Ћирилица

Отворено писмо Министарству просвете, науке и технолошког развоја

Фото: sind-obr.org.rs

Поштована министарко Ђуровић!

Постало је неподношљиво одлагање министарстава просвете у свим владама Србије то што не примењују уставни пропис по питању писма, па Вам пишемо да макар сада то министарство учинило нешто за ћирилицу, како не би била измештена у музеј припремљен за њу код Бајине Баште.

Откад је ћирилица заштићена Уставом из 1990.године, први пут у србској историји, и 1991. године донесен Закон о службеној употреби језика и писма, никад министарство просвете није учинило ништа како би се у србској омладини развијала свест о ћирилици као једином србском националном писму, а што је био смисао њене уставне заштите, и једини начин да она поново ВЛАДА у србским земљама ( академик Радоир Лукић ).

То министарство није учинило ништа ни кад је због суноврата ћирилице она још повољније заштићена садашњим Уставом 2006. године.

Што год је ћирилица више падала, низале су се измене закона о језику и писму и обећања лингвиста и политичара да ће се нешто учинити, али само у оквиру постојања два србска писма, иако је сваком разумном човеку јасно да је то већ довело до њеног понижавајућег положаја , и да води њеном коначном  замењивању хрватском латиницом. Главни редактор Правописа српскога језика проф. др Мато Пижурица већ се толико охрабрио да је почео истовремено и ћирилици и латиници давати карактер србског националног писма. Морало је то бити јасно и министарствима просвете свих влада, али ниједно није ништа учинило, јер су својом намерном пасивношћу спроводила стари, необјављени државни програм латинизације србског народа. Она су се само држала линије свих председника Србије после Војисва Коштунице да Србија иде на Запад, и то без ћирилице, за разлику од Бугара чија ћирилица је и на еврима.

Србску несрећу делења народа по писму засадио је Јосип Броз Тито, а исту данас негује председник Србије Александар Вучић говорећи у ТВ камере да је наша и латиница, што је у супротности с Уставом Србије. У том смислу он плаћа лингвисте да србским правописом чувају двоазбучје уместо ћирилицу, која је већ пала на 1,5 % на србским улицама, и којој је он спремио музејски третман.

Све што је од стране државе обећавано било је само гола лаж и замајавање народа како се држава брине за ћирилицу, али нешто не иде, као да она вене због неке непознате бољке. То ћете, надамо се, разумети из извода из књиге „Нема Срба без ћирилице“,  као и скраћене верзијуе те књиге, што Вам достављамо у прилогу.

Остало нам је у сећању да сте Ви, у давно прошло време кад сте били председница Скупштине Србије, после неког гласања о писму рекли у ТВ камере да сте „ипак за два србска писма“ Оно „ипак“ је било зато је Уставом Србије прописана само ћирилица уз србски.језик..

Ваша изјава није нас изненадила, јер је и шеф Ваше странке Ивица Дачић показао да је непоправљиви титоид, а о чему сведоче следећи примери.

Прво, кад је био министар унутрашњих послова полиција је била у латиници, а прешла је на ћирилицу тек под притиском јавности којег су зачела удружења за одбрану ћирилице од школованих Срба, па и саме државе. Један активиста ћириличар није хтео да плати казну зато што је полиција испунила латиницом латинички формулар о учињеном саобраћајном прекршају, чак и под претњом да оде у затвор. О томе су писале „Новости“ и полиција је прешла на ћирилицу, сагласно Уставу Србије.

Друго, друг Дачић је био припремио  посебне  униформе за полицију у Војводини, наравно у латиници, али су о томе писале „Новости“ и „Политика“ па је одустао.

Треће, на сахрани Јованке Броз лио је сузе, али не за њом него за својим првим шефом  Јосипом Грозом Титом, чије име је на гробу у Београду исписано хрватском латиницом гајевицим, па то писмо њега обавезује до краја његове политилке каријере.

Четврто, кад је био министар спољних послаова приликом посете  колеге из православне и ћириличке Русије поклонио му је .дрес на коме је хрватском латиницом гајевицом исписано презиме LAVROV.

Пето, пре Вас министар просвете је био Дачићев кадар Ружић, који није учинио ништа за ћирилицу у просвети у складу с Уставом Србије, па просветни радници не уче децу које је србско писмо. Тако имамо ситуацију у једнј београдској гимназији да ученик добије овакав одговор од професора србског језика кад је упитан зар он не би требао да на табли пише ћириоицом у складу с Уставом Србије: „Слушај младићу, боли мене дупе за ћирилицу, јер је важно само то да се нас два разумемо.“

Шесто, Вашем шефу није сметало што је у време министровања Ружића саграђен музеј ћирилице код манастира Рача у близини Бајине Баште, чиме је ћирилица послана у историју, а њу ће ученици моћи гледати кад тамо оду на екскурзију.

Седмо, Вашем шефу и Вама као медицинском кадру није сметало то што је по медицинским установама у Београду владала хрватска латиница док сте Ви били министарка здравља, а влада и данас. Све што се пише од стране медицинских установа је на хрватској латиници гајевици. Поређења ради у Холандији се чак и рецепти пишу на холандском народном језику.

Олакшавајућа околност за Вас је то што нисте сами били за два писма. Највише Вас је подржао Расим Љајић, који је био прирепак у многим србским владама, као и Дачић. Радио је за Бориса Тадића, а кад је усвојен Устав по коме је србско писмо само ћирилица, Београд су преплавили скупи билборби с оваквом поруком Р.Љајића:

ЋИРИЛИЦА ИЛИ ЛАТИНИЦА?

И АЗБУКА И ABECEDA.

Покрет за толеранцију: Расим Љајић

Из наших материјала које Вам достављамо види се резултат оног Вашег да сте за два писма – 1,5 % ћирилице на улицама, свака двадесета ћириличка књига у издаваштву и овакво ликовање Динка Грухоњића:

„А шта нам говори мањак ћириличких табли ( у Новом Саду) ? Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара „Српска Атина“ у којој се писало и на ћирилици мислило. Друга је отмено присуство латинице.“

Откад је 1991. донесен Закон о службеној употреби језика и писма, ни једно министарство просвете није учинило апсолутно ништа у смислу примене уставног прописа о језику и писму.Тај закон није суштински мењан ни после усвајања садашњег Устава, па чак ни после усвајања садашњег закона пре три године.  Чак и да постоје некакве законске одредбе које су противне Уставу па су спречавале то Министарство да нешто учини за ћирилицу, а оне не постоје, не би било оправдања за неактивност, јер је Устав изнад свих закона, изнад правописа, изнад лингвиста.и политичара.

Надамо се да знате да су по члану 10 Устава Србије у службеној употреби. Србски језик и ћириличко писмо, да разумете да све у просвети подлеже под службену употребу, из чега произилази да све мора бити на ћирилици, и то:

  • Уџбеници и сва помоћна писана средства која се користе у настави, и то не само у основној и средњој школи, него и на факултетима
  • Тестови и испитна питања
  • Писање од стране проветних радника србског језика на табли
  • Матурски, дипломски и магистарски радови, као и докторске дисертације

Кад би Србија била права држава, све напред наведено би се односило и на приватну просвету кад се ради о србском језику.

Како се види из достављених материјала ово удружење инсистира на томе да нови правопис мора бити усклађен с Уставом Србије тако што ће у њему писати да се србски језик пише ћирилицом. Сматрамо да се поводом овог нашег обраћања Министарство просвете, науке и  технолошког развоја треба обратити Матици србској као издавачу србског правописа ради упозорења да се у просвети може користити само онај правопис у коме је написано да се србски језик пише ћирилицом, а латиница не може бити поменута као друго србско писмо, него само у смислу да у србску културну баштину спадају и дела србских аутора која су раније штампана на србском језику латиничким писмом.

Својевремено је удружење ЋИРИЛИЦА писмено тражило од тог Министарства да пошаље обавештење свим просветним установама у Србији да је противно Уставу Србије учење из србског правописа да је србско писмо и латиница.. Добило је одговор да су консултовани Одбор за стандардизацију србског језика ( потписао ондашњи председник академик Иван Клајн) и Матица србска ( потписао главни редактор правописа проф. др  Мато Пижурица), који су рекли да је све у реду са правописом, уместо да је Министарство  тражило меродавно мишљење стручњака за право по питању да ли је тај правопис усклађен с Уставом Србије. Одговор је потписала .помоћница министра Весна Фила, супруга адвоката Томе Филе који се данас јавно хвали да ведри и облачи у Србској православно цркви.

Ово Вам пишемо верујући да сте достојни министарске функције, и да сте храбри и способни да предузмете мере у просвети које ће осигурати примену Устава по питању писма у смислу да млади Срби науче да је србско писмо само ћирилица.

Подсећамо Вас да је председник Одбора за стандардизацију србског језика академик Срето Танасић пре неколико година јавно говорио за ТВ и штампане медије да латиница није србско писмо, али је утихнуо јер није добио подршку струке. Сада је ред и прилика да то министарство покаже да ли је на страни проф. др Мате Пижурице и осталог врха лингвистичке струке, или је на страни ћирилице, односно на србској страни.

Ако у разумно време не добијемо одгоовр на ово обраћање, бићемо принуђени да га тражимо под прозорима тог министарства, те да још и протествујемо испред САНУ и Матице србске.

За СРБСКУ АЗБУКУ: Немања Видић, дипл. инж.маш.

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!