Пагански ритуали и буђење природе

среда, 07. 05. 2025. Kefalo

Прослављање 1. маја као против природни блуд или обешчашћење природе

Знају ли они који 1. маја одлазе у природу (на роштиљање) коме приносе на жртву комаде меса – које тога дана испеку? Да „1. мај“ има окултну позадину видљиво је по начину прослављања – који подразумева одлазак на уранак, то јест зором одлазак у природу, паљење ватре а затим и печење меса заклане животиње ради гозбе на којој ће се почастити породица и пријатељи.

Чини се да у гозби нема ничег лошег, но када схватимо да борба за права радника и уранак немају ничег заједничког, онда остајемо у невереци. Још ако сазнамо да 1. мај као датум није случајно одабран, и да има окултну, односно ритуалну позадину онда оброк може и да нам преседне.

Пагански ритуали и буђење природе

Мај месец је период буђења природе, енергија сунца јача, док радови у пољу постају интезивнији. Природу треба припремити (по паганском веровању оплодити) како би дала очекивани принос. Стари пагански ритуал подразумевао је одлазак у природу, ноћу имеђу 30. априла и 1. маја уз паљење ватре око које би се потом окупили и направили круг. Жене би се скидале голе а затим прескакале ватру уз вриштање и подвикивање. Ватра је требала да оконча крај хладног периода и својом топлотом отера зиму, осим тога она је на земљи представљала слику сунца – које је имало божански карактер, односно приказивала јачање његове енергије. Успостављање круга око ватре осликава циклус непрекидног кружења, односно периоде сна и поновног буђења природе. Жене које би прескакале ватру вриштањем су плашиле, односно терале зиму, али истовремено призивале и свет духовних, односно демонских сила. Њихова обнаженост требала је да подстакне енергију плодности, а прескакње да разбукти пламен који би својом топлотом земљу учинио плодном. Окупљени су такође играли и плесали око постављеног стуба који је представљао мушки полни орган. Падање у транс, оргијање до зоре био је саставни елемент овог ритуала.

Окултна позадина

Имајући у виду овај пагански ритуал, поклоници нечастивог изабрали су 1. мај за прослављање „празника“ под називом „Валпургијска ноћ“, који осим паљења ватре и оргијања подразумева и приниошење жртава животиња или људи, односно деце. Ово сатанистичко окупљање је описо и Гете у свом делу „Фауст“, а у периоду 18. и почетком 19. века помињу се Адам Вајсхаупт и Ђузепе Балсамо као истакнуте вође сатаниста који су промовисали „Валпургијску ноћ“ и прослављање 1. маја у „славу“ непомајника.

Било је заиста подесно да се побуна радника у Чикагу 1. маја 1886. године када је страдало 7 радника и 67 полицајаца прогласи даном борбе за права радника, односно касније за „празник рада“. За сатанисте то је био „добар“ повод за успостављање „празника“ јер је погибија 74 људи (из њиховог угла) представљача жртву нечастивом. Истовремено раднике је на побуну позвао Август Парсон, не ради правде, већ из анархистичких побуда.

Код нас је промајске уранке донела богоборна комунистичка власт којој је одговарало да направи против тежу Васкрсу. Стога 1. мај можемо посматрати као анти празник Васкрсењу Христовом.

Шта сатанисти хоће прославаљем 1, маја?

Да преко људи који се безбрижно окупљају тога дана ојача свој утицај у свету и преузме оно што није његово, да загосподари природом. Непомјаник вазда хоће да човека превари и искористи у лукавом науму, да Богом створену природу усмери у правцу у коме он хоће и како хоће. Да кроз анти-празнични ритуал у коме је позвао људе обешчасти природу, уносећи семе зла.

Као што се на Св. Литургији приносе дарови на освећење, односно бескрвна жртва која постаје Тело и Крв Христова, и у светом приносу сједињује творевина са Трорцем и тако обнављања лице земље, односно створени свет, тако нечастиви хоће да Божију творевину обесчасти уз помоћ људи који 1. маја (било свесно ли не) приносе жртве демонима. Нечастиви хоће да творевину окрене против Бога и човек, да је учини пољем раздора, погибељи и пустоши. Чин обесчашћења је заправо оно што се у паганском ритуалу представљало „оплодњом“ природе, а што је суштински представљало блудни чин. Нечастиви би да посеје семе зла које ће родити катаклизме, поплаве, страшне климатске промене од хладних зима до паклених врућина. Да земља више не буде погодним стаништем, и да човек осећајући невоље почне хулити на Бога као Творца, оптужујући га да је заправо Он крив за поменуте недаће.

Аутор: Душан Ранчић