Padaju maske
U ozbiljno doba, potrebna su ozbiljna i odgovorna rešenja, a ne improvizacije.
DA LI JE BAŠ TAKO?
Zbog korona virusa i panike slične onoj iz vremena SARS-a, ptičjeg ili svinjskog gripa, ogroman broj ljudi u svetu i kod nas pohrlio je u apoteke i specijalizovane radnje i pokupovao zaštitne maske. Slušajući preporuke nadležnih stekao se utisak da su maske spasonosne, da ih stalno treba nositi. A da li je to baš tako? Šta kažu relevantni podaci?
Ako se zna da su virusi najsićušniji mikroorganizmi, veličine od nekoliko desetina do nekoliko stotina milimikrona, vidljivi jedino pomoću elektronskih mikroskopa koji povećavaju više od 100.000 puta, postavlja se pitanje: da li zaštitne maske štite od virusa?
NISU SVE MASKE ISTE
Postoji više tipova zaštitnih maski, a kod nas se, najčešće, mogu nabaviti tzv. hirurške maske ili maske šivene od platna. Međutim, mnogo delotvornije, ali i višestruko skuplje ( od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra!) su- FFP (Filtering facepiece)- partikularne maske (zvane i respiratori).
I među FFP maskama postoji razlika u kvalitetu zaštite. Kvalitet zaštite se meri po količini zadržane prašine, dimova ili aerosola na radnom mestu. I dok kod tipa FFP1, na primer, udisanje može dovesti do iritiranja disajnih organa i može se razviti neprijatan miris, FFP2 maska nudi bolju zaštitu od neprijatnih mirisa. Ona je i bitno postojanija od FFP1 i omogućuje bolju zaštitu i pri desetostruko većoj količini štetnih materija u vazduhu na radnom mestu.
Ako je prekoračenje veće od toga, klasa FFP3 nudi tako dobru zaštitu da se preporučuje za rad u hemijskoj industriji. Specijalne FFP3 maske sa filterima (respiratori) iz ove kategorije koriste se i u naučnim laboratorijama u kojima postoji opasnost od virusa.
ŠTA KAŽE PRAVA STRUKA?
,,Obične maske mogu da spreče prodor čestica veličine do 0,6 mikrometara i time predstavljaju sigurnu zaštitu od bakterija, ali ne i virusa.“ Zato predsednik Nemačkog društva za infektologiju,Bernd Zalcberger,sa Univerzitetske klinike u Regenzburgu, kaže da nošenje takvih maski u ovom trenutku smatra „potpuno besmislenim“. On podseća da te maske nisu namenjene zaštiti od bolesti, kao i da nošenje maski ima više smisla za osobe koje su obolele i mogu da prenesu viruse na druge.
Maske koje ne pripadaju navedenim zaštitim kategorijama, tzv. hirurške maske služe pre svega da osoba koja ih nosi ne bi širila oko sebe bacile ako kašlje ili kija, te da ne pružaju nikakvu zaštitu od virusa. To je zato što ne pokrivaju oči, labave su i ne mogu se nositi u dužem periodu – postanu vlažne, pa ih treba često menjati ( preporuka – na svaka dva do tri sata). Koliko nam je, samo na dnevnom nivou, potrebno takvih maski ako znamo da se takva maska u Srbiji prodaje za sto dinara – a donedavno je bila tridesetak?
PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI
Stručnjaci u Nemačkoj trenutno upozoravaju da je mnogo efikasnije od nošenja maske vođenje računa o higijeni ruku, te da se 80 odsto svih infektivnih bolesti prenosi preko ruku. Izračunato je da ljudi u proseku jednom u četiri minuta dodiruju lice rukama koje pre toga nisu oprane.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje upotrebu maski samo u specijalnim slučajevima. ,,Ukoliko kašljete, imate problema sa disanjem, groznicu ili kijate, stavite masku na lice i pozovite odgovornu medicinsku ustanovu. Ukoliko ove simptome nemate, nemojte nositi masku panično i time je uskratiti nekome kome je zaista potrebna. Ne postoji ni jedan dokaz da maska štiti ljude koji nisu zaraženi korona virusom. Ukoliko vodite računa o oboleloj osobi nosite masku uvek kada ste u sobi sa njom.“
KOJE MASKE NE POMAŽU?
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) upozorio je da obične maske ili one šivene od platna nemaju ulogu zaštite od virusa, čak mogu i da povećaju opasnost od infekcije zbog vlage, širenja tečnosti i zadržavanja virusa, ukazujući i na visok stepen prodiranja čestica kroz platno, koji, kako se procenjuje, iznosi od 40 do 90 odsto.
U dokumentu ECDC preporučujesei da se hirurške maske koje su namenjene za jednokratnu upotrebu ne upotrebljavaju više puta. Takva praksa možda je i dopuštena u slučaju obolenja poput tuberkuloze, ali daleko manje u slučaj SARS-KoV-2, pošto taj virus opstaje na površini materijala, navela je Agencija EU. Povodom zaštite od virusa stručnjaci dovode u pitanje delotvornost jednostavnih, komercijalno dostupnih maski za disanje. „Ono što govori u prilog normalnim maskama je možda više činjenica da noseći ih, ljudi ne dodiruju usta i nos potencijalno kontaminiranim rukama – izbegava se tzv. infekciji razmazivanjem”, kaže istraživač iz oblasti virologije Christian Drosten(Charitéau Berlinu).
VEĆA ZAŠTITA – TEŽE DISANJE?
U toku epidemije SARS 2002/03. godine neke studije su pokazale pozitivne zaštitne efekte kod takozvanih FFP3 maski. Ali to nisu bile uobičajene maske poput onih koje vidite na ulicama ili u našim operacionim salama, već posebne maske sa specijalnim filterima koji onemogućavaju prolaz sitnim česticama. „Celodnevna upotreba ovih maski je, navodno, prilično naporna zbog otežanog disanja. Jednostavne maske mogu pomoći u borbi protiv infekcije razmazivanjem. Ove maske se preporučuju osobama koje su već zaražene. Posebne maske sa manjom propusnošću za sitne čestice (FFP maske) nude veću zaštitu.
Bavarski državni sekretarijat za zdravlje i bezbednost hrane uradio je opsežni rad na temu respiratornih maski. FFP maske su podeljene u 3 kategorije – sve su navodno efikasnije od jednostavnih komercijalno dostupnih standardnih maski za lice. Što je viša klasa, to je i veći zaštitni efekat. Razlikuju se u propusnosti. Kod FFP1 to može biti najviše 22 %, a kod FFP3 samo 2%. „FFP maske su za jednokratnu upotrebu i moraju se nakon upotrebe iz higijenskih razloga pravilno ukloniti “, navodi se u ovom radu.
UMESTO ZAKLJUČKA
Naravno da ovo nije tekst ni protiv prevencije pandemije, ni protiv upotrebe zaštitnih maski. Njegov cilj je jednostavan: da upozori da su nam, u ozbiljno doba, potrebna ozbiljna i odgovorna rešenja, a ne improvizacije. Krajnje je vreme da padnu sve maske neodgovornih, koji pokušavaju da glume čas državu, a čas „struku“.
U pitanju je, ipak, zdravlje naše i naših bližnjih.
Autor: Primarijus dr Milan Roganović
Izvor: ifamnews.com/sr
