Ово нам спремају глобалисти: До 2050. ћемо јести алге, инсекте и лажне банане!

Научници мисле да ће људи морати до 2050. године потпуно промене животне навике, а са њима и шопинг листе омиљене хране. Узрок ових промена је неодрживи начин гајења биљака у пољопривреди као и погоршање климатских промена.

„Исхрана ће до 2050. године тражити комплетну промену навика. Глобална конзумација воћа, поврћа, орашастих плодова и махунарки ће морати да се дуплира, а конзумација црвеног меса и шећера ће морати да се смањи и преко 50 посто. Исхрана базирана на биљкама, са мало намирница животињског порекла, је и здравствено и еколошки добра“, каже доктор Волтер Вилет са Харвард Универзитета, а преноси „Ековочком“.

Како ће онда изгледати тањир једне породице у 2050. години

Алге и остала морска храна биће много заступљеније, посебно са све већим исцрпљивањем хранљивих материја из земљишта, које настаје због досадашњих услова садње и одржавања земљишта. Добра страна је што се оваква храна лако узгаја и за кратко време је спремна за јело, а пуна је протеина, гвожђа и антиоксиданата. Они који су до сада уживали у додавању спирулине у своје смутије већ знају које су добробити здрављу код конзумирања овакве хране. Алге ће постајати све важније, јер дају више протеина од онога што се на земљи гаји, као што је то на пример соја. Посебна њена врста је морска трава,за коју се сматра да ће се све чешће појављивати у продавницама. Морска трава је извор хране већ вековима, а предвиђања су да ће тек постати део исхране, у припреми од сланих до слатких јела.

Иако већина људи у свакодневној исхрани користи пасуљ, махунарке и орашасте плодове, њихова конзумација ће бити још већа. Ове намирнице ће посебно бити заступљеније од месних производа, јер њихова производња мање штети свеукупној производњи намирница и мање штете наноси животној средини. Узгајање пасуња, сочива и орашастих плодова повећаће се од 100 до 200 посто до 2050. године, док ће производња меса као извора протеина, пасти за 75 посто од данашње производње. Како „Светски економски форум“ предвиђа, ускоро планета остаје без извора протеина, а до 2050. ће популација достићи 10 милијарди људи који морају имати овај нутријент у својој исхрани.

Производња лабораторијски узгајаног меса је једно од решења, која би омогућила довољно протеина за људску употребу. Овакво месо већ увелико постоји, а сваким даном се повећава његова производња. Процес производње обухвата коришћење ћелија животиња у лабораторији, како би се произвело месо без потрошње ресурса и простора које фарме тренутно заузимају. Иако многе лабораторије тек започињу производњу, у Сингапуру се оваква врста меса већ увелико продаје.

За оне који и даље желе да једу производе животињског порекла, добра вест је што је поред меса узгојеног у лабораторији, могуће јести и инсекте. Иако их већ конзумирају људи широм света, све више ће постати важан извор протеина, посебно јер узгој инсеката захтева мање простора од гајења других животиња, па чак и биљака. Такође ће и кућни љубимци уместо меса, конзумирати инсекте.

*************************************

Још једна од намирница без које је тренутно замислити дан, је пшеница као и сви укусни колачи, пецива и хлебови направљени од ње. Пшеница ће бити замењена житарицама и псеудо – житарицама у деценијма које долазе. Пшеница која се тренутно користи, годинама је пролазила кроз селективни узгој, генетски је модификована, па се створила осетљива биљка која се тешко прилагођава климатским променама. Уместо ње, људи ће јести разна зрна, укључујући псеудо – житарице које технички нису ни житарице ни трава. Препорука је да се људи окрену узгоју киное, амаранта, хељде у својим баштама, а оваква исхрана олакшаће и све присутније проблеме са глутеном код људи широм света.

Тужна вест за љубитеље воћа је да ће и неке врсте омиљених воћки полако почети да нестају услед климатски промена. Тренутно је ова климатска промена проузроковала повећан принос банана, па се на годишњем нивоу у свету поједе око 100 милијарди банана. Оно што стручњаци најављују, је пад приноса овог воћа који се очекује, па ће постати мање доступне и наравно скупље. На место овог вољеног воћа, доћиће лажне банане. Ове банане већ су главна намирница у Етиопији и очекује се да ће постати веома тражене у свету. Само 15 лажних биљака банане, могло би да прехрани једну особу током једне године. Лажне банане имају велики број калорија, због чега је биљка добила надимак „дрво против глади“, а плодови рађају током целе године.

Експерти сматрају да се пре свега треба окренути домаћој производњи, одрживом узгоју, куповини са локалних фарми, сезонској храни и претежно биљној исхрани. Иако на прагу 2023. године делује да овакав списак намирница дошао из научно-фантастичног филма, чињеница је да се овај прелаз неће направитит „преко ноћи“ и да ће се ове намирнице све више, постепено уводити у исхрану.

Извор: Србин.инфо

Хвала на поверењу! Молим вас поделите, ширите истину!