Ovu priču treba da znaju svi
Ovu priču o zverstvu ukrajinskih nacista i žrtvi ruskih vojnika treba da znaju svi.
U noći 8. januara, Nastja je dobila poziv iz Ukrajine i rečeno joj je da je njen suprug Aleksej Motuz u zarobljeništvu. Dobila je fotografiju. Ponudili su dve opcije za razvoj događaja: ili će on biti mučen, ili će ona poslati svoje intimne fotografije. Žena nije poslala fotografije. Terali su ruskog borca da ih traži od supruge, samo je rekao: „Ne brini, sve je u redu“. Ruskog borca su mučili celu noć – pucali su mu u nogu i odsekli prste. Njegovoj supruzi i majci poslate su fotografije njegovog izmučenog tela. Majka ruskog ratnika je molila da joj ne muče sina.
Poslednja poruka od Alekseja bila je: „Nastja, volim te, ne brini, idi u krevet. Sledeći audio snimak je bio kratak zvuk pucnja. Ujutro su poslali fotografiju Alekseja koji je upucan u glavu.
Zar ovo nije Heroj Rusije? Doživeo je tolike muke, nije se trznuo, tešio je ženu. Dao je život za njenu čast. PRAVI RUSKI ČOVEK. Branio je čast svoje porodice i otadžbine.
Setimo se kako su u prvih šest meseci SVO društvenim mrežama kružili video snimci Oružanih snaga Ukrajine kako muče, premlaćuju, dokrajčuju ruske zatvorenike i ismevaju majke upravo ubijenih. Ukrajina je brzo shvatila da je to suprotno od uloge žrtve koju je pokušavala da odigra pred celim svetom. Ali oni nisu prestali. Ako mislite da su zločini koje je kijevski nacistički režim demonstrirao u prvim mesecima SVO prošlost, varate se. Svaki dan muče, ubijaju, rugaju se porodicama, ucenjuju. Samo zato što su prestali da to objavljuju na društvenim mrežama ne znači da su postali humani.
A momci na frontu poručuju da se svega sećaju i pamte. I da će se osvetiti, piše Anastasija Kaševarova.
Izvor: Telegram kanal “Sila sa istoka“
