Отворено писмо председнику
Поштовани господине Председниче!
Ми, чланови овог удружења, окривљујемо Вас као најодговорнијег човека за слом ћирилице, не само у Србији него и у Републици Српској. Ово због тога што се Република Српска угледа на Србију, и што се и у њој користи Правопис српскога језика Матице српске, у којем пише да је и латиница српско писмо.
Главно питање и јесте у томе да ли је и латиница српско писмо. Ако она то јесте, ћирилица ће још неко време остати само на србским гробљима.
У поменутом правопису дрско је написано да је та „српска“ латиица остатак из српскохрватског језичког заједништва. Али Хрвати после пропасти тог заједништа нису написали у свом правопису да је и ћирилица хрватско писмо. Глупост и немогућност истовременог имања два писма у једном језику, без затирања једног од њих, могућа је само у српским државама, и нигде другде.
О свему у данашњој Србији Ви одлучујете, па бисте могли ставити до знања Матици српској да држава неће финансирати њен рад ако нови правопис не усклади са Уставом Србије, по којем је писмо српског језика само ћирилица. А на то усклађивање Матицу опомињу само удружења за одбрану ћирилице од високошколованих Срба ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРБСКА АЗБУКА Београд, и то од усвајања Устава 2006. до данашњег дана. Она јесте била „наша“ кад је непријајатељ њоме замењивао забрањену ћирилицу 1914. и 1941. А удомаћила се код Срба у време владавине Хрвата „друга“ Тита. После распада заједничке државе Хрвати су га искључили из своје „повијести“, али се код Срба тако добро усидрио да над љима влада хрватском латиницом.
По свему судећи Ви нећете владавину ћирилице у српским земљама, него радите против ње и против Устава Србије тако што упорно понављате у ТВ камере да је „наша и латиница“
Ако је уистину и латиница наша, зашто САНУ и Матица српска користе само ћирилицу?
Или, зашто се онда „Вуков сабор“ не зове макар „Гај-Вуков сабор“, јер је председник Матице српске проф. др Драган Станић избројао у улици Новог Сада укупно 1,5% ћириличких натписа, што значи да у српским земљама влада Гајева латиница?
На Вашу одговорност јавно је указивао и лингвиста проф. др Милош Ковачевић, и то чињеницом да сте шест пута јавно обећавали да ће држава учинити нешто за ћирилицу, а она, и Ви као њен врхунски представник, чинили сте све на њену штету. Део те Ваше политике латиничења Срба препознат је већ давно, кад су лингвисти и књижевници спроводили кампању о трошку државе – НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК, уместо да су се држали Устава па написали НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ. Иначе, у српским земљама се не спроводи државна политика замењивања српског језика неким другим, него се она спроводи само на замењивању српске ћирилице хрватском латиницом, слиједом тога угрожена је само ћирилица.
А шта је то учинила држава за ћирилицу после Ваших шест датих обећања? Донела је неуставан закон о језику и писму, који је срамота и оних који су га саставили и оних који су га изгласали по Вашем налогу. Пошто сте се Ви хвалили да сте били врхунски студент на Правном факултету у Београду, указујемо Вам
на став о ћирилици легендарног и генијалног професора права и социологије академика Радомира Лукића. Искључиво његовом заслугом ћирилица је заштићена Уставом из 1990., први пут у српској историји. Он је препознао да би српска лингвистичка и остала „елита“ могла обесмислити уставну заштиту ћирилице законом, тако што би употреба писма била подељена на службену и јавну, с тим да би службено било само оно што пише држава, а јавно све остало, па би писмо било бирано како се коме прохте. Зато је академик Лукић исте године у “Политици“ објавио текст под насловом „Против посебног закона“. Осим што је том приликом рекао да се по Уставу латиница може користити само у приватној употреби, рекао је и ово, најважније:
„И у оно срећно време кад је у Србији, као и у свакој нормалној држави, .владало њено национално писмо – ћирилица. Из наведених разлога треба свесрдно поздравити овај пропис нацрта Устава Србије и пожелети да што пре постане пуноважан како би се најзад једном решило једно од најважнијих питања културе и националне самосвести српског народа.“
Сетите се, господине Председниче, да ли сте Ви или било ко други од јавно познатих интелектуалаца употребили у данашње време појам „националне самосвести српског народа“. Тако нешто замрло је и пре него што сте преузели власт, а у време Ваше владавине о томе нема ни трага. Ми бисмо се усудили да допунимо великог академика:Лукића: ћирилица је показатељ и носилац српске националне самосвести. Он је докторирао на Сорбони у српској националној одећи, а професори који су га наследили на Правном факултету, као и они на другим факултетима, неће да учине макар толико да своје уџбенике напишу ћирилицом. Па чак и кад их на то не би обавезивао Устав Србије.
Вашу намеру да се настави са латиничењем Срба препознали смо одмах кад сте преузели власт, јер сте као председник српске Владе рекли у Скупштини Србије да је ћирилица толико лепа да никога не треба терати да њоме пише, што значи да нисте прихватили да је писмо државно питање, па је као такво регулисано Уставом у корист ћирилице, без помињања латинице Тиме сте ставили до знања српском народу да нећете спроводити Устав Србије по коме је уз српски језик прописана само ћирилица.
Убрзо потом јавно сте се дивили протестантској вери и рекли да ће Вам најтеже бити да промените свест Срба. Као да сте српски Кемал Ататурк! Не знамо да ли се икада до сада огласио човек са тако великом амбицијом да промени свест српског народа. А зашто бисте мењали свест народа који је својом песмом показао да зна за светиње:
„Марко, сине, једини у мајке//. Не била ти моја рана клета// Немој, сине, говорити криво// Ни по бабу ни по стричевима// Већ по правди Бога истинога.“
Таквим народом се треба поносити и од њега учити, а не мењати његову свест. Као да се на Вас односе ове речи мудрог Јована Стерије Поповића:
„Ми Европу видимо као царски пут којим се излази из себе, на коме ћемо раскинути са сопственом мучном истином, као спасоносни лек, а о лековима се не расправља, они се гутају.“
Непосредни мoтив нашег обраћања је објављена јавна набавка у Србији на хрватској латиници, званој и гајевица по њеном састављачу за потребе хрватског народа похрваћеном Немцу Људевиту Гају, у којој пише:
„Jezici na kojima ponude ili prijave mogu biti podnete: Srpski
Општа је пракса у Србији да се уз српски језик не помиње ћирилица, како би се уз њега могла користити хрватска латиница, за коју необавештени народ мисли да је српска.
Да би се прекинуо тај вид латинизације Срба народ се опредлио за српски језик и ћирилицу на референдуму за Устав 2006., па је њиме прописано следеће:
„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
Истовремено се у Хрватској обавезно уз хрватски језик помиње и латиница, иако не постоји ни теоретска могућност да се хрватски језик пише србском ћирилицом. Ово због тога што се она у Хрватској доживљава као нешто најсрпскије. Истовремено је она у Србији изгубила национални карактер и значај, и то у толикој мери да ње на улицама Новог Сада има 1,5% односу на латиницу. А у пословању правних субјеката нема је ни стотину пута мање. До тога није дошло неким стихијним процесом, него вођењем државне и језичке политике да србска ћирилица буде замењена хрватском латиницом.
Предметну јавну набавку огласило је јавно комунално предузеће, тј. државно предузеће. Контролу спровођења јавних набавки врши државна Комисија за заштиту права, такође на хрватској латиници, чиме се показује да је ћирилица потиснута чак и из сектора у којем је донедавно била неприкосневена.
А шта чини држава против оваквог дрског кршења Устава од ње саме? У сарадњи са оним истим лингвистима који уљуљкују хрватску латиницу у српском правопису, формиран је Савет за српски језик који ће пратити ситуацију на терену и подносити извештаје. Већ и из овде наведеног кршења Устава од стране државе јасно је да је реакција државе само ругање здравом разуму
Што се тиче мењања националне свести Срба по питању писма Ваш успех је импозантан, а што се понајбоље види из речи Динка Грухоњића о поразу ћирилице у Новом Саду:
„А шта говори мањак ћириличних табли у Новом Саду? Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара „Српска Атина“, у којој се мислило и на ћирилици писало. Друга је отмено присуство латинице.“
Међутим, та слава латинизације Срба не може припасти само Вама, него сте Ви само наставили путем којег су трасирали комуниости. Што се тиче табли баш у Новом Саду, о томе овако сведочи проф. др Милица Грковић:
„Шездесетих година, кад су у Новом Саду преконоћ скинути сви ћириличли натписи улица и стављени латинички, озлојеђени грађани отидоше до градске општине, да затраже објашњење зашто је то учињено у граду са српском већином. Начелник Секретаријата за правне послове који их је примио, и саслушао, одговорио им је: “Немојте мислити да сам ја то наредио, као Хрват. Тако је одлучио и наредио председник градске општине Тоза Јовановић, који је , као што знате, Србин.“
Погрешно би било мислити да сте показали неку велику храброст латинизацијом Срба, посебно говорећи у ТВ камере да је „наша и латиница“, чиме јавно кршите Устав Републике Србије, јер је њиме прописана само ћирилица уз српски језик. Вама у томе злоделу нису помогли само лингвисти задржавањем правописом и латинице као другог србског писма, него је за латинизацију и целокупна интелектуална „елита“ Што је још горе, за њу је и опозиција у Србији. И она и власт сете се ћирилице само у време предизборне кампање. Тако је ћирилица престала да буде озбиљна србска тема, а и кад се о њој говори то је неозбиљно и по њу штетно. То се нарочито односи на хваљење Министарства културе да је држава саградила музеј ћирилице негде у брдима код Бајине Баште, јер и лаици разумеју да се у музеј смешта оно што више није живо.
Представници власти и у Србији и у Републици Српској лажу народ да је донесен јединствен закон о језику и писму, а истина је да ти закони немају ништа заједничко. У законоу у Србији ново је то што су макар РТС и РТВ обавезне да користе ћирилицу, а и даље ће латинички исписи на улицама развијати свест у Срба да је њихова и латиница. У Републици Српској је права катастрофа, јер је изгласан закон по којем тамо више нико није обавезан да српски језик пише ћирилицо, па ни сама држава. Одмах се полатичио и Републички геодетски завод.
Предлози како да Ви Председниче будете упамћени као Србин по питању писма:
1. Приморати Матицу српску да у свом правопису напише, сагласно Уставу Србије, да је писмо српског језика ћирилица, јер нас не занима то што други народи користе варијанту србског језика и уз њега хрватску латиницу.
2. Престанак учења хрватске латинице у српској просвети као српског писма
3. Донети озбиљан закон о писму који ће омогућити да бљесну ћирилицом српске
улице.
4. У српској просвети уз српски језик само ћирилица, што се посебно односи на уџбенике
5. Не спомињати музеј ћирилице, него да она, по академику Лукићу, опет влада
6. Да председник Србије каже у ТВ камере шта пише у Уставу о писму, и да јавно обећа да ће уставни пропис бити спроведен
СРБСКО НАЦИОНАЛНО УДРУЖЕЊЕ
СРБСКА АЗБУКА
11076 Београд
Недељка Гвозденовића 10
00381 63 234-814
nemanjavidicing@gmail.comСРБИЈЕ
Бр. 3/25
С поштовањем,
Председник:
Немања Видић, дипл.инж.маш.
