Патријарх да више не брука Светог Саву и народ србски
Ваша Светости,
блаженопочивши Старац, отац наш, Архимандрит Серафим Благовештански знао је да каже мојој ништавности: „слаба ти молитва“, и наравно, потпуно је бивао у праву.
Молитве моје ништавности упућене Господу и Спасу нашем једином да Патријарха Србског врати у Православље, да Патријарха ободри и оснажи да се покаје за сво зло које је нанео и наноси роду србском Православном, да Патријарх буде заиста Православан увек и свуда, сведочећи једини исправан Пут, једину Истину и једини Живот увек и свуда, Господ не услишава са разлогом. Грешан сам, прегрешан.
Маца Вам је језик тај подли, префриган, екуменистички појела, а они мангупи зилоти сакрили оловку недавно, кад су зликовци дигли у ваздух Дарју Дугин па нисте (смели, такво је било наређење антиХриста кога Ви слушате и коме се покоравате) успели да поделите ту муку са Њеним родитељима, са братом нашим у Христу Александром, да макар саопштите: Бог да душу прости нашој Дарји мученој, али зато кад су у питању, на пример, Матеја Периш или краљица Елизабета, такве се прилике за доказивање да сте на њиховој, погрешној страни никако не пропуштају.
Једно је када некоме изјавиш саучешће из пристојнисти, да не кажем из бонтона, а сасвим нешто друго када се тим и таквим саучешћима толико ниско спустиш, све трудећи се да докажеш како им заиста припадаш, да си заиста њихов, па осрамотиш и извређаш паству своју, изругаш се Светим мученицима Србским Православним свим до те мере, да то буде огавно, бљутаво, за исповраћати се. За постидети се уместо Вас, јер Ви оберекуменисти за срамоту и стид не знате.
Не зна моја ништавност “ са правом је, као поглавар Англиканске Цркве, носила титулу Заштитник вере “ које је то вере била заштитник баба, која старијег унука жени у петак?! Хришћанске никако.
Није грешка када пише: баба жени унука, јер мајка није могла да жени сина. Мајку је претходно свекрва лишила овоземаљског живота.
Не зна моја ништавност “ тако и данас када одлази, у то смо сигурни, тамо где праведници блаженствују “ шта се дешава са душама некрштених, али зна засигурно да Господ неће на исто место да постави блаженопочившег оца нашег, Архимандрита Серафима и, рецимо, краљицу Елизабету. Нема шансе. Део пастве Ви можете да фортате, али Господа не.
Не зна моја ништавност чиме је то конкретно, којом својом речи, којим својим делом за живота краљица Елизабета задужила србски Православни род, те је убрајамо у праведнике, можда њена изузетна моћ империјална… којом сваког 24. децембра предвече у капели Св Симеона Мироточивог унутар Београдске Патријаршије, ти некрштени, од Бога ооодавно отпали, изводе неки свој ритуал, и то углавном уз присуство Патријарха Србског.
Не зна моја ништавност колико ће пута Ваша душа да се растане од тела (можда је код Вас екумениста то другачије, Ви сте лишени ваздушних митарстава по учењу негдашњег Епископа Јегарског Порфирија), али зна да ће моја само једном, и зато молим (зато ћу наставити да молим) Господа да будем увек и свуда Његов, само Његов, да се Патријарх мој Србски (који је изгледа одскора престао да буде Архиепископ Пећки и Митрополит Београдско-Карловачки, поставши само Патријарх Србски) врати у Православље, да исповеда и сведочи Веру увек и свуда, да Светога Саву не брука више.
До тада остајете Недостојан! или Вам Анаксиос!
Аутор: Миодраг Таназовић
