Otvoreno pismo fakultetima u Srbiji
Poštovani,
U Srbiji su srednjoškolski udžbenici ćirilički, a fakultetski latinički, pa Vas molimo da nam odgovorite da li postoji potreba za pisanjem udžbenika latinicom, i da li fakultet ima nameru da se makar ubuduće drži ustavne norme o jeziku i pismu, koja po članu 10. glasi:
„U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriliko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom,na osnovu Ustava.“
Vaš odgovor, ili odbijanje da bilo šta odgovorite, biće objavljen u knjizi koju pripremamo pod naslovom „Nema Srba bez ćirilice“.
OBRAZLOŽENJE
U pripremi je novi pravopis srbskog jezika i gotovo je sigurno da će u njemu i dalje pisati da Srbi imaju dva pisma. Jedno je dvanaestvekovna ćirilica koju je u današnjem obliku priredio Vuk Karadžić, a drugo je hrvatska latinica, zvana i gajevica po njenom sastavljaču pohrvaćenom Nemcu Ljudevitu Gaju. Na društvenim mrežama nju zovu i Paveliđevom latinicom, jer je on nju namenio onim Srbima koje neće da pobije ondašnja hrvatska država, kad im je zabranio njihovu ćirilicu.
Ovim pozivamo srbske fakultete da se odgovorom na ovaj dopis, kao i preduzimanjem raznih radnji u smislu sprovođenja postojeće ustavne norme o jeziku i pismu, suprotstave nameri lingvističke struke i nacionalnih institucija da zajedno sa vlastima učine udruženi neprijateljski poduhvat protiv srbske kulture konačnim izgonom ćirilice iz javog života, time što bi hrvatska latinica ostala i dalje u novom pravopisu kao drugo srbsko pismo
Ta latinica je uneta u srbskohrvatski jezik Novosadskim književnim dogovorom iz 1954.u formatu njene ravnopravnosti s ćirilicom, s neskrivenom namerom da bi ona vremenom zamenila ćirilicu u srbskom jeziku, a sve s političkim ciljem kako bi bio oslabljen srbski element u Jugosalviji..
Pravopisima svih drugih naroda u Evropi normirano je, odnosno standardizovano samo jedno pismo, a istu praksu su sledili i svi narodi koji su živeli sa Srbima, pa posle raspada Jugoslavije dobili svoje države i proglasili svoje jezike.
Zaključak Dogovora po pitanju pisma bio je samo to da se u školi u Hrvatskoj nauči i ćirilica pored latinice, a u Srbiji da se nauči i latinica pored ćirilice.
Hrvati su se strogo držali Dogovora, pa im nije padalo na um da svoj jezik pišu ćirilicom. I dalje je tamo bilo ćirilice nešto više nego u vreme Paveoića, utoliko što su sada imena železničkih stanica bila ispisana i ćirilicom iza latinice.
Kod Srba je bilo suprotno – potrčali su da osnažuju jugoslovenstvo na račun srbstva tako što su ćirilicu u svom jeziku zamenili latinicom u toj meri da jedno vreme nije bilo ni slova ćirilice ni u školskom programu TV Studio Beograd. Strani filmovi su titlovani samo latinicom, u domaćim filmovima Srbi su se ljubili isključivo dva puta, nakon je zamenilo posle, a zarez zapetu. Radovi srbskih autora na naučnim skupovima u Beogradu mogli su biti samo latinički na srbskom jeziku.
Moglo bi se razumeti i oprostiti školovanim Srbima.ono ludovanje za jugoslovenstvom u Jugoslaviji, ali dobrovoljno latiničenje Srba i posle raspada Jugoslavije je već bolest u poodmaklom stanju.
Stiglo se dotle da je predsenik Matice srbske .izbrojao u ulici neponovljivog srbskog rodoljuba i nacionalnog radnika Jove Jovanovića Zmaja u Novom sadu ukupno 1,5 % ćiriličkih natpisa, i to objavio u časopisu „Pečat“. Država Srbija izmestila je ćirilicu podaleko od Beograda, uloživši 35 miliona dinara u izgradnju muzeja ćirilice kod Bajine Bašte. U Republici Srbskoj donesen je zakon po kome tamo više niko nije obavezan da srbski jezik piše ćirilicom, pa ni sama ta država. Šlag na tortu u slavljenju pobede latinice dao je onaj Dinko Gruhonjih što se hvalio u Dubrovniku da mu je ime isto kao i poslednjeg upravnika logora Jasenovac, pa je američki ambasador Hil morao doći na Filozofski fakultet u Novom Sadu da bi ga javno podržao. O stanju u Novom Sadu Dinko je likovao ovako:
„A šta nam govori manjak ćiriličkih tabli ( u Novom Sadu )? Prva je da se Novi Sad globalizovao, da više nije ona stara „Sepska Atina“, u kojoj se mislilo i na ćirilici pisalo. Druga je otmeno prisustvo latinice.“
Mi ćemo isti ovaj dopis poslati i svim drugim fakultetima u Srbiji, a javnost ćemo upoznati samo sa tekstom upućenim Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jer on važi kao šampion u nipodaštavanju ćirilice i time što uslovljava da naučni radovi u njegovoj organizaciji moraju biti latinički na srbskom jeziku.
Autor: Nemanja Vidić, dipl. inž.maš.
