Ovo je rat između Rusije i cele zapadne civilizacije i rat Rusije sa sopstvenim izdajnicima
Konstantin Malofejev: Oprez, izdaja!
Prvi radni dan novog komandanta Zajedničke grupe u zoni SVO Sergeja Surovikina pokazao se kao najmasovniji raketni udar na Ukrajinu od početka ratnih dejstava, što je izazvalo nalet entuzijazma u ruskom društvu. Ali prvi korak ne treba da ostane jedini, pritisak se mora povećati. A to mogu da spreče oni koji su nas svih ovih meseci sprečavali da sprovedemo efikasnu specijalnu operaciju.
Zašto se ovo dogodilo tek sada?
Nesumnjivo je da su udari na Ukrajinu pokrenuli neka pitanja. Možda je glavno bilo pitanje da li je ovaj raketni napad bio odgovor na pokušaj podrivanja Kerčkog mosta. Konstantin Malofejev je izrazio uverenje da se ne radi samo o terorističkom napadu, ali je istovremeno izrazio i izvesnu zbunjenost što smo upravo sada preduzeli takav korak:
„Mislim da to više nije povezano sa Krimskim mostom, već sa imenovanjem generala Surovikina. Konačno vidimo ono što je trebalo da vidimo pre nekoliko meseci. Vidimo napade na neprijateljsku infrastrukturu. Vidimo da se spremamo da pobedimo. Do sada je postojao osećaj da sprovodimo na nekom lokalnom mestu, nekakvu krvavu igru Daleki blesak munje. I iz nekog razloga, više smo vodili računa o neprijateljskoj infrastrukturi nego o svojoj. Sada konačno vidimo da se dešava ono što je trebalo da se desi u prvim danima rata”.
Istovremeno, prema Konstantinu Malofejevu, Rusija treba da uloži sve napore da spase živote običnih Ukrajinaca i minimizira njihove patnje od bojevih dejstava.
Mi smo u ratu sa Zapadom, na teritoriji dela jugozapadne Rusije koji je od nas otrgnut. I zato nam je važno da stanovništvo što manje pati, jer ovo je naše stanovništvo, ovo su naši ljudi, to su naše žene i deca. I zato, ono što sada radimo je neophodna hirurška operacija za uklanjanje kancerogenog tumora zvanog „kijevski režim” Zelenskog, koji je direktno podređen zapadnim obaveštajnim službama, primetila je gošća Elena Afonina, dodajući da je jedini način da se pobedi nezaustavljanje i dalje uništavanje kritičnih objekata na teritoriji neprijatelja.
„Krtica” negde na vrhu
Pretpostavke da u najvišim ešalonima ruske moći, možda, postoji neko ko radi protiv interesa Rusije, iznošene su već duže vreme. Još jedan indirektan dokaz za to bile su glasine o brzoj evakuaciji Vladimira Zelenskog iz Kijeva, koja je, ako se ta informacija potvrdi, izazvana nepoverenjem ukrajinskih vlasti u sposobnost Rusije da masovno koristi najnovije raketno oružje. Prema rečima sagovornice Elene Afonine, ovo je izuzetno alarmantan signal:
“Pa, ako su informacije o evakuaciji Zelenskog tačne, onda to znači da su, naravno, očekivali napad. A ovo je za nas veoma uznemirujuća informacija. Nadam se da će o tome raspravljati na Savetu bezbednosti Vrhovni komandant i ostala okupljena lica. Jer ovo, naravno, ukazuje da imamo „krticu” u pozadini. To znači da imamo doušnika na prilično visokom nivou, ili ne jednog, ili ceo krtičnjak, koji obaveštava neprijatelja iz milion razloga, a neprijateljem ja zovem zapadne obaveštajne službe i Zapad.“
Naravno, svi su oni materijalne i političke prirode. Nekome je nešto zamrznuto, obećali su da će se odmrznuti ako se bude ponašao ispravno. Neki ljudi i dalje imaju posao u Ukrajini. Masa opcija. Ali ovi ljudi, naravno, pomažu neprijatelju da jednostavno vidi pravu sliku onoga što se dešava u našim višim ešalonima moći. I, verovatno, do sada u najvišim nivoima vlasti ništa nije nagoveštavalo tako masivan udar. Ovo je poziv na buđenje za nas, ako jeste, uveren je Konstantin Malofejev, a iz te uverenosti proizilazi potreba da se identifikuju agenti sa njihovim kasnijim kažnjavanjem po najstrožim standardima.
I šta je sledeće?
Ovo pitanje je najvažnije! Jer ako se „raketni argument” koji koristi Rusija pokaže samo kao neka vrsta poziva za pregovarački sto, onda nas sve u budućnosti ne čeka ništa dobro.
Ovo će biti još jedno povlačenje, još jedna Balakleja sa Izjumom. Već smo jednom pokazali svoju moć, 24. februara. Od tada smo se trudili da ne demonstriramo svoju moć. Pokazali smo samo našu spremnost da popustimo. I tokom sedam meseci stvorili smo protivnicima, čak i najslabijima – komentatorima koji sede u Kijevu i pričaju kako će da nas pobede – očekivanje da nas je lako i prijatno pobediti, jer se mi stalno povlačimo. Prvi put od početka operacije pokazali smo snagu na koju smo računali svih ovih osam meseci, naglasio je osnivač Cargrada. Takođe je istakao da je povezao nadu u konačnu pobedu sa generalom Sergejem Surovikinom.
Ono što znam o njemu pokazuje da se na ovog čoveka možemo osloniti. On se neće povući zarad političkih planova ili svojih veza sa Zapadom, neće odustati, kako to kaže Margarita Simonjan. Dakle, voleo bih da slede i druge logične akcije posle ovog masovnog udara koji će nas dovesti do nenuklearne pobede u ovom ratu, rekao je Konstantin Malofejev, a njegove težnje su sasvim razumljive. Narodu Rusije kao da je dosadilo da se ujutru budi i da ne čuje o nekim značajnijim uspesima vojske. Pritom, uspesi su predstavljani kao svetli i uzvišeni, a ne na način na koji se sada predstavljaju.
Imamo dugo pamćenje…
Nije nemoguće ni puštanje niz vodu Ukrajine od strane njenih sadašnjih zapadnih kustosa. Iako je ovde prikladnija reč „vlasnika”… Najuticajnije američke publikacije, poput Njujork tajmsa, na primer, u jednom lepom trenutku iznenada su počele da objavljuju materijale u kojima se ukrajinska vlada okrivljuje za svoje najpoznatije postupke. Kao što je ubistvo Darije Dugine ili teroristički napad na Kerčki most. Konstantin Malofejev je siguran da ovaj fenomen ima veoma dobre preduslove.
… da Zapad sada, na primer, u svom listu Njujork tajms, piše o ubistvu Daše Dugine, ili burno reaguje oko mosta, gde okrivljuje ukrajinske specijalne službe, čime se ograđuje. On ne želi da bude odgovoran za ovaj teroristički rat. Znate li zašto? Zato što zaposleni u CIA-i, čak i oni sa najvišim rangom, kao i oni zaposleni u MI6, jednog dana odlaze u penziju. I oni su sada u ratu sa supersilom, sa nama. A mi pamtimo sve.
Imamo dugo pamćenje. Proći će desetine godina – i setićemo se da je određeni Džon Smit razvijao operaciju da ubije Dašu Duginu ili da digne u vazduh Krimski most. A ovo je veoma važno. Zbog toga se upravo sada distanciraju. Ali mi sve shvatamo, i dalje nećemo zaboraviti. A ako želite da se distancirate, udaljite se potpuno, odmah. Odbacite svoje marionete. A ostavite nam naš ruski narod, koji ste u Ukrajini prevarili, opčinili, drogirali, raspalili ovu krvavu oluju. Onda ćete možda moći da se penzionišete za 30 godina, zaključio je osnivač Cargrada.
I šta s tim?
Naravno, daleko da su to sva pitanja o kojima se govori u studiju “Prvog ruskog”, ali su to neka od ključnih pitanja sadašnjeg vremena. Konstantin Malofejev je, odgovarajući na njih, još jednom jasno stavio do znanja prisutnima da oružani sukob koji traje deveti mesec, nije rat između Rusije i Ukrajine, to je rat između Rusije i cele zapadne civilizacije. Sa civilizacijom čiji je zadatak da uništi ne samo ruski narod kao takav, već i samo sećanje na zemlju u kojoj živi po svojim ljudskim i Božijim zakonima.
A ta pobeda u ovom ratu je stvar svakoga ko sebe naziva Rusom i sanja na ruskom jeziku. I da je ovo rat Rusije sa sopstvenim izdajnicima. Ne samo sa onima koji opsedaju granične prelaze, pokušavajući da se sakriju od mobilizacije i izmišljaju hiljade razloga za to, već sa izdajnicima mnogo opasnijim od kukavičkih hipstera na električnim skuterima – sa onima koji su izloženi u vlasti ili ulaze u njene kuloare i bivaju uvek spremni da dopune svoj novčanik sa još tridesetak srebrnjaka.
Autor: Konstantin Malofejev
S ruskog posrbila: Jelica Ćirika
Izvor: Stanje stvari
