Ово је пут да родна идеологија полако заиста „убије” жене
Он је одбио је да учествује у трци на 100 метара јер је била недеља а то се кршило са његовим верским уверењима. На ОИ у Паризу 1924. године Ерик Лидел тако је пропустио своју омиљену дисциплину у којој је требао да представља целу Британију. Сутрадан је трчао трку на 400 метара иако му је то била слабија дисциплина за коју није био припремљен. Позициониран је у стази број 8 и тад је јавност код њега први пут видела стил трчања са главом забаченом уназад како би се што више отворили дисајни путеви, што је техника која се данас примењује код дисања уста на уста. Победио је на тој трци и оборио светски рекорд а медији су га прозвали „летећи Шкот.” Његов рекорд оборен је тек 1960. године.
После ОИ, од стране Олимпијског комитета на њега је вршен интензиван притисак да преиспита своје верске принципе. Због тога се повукао из спорта, одлучио је да пропутује Кину и постане мисионар. Пред пут у Кину испратиле су га хиљаде обожаваоца, али он је одбијао сваки контакт са њима, захваљујући се само Богу који му је дао снагу да брзо трчи. Путујући Кином постао је приповедач, учитељ и водич. Држао је предавања деци без родитеља, а животна мисија му је била представљање побожног живота који доноси инспирацију и јача духовну снагу. Други светски рат затекао га је у провинцији Схандонг, где је завршио у јапанском затворском логору Виефанг. Ту су у његовим предавањима уживале стотине затворене деце, али ту је и умро пред сам крај рата у 43. години живота.
На античким ОИ могао је учествовати само Грк, на овим модерним ратују све боје кожа.
У том истом Паризу век после Лидела отишло се корак даље па ту учествују и мушкарци који се осећају као жене. Када би мушкарац претукао жену на улици био би ухапшен а суд јавности био би прек. Али када мушкарац претуче жену на ОИ онда му дају медаљу те је то нешто кул и модерно. Млаћење жена од ове године службено је и олимпијски спорт а број спортиста који се побунио против ове нове нормалности је на нивоу статистичке грешке. Што и није за чудити јер сви они су само рекламни панели највећих светских компанија и јефтино робље Међународног олимпијског комитета.
Најтужније је што се нису побуниле ни саме жене, јер женска права нису угрожена од стране нормалних мушкараца већ од оваквих наметнутих „жена” и покрета који гурају исте. Ово је пут да родна идеологија полако заиста „убије” жене.
Можемо замислити како би Ерик Лидел реаговао на ове ОИ али његов потез из 1924. године сврстао га је међу најупечатљивије олимпијске хероје свих времена. У Шкотској је проглашен за хероја и подигнути су му споменици. Године 1981. по њему је снимљен филм „Ватрене кочије” и написана књига: „Од олимпијског хероја до модерног мученика.”
Аутор: Деки РС
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
