Патријарх Александријски Теодор не жели да осуди смртни грех хомосексуализам

Да ли лицемерје и лажљива дипломатија покривају чак и смртни грех хомосексуализма?
Патријарх Александријски Теодор не жели да изговори ниједну реч против смртног греха хомосексуализма, јер га не сматра „за осуду“
Иако је Реч Господња врло јасна, неки се и даље варају. Толико су изједани лицемерјем и лажљивом дипломатијом да не могу да говоре о очигледним стварима.
Један такав случај је патријарх александријски Теодор. У недељу 28. јануара, док је служио Божанску Литургију у Цркви Мисионарског духовног центра Александријске Патријаршије и целе Африке у Родији (Малевизи), он је, како се извештава, рекао следеће јединствене ствари о питању које је толико релевантно данас: усвајање закона којим се дозвољава грађански брак за истополне парове и њихово усвајање деце :
„Као човек чуо сам данас одговор који ми је Христос дао у Јеванђељу: „Дођох на свет да спасем сваког човека, грешника, цариника, фарисеја, блуднице, сиромахе. Зато, децо моја, не желим да осуђујем нити износим своје мишљење, али желим да сви буду срећни, ма који правац да изаберу… Шта год да одлучите, водите рачуна о животима ове мале деце… Ако су изабрали овај пут, Црква их све воли и жели да их све види, и очекује свакога. Црква је загрљај, а не суд, и не пресуда, то је љубав.”
Добро познајемо биографију Патријарха Теодора и више пута смо писали на нашем сајту „Катаникси“ . Екуменизам је омиљено занимање Александријског патријарха. Не постоји ниједна јеретичка деноминација или група коју он не би подржао. Монофизити, Копти, украјински расколници и јеретици, паписти, јеванђелисти, муслимани, идолопоклоници и незнабошци… Он је чак отишао толико далеко да је зарад једног афричког племена носио круне од траве и перја . Међутим, овај пут је надмашио све што је било раније!
Ако сам апостол Павле јасно говори о хомосексуализму: „Не дајте се завести: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни блудници, ни хомосексуалци, ни лопови, ни грамзивци, ни пијанице, ни хулигани, ни изнуђивачи неће наследити царство Божије“ (1. Кор. 6, 9), Св. Јован Златоусти то назива „најгорим од зала“, св. Василија Великог – „зверски грех“, и св. Григорије Ниски – „неприродан“, зашто онда патријарх Теодор не жели да изнесе своје мишљење и сматра да би признање свих ових очигледних ствари о којима су писали Свети Оци представљало осуду?
Исповедајући Реч Истине и Јеванђеље које су нам пренели Свети Оци, ми не осуђујемо, већ помажемо ближњима да спознају Истину, дођу до покајања и исповедањем спасу своје душе. У светлу Светог Писма, хомосексуалност је грех и једна од страсти коју доносе идолопоклоници. Апостол Павле строго и директно говори о овој погубној страсти, па смо и ми дужни да јеванђелске речи преносимо без изобличења. Да ли је ово осуда?
Када Стари завет каже да је „Бог створио човека… мушко и женско створи их“ (Пост. 1,27), зашто патријарх Теодор не осуди на прави начин грех хомосексуализма, како доликује човеку у његовом рангу, заузимајући такве висок положај? Није ли то оно што је православни епископ дужан да чини? Неприродни грех никада неће постати легалан у очима нашег Господа, ма колико закона Цезар донео, и православни јерарх то мора да нагласи. Улога Цркве је потпуно јасна. Поред пастирске и богословске бриге, она мора спасити свет од греха, васкрснути палог човека и зауставити пораст греха.
Црква, поштујући и љубећи све изгубљене и грешнике, по узору на Господа нашег, не може прихватити хомосексуализам као нормалан избор и заједницу двоје људи и не треба да ласка ушима верника. Она мора поучавати Речи Божију и позивати грешнике на покајање. Можете се, наравно, „поштовати и волети“, како каже патријарх Теодор, али ако са верником не разговарате искрено и не кажете му да је овај избор разарајући и погубан за његову душу и тело, онда ћете му дозволити да се стрмоглави у мочвару и понор.
Ако он заиста размишља о „животима мале деце“, мора да разговара са онима који желе да их усвоје и да им јасно објасни да је њихово бесрамно мешање – изопачење, морална деградација, да је то безаконо и неприродно и да само телесна љубав није довољно да се дете васпита правилно и по Богу. Поред земаљског живота мале деце, он мора пре свега мислити на њихову душу. Њима су потребни исправни и здрави узори, а такве примере, наравно, могу им дати само отац и мајка. Функција мајке је једно, а функција оца сасвим друга. Тако се током много година формирало и развијало човечанство. Ко смо ми да укидамо законе природе и легализујемо содомију?
Дакле, морате да говорите своје мишљење (на основу Божанске Речи), и да осудите неприродно, и да одржите снажан говор, а посебно нагласите да је пут који су изабрали грешан и да води у пропаст, и да када страх Божији оде далеко све се окреће наглавачке. Морате са њима разговарати, дати епитимије и понашати се строго и „сурово“, јер ћемо се овде морати борити против најгорег греха после јереси.
Понашајте се према свом високом положају и коначно одлучите који положај треба да заузмете, јер ће у будућности доћи нови изазови – можда чак и озбиљнији – и не треба се савијати и попуштати. Уосталом, ако поступите другачије и наставите да одобравате овај страшни противприродни грех, видећете да наш Бог, Пресвета Тројица, делује не само из љубави, већ и по правди, и тада ћемо имати исто што се догодило са Содомом и Гомором. И што је најважније: престаните да искривљујете Јеванђеље по сопственом нахођењу, проповедате и стварате новотарије које су туђе нашој вери. Реч Господња остаје непромењена у векове векова.
Аутор: Јелена Камбури
Извор: Православље живот вечни – https://katanixi.gr/