Отворено писмо градоначелнику Бања Луке
ГРАДОНАЧЕЛНИК ГРАДА БАЊА ЛУКА
Поштовани госп. Станивуковићу!
Јављамо Вам се под претпоставком да сте Ви, као и макар још неко у Вашем ужем окружењу, уистину Србин, а не да сте то само по пореклу.
Један истински поклоник ћирилице јавио нам је, као радосну вест, да Град Бања Лука штити ћирилицу тако што су мање таксе за ћириличке уличне натписе фирми.
Обавештавамо Вас да је тако нешто још давно предлагао главни редактор Правописа српскога језика Матице српске проф. др Мато Пижурица, који је издао ћирилицу увођењем и хрватске латинице у србски правопис као другог србског писма. Тим предлогом само је прикривао своју издају и замајавао србски народ да ћирилица може да опстане уз хрватску латиницу.. Доказ је и то што је председник Матице српске проф. др Драган Станић избројао укупно 1,5% ћириличких натписа у некој улици Новог Сада, а у Републици Српској стање је још и горе. Наравно да таквим давањем милостиње ћирилици она неће васкрснути, али је то ипак добро за њу јер ће народ макар тако разумети да је она нешто србско. Ово због тога што Срби не уче да је србско писмо само ћирилица ни из читанке ни из правописа.
Главно је питање да ли Срби имају једно писмо, како је било пре доласка комуниста на власт, или имају два писма, што је уведено Носадским књижевним договором Срба и Хрвата из 1954. године. Хрвати су се одрекли тог договора још 1967.г. а Срби га примењују и данас тако што у правопису пише да је и латиница србско писмо, уз објашњење да је она остатак из србско-хрватског језичког заједништва. После тог заједништва са Хрватима у њиховом правопису нема и србске ћирилице, а у србском правопису има хрватске латинице. У јавном животу има је итекако – чак 98,5 % у Новом Саду. У Бањој Луци је рођен онај професор на новосадском Филозофском факултету Динко Грухоњић, који се прославио јавним хваљењем што има исто име као и последњи управник логора у Јасеновцу. Па ево како он ликује над катастрофом ћирилице у Новом Саду:
„А шта нам говори мањак табли? Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара “Српска Атина“, у којој се мислило и на ћирилици писало. Друга је отмено присуство латиницве.“
Удружења за одбрану ћирилице од високошколованих Срба ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРБСКА АЗБУКА Београд заступају став да је србско писмо само ћирилица, што је потврђено и Уставом Србије.
У задње време исто јавно говоре још само председник Одбора за стандардизацију српског језика академик Срето Танасић и проф. др Милош Ковачевић. Међутим нису добили подршку ни од своје струке, а камоли од политичара. Напротив, главни гробар ћирилице је председник Србије Александар Вучић који је више пута јавно говорио да је наша и латиница, уместо да је говорио да ће бити спроведен уставни пропис по коме је писмо србског језика само ћирилица.
Предлажемо Вам да разговарате са владиком Јефремом, јер је академик Матија Бећковић пре две деценије на једном скупу на Филолошком факултету у Београду пренео владикино сведочење како га је важан човек из колонијалне управе у БиХ уверавао да се Срби не требају плашити сарајевске унитаризације, јер имају свој кинески зид – ћирилицу.
Високошколовани Срби су срушили до темеља тај србски одбрамбени идентитетски зид тако што су своје национално писмо заменили унитарном латиницом. А све то је коначно потврђено законом о језику и писму по коме тамо више нико није обавезан да србски језик пише ћирилицом, па ни сама држава.
А пошто је та србска глупост и срамота издаје ћирилице прошла у јавности без икаквог отпора, посумњали смо да то није можда лажна вест која се преноси преко интернета. Могуће је да се народни посланици и не сећају шта су изгласали, али имају много пречег посла од тамо некакве ћирилице, па се зато нису оглашавали.
Ми смо још пре две деценије дошли до открића законитости по којој неминовно хрватска латиница замењује србску ћирилицу у србском језику, и у Србији и у Републици Српској. Наиме, у селу Доњи Детлак код Дервенте, на својој слави домаћин сељак Станоје Ђујић упитао је потписника ових редова зашто се он толико узбуђује због нестајања ћирилице „кад је Вук нама смислио и нашу латиницу, па ће нам остати она ако пропадне ћирилица“- На питање откуд он као сељак то зна, самоуврено је одговорио да је то чуо од професора на ТВ. Могао је то чути од ондашњег доцента, а данас професора на Филолошком факултету у Бањој Луци Душка Певуље. Наиме, он је говорећи у ТВ камере рекао да је председник ЋИРИЛИЦЕ Нови Сад Драгољуб Збиљић агент америчке ЦИЕ јер одбацује од Срба латиницу. И још је додао да је он за латиницу ако већ два конкурентна писма не могу опстати у једном језику, како је тврдио Збиљић.
Не треба бити ни високошколован ни много паметан да би се разумело основно: србски идентитет се не може чувати унитарном латиницом као вредношћу која се дели са Бошњацима и Хрватима, него се може чувати само оним што их разликује – ћирилицом.
Требало би бити јасно да србски народ не може бранити своје постојање војном силом, него пре свега неговањем своје културе. Најбљи доказ тога су
Словенци, којим су сачували свој индивидуалитет између Романа, Германа и Угара, па су дочекали да добију своју државу.
Негде смо прочитали да Хрвати у Мостару не дозвољавају ни један натпис ћирилицом, а да су у Бањој Луци заступљена оба писма. Не видесмо где је то заступљена ћирилица, осим само на сластичарни “МАЊА“, по чему она може постати атракција Бања Луке. Гости би могли прочитати на јеловнику како је не тако давно сва Бања Лука била у ћирилици, кад су се питали Радован Караџић и Момчило Крајишник. Али се Бања Лука развила и престала да буде престоница „шумске“ Републике Српске. Глобализовала се, што ће рећи расрбила се, и тиме аутоматски постала Запад.
Тиме се не бисмо требали поносити, јер показујемо да нисмо способни да се у односима са Хрватима и Бошњацима држимо принципа реципроцитета: колико ћирилице у Мостару и Сарајеву, толико латинице у Бањој Луци.
Академик Милка Ивић писала је да ћемо ми тешко сачувати србски језик на латиници и ијекавици, а њен супруг академик Павле Ивић поводом тога двога у Републици Српској писао је овако: кад у погодној ситуацији Америка дадне довољно оружја Хрватској, као и миг да може прећи преко Саве, биће јој као да је дошла међу своје – латиницу и ијекавицу..
Скупштина Републике Српске била је донела закон у смислу обједињавања екавицом и ћирилицом Срба са обе стране Дрине. После је био скуп “Просвјете“ у Палама, на коме је то подржао историчар академик Милорад Телебак, који је као дете преживео Пребиловце. Био је извиждан због залагања за екавицу, па је морао напустио говорницу. Није то он извиждан, него је извиждана екавица као спона Срба са обе стране Дрине. И епска је лаж да је она тамо равноправна са ијекавицим, јер је нема ни у траговима. Иако Срби имају своју државу Републику Српску, србским вредностима је горе него у време „друга“ Тита. Али не зато што нас је на то натерао неко изван наших граница, него зато што смо неодговорни па радимо сами против себе.
Треба напоменути да је најагилнији у рушењу екавице био песник Ранко Рисојевић, али се ни он ни Удружење књижевника Републике Српске никад нису огласили о помору ћирилице у Републици Српској. Истовремено и тамо и у Србији лингвисти и књижевници правдају останак хрватске латинице у србском правопису тиме што се данас дела србских књижевника штампају на том туђем писму.
Високошколовани Срби повели су хајку против екавице, па је закон оборен. Њихово главно је било ово : не дамо ми Хрватима и Бошњацима нашу ијекавицу и латиницу. Незгода је у томе што и они кажу да је то двоје њихово, па је однос 2 : 1 против Срба.
Господине Станивуковићу, не сматрамо да сте Ви криви за латинизацију Бања Луке. Раније је градоначелник био кадар СНСД који се јавно хвалио да је Црногорац, а у Црној Гори је ћирилица ван закона. Али ако сте уистину Србин, могли бисте учинити макар толико да град финансира само оне јавне манифестације које се представљају србским писмом.
Ван сваке је сумње да ћирилица нестаје првенствено зато што се државна политика определила за хрватску латиницу, односно за Запад, али она то не би могла да нема подршку професора лингвиста који уче народ да је његова и латиница. У том смислу достављамо Вам у прилогу наш текст 13/24 упућен Филолошком факултету у Београду, из кога ћете видети како ћирилицу руше они који би требали учити младе генерације да је ћирилица србска национална светиња
Овај текст доставићемо и начелницима свих осталих општина у Републици Српској, верујући да и у њима има колико толико стида и одговорности због расрбљавања (хрватизације) србског народа одустајањем од свог националног писма, и преласка на туђе латинско!
С поштовањем!
Председник: Немања Видић, дипл.инж.
