2024. године, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио је свету Литургију у цркви Светог Саве на Врачару. На појединим елктронским друштвеним мрежама објављен је снимак на коме патријарх српски Порфирије, у цркви Светог Саве, у недељу Победе Православља, како чита Синодик, где том приликом изриче анатеме на православне!!! И то какве анатеме? Патријарх Порфирије изриче анатеме свим православним верницима, који стоје чврсто у вери. Очевици у цркви бележе како је Порфирије изговорио анатему на следећи начин са речима: „онима који погрешно уче о Духу Светоме, о томе да он происходи од Оца – анатема!“ У тренутку док је изговарао „од Оца“ и требао да изговори „и Сина“, он је у делићу секунде застао. Зашто је застао у делићима секунде? Па зато што је схватио, да би тако изрекао проклетство и на паписте, а он је љубио руку папи Фрањи!
Дакле, има мишљења и то сасвим оправданих да је Порфирије све ово урадио потпуно промишљено и намерно. Индиректно, он је исповедио Филиокве, на свој начин. Он, као филокатолик тако верује и тако наступа. Прво је припремио народ да је могуће причешћивати се на свакој светој Литургији без било каве припреме, са јединим условом, да се само дође у цркву. Кад је у једном делу схватио да има своје поборнике и следбенике, који ће га подржати и следити, као неверници јер не стоје чврсто у вери, који ће слепо ићи за њим, приступио је анатеми свих оних који верују на светосавски начин у Бога, који чврсто држе црквено учење, и то на веома исхитрен начин без духовног сагледавања црквене заједнице, која следи пут Светих Отаца, сасвим исправно.
Порфирије је употребио анатему за православне вернике који чврсто стоје у вери и држе се црквеног учења, запоставивши притом своју улогу да саобразно поучава вернике (1. Тим. 4, 6 – 16)! Да том приликом обрати пажњу на болесне, сиромашне, удовице и сироте, који имају искушења, који су гоњени од људи и демона, који су угњетени, душе које очајавају, душе које су уморне и оптерећене и на крају стрпљења, онима који оплакују своје грехове, као и онима који се моле за пријатеље и ближње своје, који су од свих напуштени – да им улије нада, који су оптерећени старошћу, који се боје смрти, који осећају да ће брзо умрети, итд. И од свих ових обавеза, Порфирије изабира анатему за верни народ. Да га казни и да га својим проклетством отера у пакао на вечне муке. Због правде и истине коју чувају преко вере у Исуса Христа, као добро научени ђаци од Цркве Христове. Да застраши верни народ и децу Бога живога, како он има власт да прокуне и осуди, не схватајући да то не чини по љубави Божијој, јер Господ жели да се сви људи спасу. Патријарх Порфирије уопште не обраћа пажњу на опомену Божију која долази још из Старог Завета, са речима: „тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ. Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ“ (Јерем. 23, 1 – 2). А шта је анатема за верни народ који стоји чврсто и усправно у вери, него својеврсна злоћа, која није смела да се догоди.
Зар није било боље да је Порфирије, приступио у недељи Православља поучавању верних и објашњењу, како треба исповедати веру, како тумачити Свету Тројицу, молећи се Богу за све неупућене у вери и за све оне који погрешно тумаче Свето Писмо и учење Цркве Христове. Да их притом замоли, или можда, да им само припрети, како не би губили душу своју јер свака хула на Духа Светог је грех неопростив. Овако је, осудивши на свој начин праведнике вере Христове, који имају правилно тумачење Свете Тројице и који добро знају да Дух Свети происходи од Бога Оца, заправо осудио сам себе. Себе је на овај начин изопштио из црквене заједнице, дозволивши верницима због свог неразумља да га нико који је правоверан не може сматрати патријархом Српске Православне Цркве! Изгубио је достојанство патријарха и углед пастира Божијег, коме је поверено стадо Божије на чување и поучавање.
Кад је човек продуховљен и обузет вером на прави начин, он ће имати стрпљења и љубави за своју паству која му је поверена, да их поучи, претрпи, па ако треба и умоли, како би сви имали прави догматски приступ за одређена теолошка питања. Само да је патријарх Порфирије прочитао Посланицу Римљанима, имао би јасну поуку испред себе да се у недељи Православља у посту не чине никакве анатеме, јер у писму јасно пише: „а имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мјери вјере; ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи; ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом. Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра. Братском љубави будите један к другоме љубазни. Чашћу један другога већег чините. Не будите у послу лијени; будите огњени у духу, служите Господу. Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако. Дијелите потребе са светима; примајте радо путнике. Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните. Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима. Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високијем стварима, него се држите нискијех. Не мислите за себе да сте мудри. А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о том што је добро пред свијем људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима. Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте мјесто гњеву, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим“ (Рим.6 – 21).
Управо у оваквом деловању Порфирија, који се више не може назвати патријархом српским, јер не следи учење Српске Православне Цркве, који разједињује црквену заједницу, и који делује филозофски и демагошки, препознају се речи епископа Иринеја Буловића, као њњеговог духовног учитеља, који је једном приликом на телевизији Храм, изјавио, да он најбоље познаје свог ученика и да тачно зна какву ће цркву овај да створи кад буде веома стар човек. Из ових речи епископа Иринеја и деловања Порфирија, јасно се да наслутити да он жели да поримокатоличи православље у Србији, да га разједини и ослаби разним поделама.
У оваквој ситуацији, кад нам је вера угрожена, кад се врши атак на православне вернике у Србији, да се одрекнемо исконског учења, о Богу и Светој Тројици, кад се даје анатема свима „онима који погрешно уче о Духу Светом, о томе да он происходи од Оца. Анатема,“ немамо право да ћутимо и изговарамо се на неке наше обавезе, или непознавање теолошке доктрине. Сви морају да устану у одбрану учења Православља. Сви верници православне вере се опет морају подсетити Речи пророка које кажу: сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претелину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете. Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским. Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.7Зато, пастири, чујте реч Господњу; тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу; зато, пастири, чујте реч Господњу;0овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.“ Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право. А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ : Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца. (Јез. 32, 2 – 17).
Поводом проклињања православних верника, право на ћутање нема Сабор Српске Православне Цркве, који би овакву изјаву патријарха Порфирија морао да изнесе на дневни ред приликом првог свог заседања. Дакле, патријарх Порфирије не би могао бити више патријархом, јер очигледно не учи и не проповеда црквено учење него спроводи некакво своје слободоумно и филозофско казивање, које по свему судећи није јасно ни њему самом, или је добио директиву да се тако изјасни. Сваки епископ и свештеник би морао да брани веру и истину, а не да свако од њих чува своју егзистенцију и положај.
У сваком случају патријарх Порфирије дугује сваком верском бићу у Србији, као и у дијаспори, који је његов став о Богу Оцу, Сину Божијем и Духу Светом, као и о самој Светој Тројици, са појашњењем како он схвата Символ вере, за који имамо право да сумњамо, да ли патријарх Порфирије исповеда веру на православан начин или не. Са овим својим анатемама у недељи Православља, он је саблазнио многе вернике Српске Православне Цркве, који су још увек у чуду и не могу да се саберу и схвате понашање српског патријарха.
Патријарх Порфирије мора да се покаје за своју анатему коју је упутио неоправдано, на све православне вернике, делујући као јеретик и да се извине свим православним верницима због атака на њихову веру и да овакву анатему повуче.
Истовремено, Сабор Српске Православне Цркве мора да на првом свом заседању, отвори питање Порфиријевог деловања као Патријарха, поводом учења народа да може да се причешћује без поста и припреме, на свакој литургији, као и питање његове анатеме коју је упутио правоверним верницима Српске Православне Цркве, за исповедање своје вере према учењу своје Цркве; где је извршио анатему на све оне који уче да Дух Свети происходи и од Бога Оца!
Уколико Сабор Српске Православне Цркве не санкционише понашање и деловање патријарха Порфиррија, онда сваки православни верник има право да га изопшти из црквене заједнице, јер не учи верни народ православној вери!
Пази! Православни верници треба да чувају своју веру по сваку цену без обзира ако им патријарх, епископ, свештеник или било ко од богослова, учитеља или било које друге верске групације говори другачије. Никаква анатема не може да буде валидна и правоснажна ако није утемељена на вери у Бога и Закона Божијег, који је обелодањен Светим Писмом и Црквом Христовом.
Патријарх Српске Православне Цркве, мора да буде постојан у вери, да саветује и учи (1.Тим. 4,13), да стоју чврсто у Јеванђељу (1. Кор. 15, 58), да буде способан да и друге поучи и научи вери (Тит, 1, 9), искрен у свом понашању (2. Кор. 1, 12), а не да шетају од бискупа до папе, да јури према јеретизму брже него што и сам може да трчи, да се служе филозофским урвинама, да проклиње народ зато што држе праву веру и да га љуља како који ветар дуне, зарад популизма и модернизма.
Патријарх није ни световно велико знање, ни фејсбук, ни инстаграм, ни екуменизам ни јеретизам, већ служење Господу Исус Христу и Цркви Христовој у свакој оданости Светим Оцима, какви су Свети Сава и свети Јустин Поповић.
Зато желимо да поручимо Порфирију на догматичност светог Јустина Поповића, како би обновио његову лекцију која каже „да као треће Лице Божанске Тројице, Дух Свети исходи од Оца (παρά τοϋ Πατρός εκπορεύεται), једносуштан је са Оцем и Сином, и у свему подобан и раван њима по Божанству, што Спаситељ изрично објављује својом заповешћу о крштавању свих народа „во имя Отца и Сына и Святаго Духа.“ То исто уче и свети Апостоли кад год говоре о Светој Тројици. А то све показује да је Дух Свети у сваком дејству свом нераздељиво сједињен са Оцем и Сином, јер где је Дух Божји тамо је Бог.“ И све од Бога Оца происходи и исходи.
Истовремено га подсећамо и на Символ вере, по коме је Црква примила од Апостола као богооткривену истину и дефинисала осмим чланом Символа вере: „Верујем… И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.“
Исто тако опомињемо патријарха Порфирија, зашто не примењује љубав хришанску, исту ону коју показујује према римокатолицима, протестантима и муслиманима, сматрајући их једним и истоветним плућним крилом вере, у изјавама преко разних телевизијских емисија, који немају православно исповедање вере у Бога, него проклиње сопствене корене из који је поникао. Он заправо проклиње своје прадедове, дедове, оце и браћу и сестре у Господу Исусу Христу, само зато што правилно исповедају веру у Бога и имају правилан став и однос према Светој Тројици.
Ово написасмо да се зна и да се не заборави, захваљујући свагда Богу и Оцу небеском за све и сва у име Господа Исуса Христа (Еф. 5, 20), покоравајући се, како Богу, тако и једни другима са сваком захвалношћу без анатема и мржњи. Јер нико никад не омрзну на своје тело, него га храни и чува као драгоцено, јер смо сви удови једног тела Христовог ((Еф. 5, 29 – 30).
Овако смо научени и овако проповедамо!
Аутор: ипођакон Душан Миљковић
