ОЗНА у Србији ликвидирала 59.912 грађана!
Деценијама се јавно ћутало о најмонструознијим злочинима Одељења за заштиту народа познатијег као ОЗНА, највише из периода од 1944–1946. године. Народ је памтио и препричавао, али су недостајали докази.
Када је Влада Србије 29. априла 2010. године донела одлуку о скидању ознаке поверљивости са спискова стрељаних без суђења, државна Комисија за пописивање жртава комунистичког режима, добила је прилику да претражи архиве и дошла до фрапантних података.
“У свакој нормалној земљи тај документ би представљао епохално откриће. Медијима, посебно националним, то би била ударна вест, учесницима злочина би се судило. Међутим, у Србији је то прошло готово незапажено”, истиче др Срђан Цветковић са Института за савремену историју Србије.
Заједно са колегом Немањом Девићем, као чланови Комисије, након откривања и документовања комунистичких злочина, објавили су књигу под називом “Озна – репресија комунистичког режима од 1944-1946”, која је промовисана на Филозофском факултету у Нишу.
“Ми смо наш дводеценијски рад и истраживање преточили у књигу докумената који су класификовани и прате оснивање тајне полиције у Србији после Другог светског рата и њену улогу у политичким егзекуцијама и суђењима. Ово је на неки начин разбијање предрасуда и суочавање са мрачнијом страном наше историје”, каже Цветковић.
Време после Другог светског рата јесте било време обнове земље, развоја економије, културе, путовања, али с друге стране, било је и оних који су се усудили да критички промишљају, који су “стали на жуљ” некоме у партији и завршавали у затворима, логорима, Голом отоку, али су били подвргнути и егзекуцијама и улози тајне полиције у свему томе. Књига “Озна – репресија комунистичког режима од 1944-1946” управо говори о томе.
Реч је о својеврсној збирци оригиналних докумената која указују на стравичне димензије државне репресије у време комунизма.
“Дошли смо до сазнања да је ОЗНА само у периоду септембар 1944-фебруар 1945. убила 59.912 грађана, међу којима је 35.000 стрељаних без суђења. Такође, стрељано је 128 свештеника СПЦ, око седам хиљада индустријалаца, трговаца и занатлија и по судским пресудама близу 4.000 грађана. Ово није коначан број јер недостају спискови за неколико градова. Све убијене затрпавали су у такозване пасје гробнице, без обележја, којих је на стотине по Србији. До њих се не долази лако јер су по директиви, оне морале бити тајна, чему је доказ документ са бројем 1253 и печатом министарства полиције тадашње Југославије, до којег је Комисија дошла истражујући архиве”, открива Цветковић и наглашава да су комунисти по, само њима знаном обрасцу, на местима масовних гробница градили спортска игралишта, а зграде затвора претварали у школе и факултете. Таквих места по Србији има на стотине, а државна комисија је утврдила 211 такозваних „пасјих гробница“, односно необележених места на којима су затрпане кости жртава црвеног терора.
На списковима за одстрел били су виђенији људи, интелектуалци, трговци, политички и класни противници комуниста. Одлуке о томе ко ће бити стрељан доносио је тадашњи војни и партијски врх.
Цветковић је рекао да је и у послератном периоду било стрељања невиних цивила на Бубњу у Нишу, Славнику и Лапотинцу у Лесковцу, Багдали у Крушевцу, Краљевици у Зајечару, у Шапцу, Крагујевцу.
Документа до којих је Комисија дошла јасно указују на то да су ликвидације рађене плански, уз прецизну евиденцију и да је страдало неколико десетина хиљада људи. Велики део документа за Србију сачуван је у архиви српске БИА. Недостају књиге стрељаних за Београд, Шабац и Крагујевац.
Иако имају своје комисије за комунистичке злочине у Словенији и Хрватској, овакве детаљне евиденције нису пронађене.
Одељење за заштиту народа – Озна је од оснивања, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена као политичка полиција, организована по совјетском моделу. Вођена је из једног центра за целу Југославију, а њени припадници су били на обуци у совјетском НКВД. Озна за Србију формирана је у јуну 1944. на острву Вис (Хрватска).
Сава Банковић – Добар човек у злом времену
Поред књиге “Озна-репресија комунистичког режима од 1944-1946” истовремено је представљена и књига проте Саве Банковића “У предворју пакла”, како је речено, најбоље дело наше затворске мемоарске прозе.
“Прота Саво Банковић је био професор Гимназије у Врњачкој Бањи и у Алексинцу. У књизи је описао своје затворске дане у Нишу. После Другог светског рата био је три месеца у затвору ОЗНЕ одакле су људи одвођени сваке вечери на стрељање, и то је преживео. После тога поново је био на робији 20 година. Ова књига истовремено износи “прљав веш” и државе и цркве тога доба, и судбину једног човека који је хтео да остане свој, слободан и да критички размишља”, појашњава др Цветковић.
“У предворју пакла” је књига која је доживела и своје четврто издање.
Промоцији обе књига „У предворју пакла“ и „ОЗНА репресије комунистичког режима од 1944-1946”, коју је организовао доц Дејан Антић и департман за историју Филозофског факултета нишког Универзитета, присуствовали су универзитетски и професори Гимназија и средњих школа, познаваоци и љубитељи историје, као и велики број студената.
Извор: https://niskevesti.rs/ozna-iznad-suda-pravde-u-srbiji-likvidirano-59-912-gradjana/
