Papske sluge ekumenisti su lukavo okrenuli pravoslavne jedne protiv drugih
Braćo moja u Hristu, mene lično ne zanima da li će pravoslavna grupa na Internetu imati 10.000 ili 10 članova, meni je važno da se propoveda Pravoslavna Svetootačka vera bez kompromisa i lažne tolerancije koja polako ali sigurno vodi u izdaju Hrista. Ne treba držati u grupi neistomišljenike i, ne daj Bože, jeretike, ekumeniste, i snishoditi im da bi grupa imala veći broj članova. Posle dve do tri opomene, ekumeniste treba udaljiti iz grupe, jer oni stvaraju pometnju u Svetosavskoj Srbiji, Svetosavskoj Crkvi i svetosavskim pravoslavnim grupama. Da mogu, jeretike ekumeniste koji neće da se pokaju nego drčno šire svoje ekumenističke prelesti i jeresi ne bih samo izbacio iz Pravoslavnih grupa, nego bih njih i NATO-globaliste sa velikim sramom proterao iz Svetosavske Srbije kod njihovog ljubimca i brata pape rimskog, dao bih im i parče hleba da znaju dobro da večeru možemo podeliti sa svakim i sa inovernim, a pomoliti se možemo samo sa pravoslavnom braćom u Hristu! „Sve za Hrista-Hrista ni za šta!“
Papski jezuiti-kardinali i lažipravoslavne vladike ekumenisti su dve noge crnog pape, a papa je sluga antihrista i njegova desna ruka! Papa je sa svojim jezuitima i ekumenistima razgromio naše pravoslavno monaštvo na Kosovu i našeg pravoslavnog i istinito svetosavskog vladiku Artemija, jer su znali da, kad uklone dobrog pastira koji čuva stado svoje i život polaže za njega, lako će i stado posle poharati! Ekumenisti su postavili svoje poslušnike na čelu sa laživladikom Teodosijem i žalosnim i jadnim Savom Janićem, koji se okreće kako vetar duva. Papske sluge ekumenisti su lukavo okrenuli pravoslavne jedne protiv drugih, tako da pravoslavni koji su, zbog nerazumevanja suštine događaja koje se odvijaju i iz straha da ne pogreše, ostali pri zvaničnoj Crkvi (gde su glavne poluge vlasti u rukama papskih jeretika ekumenista, koji kažnjavaju i izgone i raščinjavaju pravoslavne vladike i monahe i sveštenike koji se hrabro bore bez i malo straha za svoje živote pokušavajući da odbrane Pravoslavnu Svetootačku veru i Svetosavski narod) zauzimaju odbojan stav prema pravoslavnima koji svoje ispovedništvo proiznose van okrilja zvanične Crkve! Jeretici ekumenisti revnosne vladike, monahe i sveštenike gone i raščinjavaju i proglašavaju za raskolnike, da bi uplašili i zbunili proste pravoslavne vernike koji su navikli da slušaju stav zvanične Crkve. Ne bojte se, molim vas, idite slobodno u manastire u egzilu vladike Ksenofonta, koji je verno čedo pravoslavnog vladike Artemija. Ko sumnja u moje reči, neka ode par puta na službe kod vladike Ksenofonta i sama vaša svetosavska duša će vam pokazati i otkriti da tamo ima blagodati i veliki blagoslov Božiji. Oni su naši Sveti Oci i ispovednici, oklevetani od strane laživladika ekumenista radi toga što čvrsto drže Svetosavsku Pravoslavnu Veru, Pravdu i Istinu Božiju.
Ekumenisti jeretici su anatemisani od Svetih Otaca, tako da oni ne mogu nikog da raščine, a kamoli da proglase za raskolnika!
Mi koji ne pominjemo ekumeniste držimo se 15. kanona dvokratnog Pravoslavnog sabora po blagoslovu Svetih Otaca koji su jednoglasno utvrdili taj kanon, a koji štiti Pravoslavnu veru ako se desi da jeretici preuzmu vlast u Crkvi, što se dešavalo ranije u istoriji Crkve.
15. pravilo Dvostrukog Carigradskog sabora, kao naš kanonski oslonac u borbi za očuvanje Pravoslavne Vere i Crkve
Sveti Oci su se dva puta okupljali u Carigradu na Saboru, 859. i 861. godine. Dakle, oba sabora arhijereja smatraju se jednim pomesnim saborom, pod nazivom Deveti ili Dvostruki carigradski pomesni sabor, zbog dva pomenuta sabranja episkopa. Sabor je usvojio 17 kanona koji su obavezni u Pravoslavnoj Crkvi. Na ovom Saboru Sedmi Vaseljenski Sabor je potvrđen i priznat kao vaseljenski, ikonoborstvo je još jednom osuđeno kao jeres, Sveti Fotije je potvrđen za legitimnog Patrijarha carigradskog. Saborom je predsedavao sveti Patrijarh Fotije, kome i danas u bogoslužbenim pesmama (u njemu posvećenoj službi) opravdano pevamo da je bio najjači protivnik i uništitelj jeresi, koji je sveti Simvol vere štitio od Papskog jeretičkog dodavanja (Filiokve). Prateći takvo raspoloženje i karakter ovog i mnogih drugih ispovednika Pravoslavne vere, zaključili smo da je za nas i za naše vreme, odnosno za prilike u kojima se nalazimo i za našu borbu, najvažnije15. pravoslavno Saborsko pravilo, ustanovljeno za one koji se odvajaju od opštenja sa vladikom radi neke jeresi, osuđene od svetih sabora ili otaca, to jest kada taj vladika javno propoveda jeres i uči je otvoreno u crkvi: oni koji se ograde i prekinu liturgijsko opštenje sa takvim vladikama i pre sabornog razmatranja, ne samo da ne podležu propisanim pravilima pokajanja, nego su i dostojni POČASTI koja priliči Pravoslavnima. Jer oni nisu osuđivali episkope, nego lažne episkope i lažne učitelje, i nisu raskolom prekidali jedinstvo Crkve, nego su se trudili da sačuvaju Crkvu od raskola i podela.
Hristos Voskrese i večnu radost Pravoslavnima donese!
Autor: Inok Damjan, Sveta Gora
