Отварање рудника уништиће природу

Треба утврдити интерес становништва и државе а не само приватне компаније

Одбор “Човек и животна средина”, Српске академије наука и уметности (САНУ) организовао је научно-стручни скуп 6. и 7. маја ове године. У свечаној сали САНУ, пред неколико десетина стручних људи, одржана је презентација компаније Рио Тинто, а потом је отворена дискусија у којој су учествовали еколози, хемичари, технолози и други експерти, постављајући питања руководству комапније.

Питања која су се чула тражила су недвосмислене одговоре, који се, на жалост, нису чули. Овом скупу присуствовао је и надлежни министар рударства и енергетике, Зорана Михајловић, којој су учесници скупа, тј. његов организациони одбор након што је извршио анализу изложених предавања и дискусија, 4. јуна 2021. године, упутио своје мишљење о могућем отварању рудника Јадар“. Овај рад сачинили су академици Владимир Стевановић, Богдан Шолаја и Велимир Радмиловић, у сарадњи с проф. др Ратком Ристићем и дипл. инж. Вељком Димитријевићем, проф. др Жељком Камберовићем и др Драганом Ђорђевић.

Ову анализу њени аутори проследили су Влади Србије „с циљем да помогнемо Влади, у смислу бољег сагледавања могућих проблема и инверзибилних последица усвајања предлога о отварању рудника литијума и бора `Јадар`, а на основу доступних података, званичних докумената и презентације представника Рио Тинта, на одржаном скупу.“

Блог „Измеђуснаијаве“ преноси ову анализу интегрално.

„Захваљујемо се ресорном министру на учешћу на научно-стручном скупу Пројекат „Јадар“ – шта је познато? одржаном недавно у Српској академији наука и уметности. Сва предавања и дискусије снимљени су, и имамо задовољство да Вам уручимо два компакт диска“, каже се у пропратном писму које су академици упутили министру рударства, и даље наводи:

Анализом одржаних предавања и доступних докумената, налазимо да Пројекат „Јадар“ није довољно осветљен нити је довољно транспарентан. Сматрамо да ће, осим великих проблема заштите животне средине, Пројекат „Јадар“ имати важне социјалне, економске и демографске импликације које су, чини се, стављене у други план, мада тако не би требало да буде. Стога смо закључили да изнесемо Вама и Влади Републике Србије своје мишљење, са циљем да помогнемо Влади, у смислу бољег сагледавања могућих проблема и иреверзибилних последица усвајања предлога о отварању рудника литијума и бора „Јадар“, а на основу доступних података, званичних докумената и презентације представника Рио Тинта (Rio Sava Exploration d.o.o.) на одржаном скупу. Били бисмо захвални уколико бисте посветили овом документу посебну пажњу.

Шта је познато? Мишљење организатора научно-стручног скупа:

  • На научно-стручном скупу одржаном у Српској академији наука и уметности, 6. и 7. маја ове године, представници инвеститора (Рио Тинто – Rio Sava Exploration d.o.o, у даљем тексту: РТ) и учесници у реализацији овог пројекта приказали су у својим презентацијама део резултата истраживања и анализа, одређена пројектна решења и планове реализације пројекта „Јадар”.
  • Сумирајући резултате дводневног научно-сгручног скупа у САНУ, под насловом Пројекат Јадар” – шта је познато, посвећеног изградњи рударског комплекса за експлоатацију јадарита и добијања литијум-карбоната и борне киселине као финалног производа прераде ове руде, недвосмислени је закључак да се још увек не зна довољно да би се донео ваљан суд о исплативости овог пројекта и о његовом утицају на животну средину. Стиче се утисак да је доста тога у вези са технолошким процесом екстракције литијума из минерала јадарит, обавијено тајном и/или пласирано на такав начин, да не само да се не види јасно шта ће бити укључено у процес екстракције, већ се не виде ни подаци о количинама сировина/реактаната неопходних за одвијање процеса производње.
  • Неколико важних питања остало је отворено, упркос тврдњама потенцијалног инвеститора и пројектаната да ће све бити усаглашено са високим светским и европским стандардима у рударсгву, уз посебан нагласак да ће производне технологије и оне које се односе на пречишћавање отпадних материјала и воде бити такве, да ће утицај на животну средину свести на минимум. Упркос овим декларативно изнесеним намерама, остаје отворено питање: како ће се то спровести и ко ће контролисати да ли се све што је обећано остварује, поготово имајући у виду досадашња негативна искуства са пословањем РТ у свету.
  • Оно што је било упадљиво у излагањима пројектаната ангажованих од стране РТ, јесте да је девастација предела на коме ће бити комплекс рудника и одлагалишта јаловине неминовност која ће бити компензирана применом заштитних мера пречишћавања отпадних вода и заштите материјала на јаловиштима, како не би дошло до његовог контакта са подлогама и подземним водама.
  • Ако се изузме предавање о стању биодиверзитета на подручју будућег рударског комплекса, ни речи се није чуло о томе, како се материјално и еколошки вреднују екосистеми и предели који ће бити сигурно уништени изградњом рудника и пратећих објеката. Ни речи није било о вредности зиратног земљишта, шума, природних водотока и о благодетима које вековима обликовани предели пружају становништву које тамо живи и привређује. Да ли је једина вредност предела исказана ценом откупа земљишних парцела? Да ли је ико имао на уму да аутономни и полуаутономни екосистеми, на било којој просторној скали, имају велику и незаменљиву еколошку улогу у асимилацији и складиштењу угљен-диоксида у биомаси бројних чланова сваког екосистема, а да не говоримо о екосистемском сервису који обезбеђује и регулише природне процесе од којих зависи свака људска заједница? Једном речју, екосистеми и предели не смеју да буду жртве похлепе и профита, који су симбол неодрживости у коришћењу природних ресурса.
  • У марту 2020. године, Влада РС је усвојила Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар”, који представља плански основ за реализацију Пројекта „Јадар” (развој рудника, индустријског постројења и неопходне инфраструктуре, као и заштиту, коришћење и уређење простора посебне намене), издавање локацијских услова, утврђивање јавног интереса и спровођење експропријације чиме је практично дато зелено светло реализацији пројекта, а да озбиљна претходна анализа и расправа није урађена.
  • Овде износимо своје мишљење, са циљем да помогнемо Влади Републике Србије, у смислу бољег сагледавања могућих проблема и иреверзибилних последица усвајања предлога о отварању рудника литијума и бора Јадар”, на основу доступних података и презентације представника Рио Тинта (Rio Sava Exploration d.o.o) на одржаном скупу.

1.Реализација пројекта „Јадар” довела би до масивне девастације простора, трајне промене карактера предела, деградације биодиверзитета, расељавања неколико стотина људи и престанка напредних и исплативих пољопривредних активности. У Лозници и околини већ постоје „црне” еколошке тачке и не би требало да се оне умножавају док се не санирају: рушевине фабрике целулозе „Вискоза”, са великим количинама ускладиштених токсичних и канцерогених материја; „Столице”, депонија 600.000 кубних метара (кбм) антимонског муља; „Зајача”, депонија 250.000 кбм антимонског муља и руде олова. Локација планираног рудника јадарита, са пратећом инфраструктуром, налази се на свега 15 км од центра Лознице, као извор потенцијалног загађења површинских и подземних вода, земљишта и ваздуха. У првој фази је планирано потпуно уништење 533 хектара (204 хектара шума; 317 хектара обрадивог земљишта; 8 хектара дворишта и окућница; 4 хектара воћњака). Успостављањем депонија на више од 310 хектара (прва фаза), у непосредној зони приобаља изразито бујичних водотокова рекâ Корените и Јадра, рађа се стална претња да бујични поплавни таласи разоре заштитне насипе, трајно контаминирају приобаље и пренесу огромне количине полутаната до тока Дрине, затим Саве, са непредвидивим последицама за низводне деонице, у које спада и Макиш, водоизвориште Београда.

2.Уништење и фрагментација станишта деградираће биолошку разноврсност, која сада обухвата неколико стотина биљних и животињских врста, од којих су 145 са статусом строго заштићених и заштићених врста. Пројекат „Јадар” елиминише вредан економски потенцијал планиране Подрињско-јадарске туристичке дестинације, у којој се налазе заштићени Предео изузетних одлика „Тршић-Троноша”, споменик у Драгинцу и још 50 објеката градитељског наслеђа и археолошких локалитета. Планиране активности представљају директну негацију принципа Рио конвенција (UNFCC – климатске промене, UNCBD – биодиверзитет, UNCCD – борба против опустињавања и деградације земљишта) које су ратификоване у Скупштини Републике Србије и имају снагу закона. Такође, овим пројектом се компромитује 17 циљева одрживог развоја Уједињених нација и прихваћена Агенда 2030, као и домаћа законска регулатива која се односи на заштиту природе. Актуелни међународни реноме компаније Рио Тинто не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Посебно је нејасна корист за државу Србију, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва.

Тешко се може прихватити чињеница да приватна компанија „Рио Сава” (српска филијала „Рио Тинта”) спроводи акцију расељавања локалног становништва путем куповине њихових имања, уз прећутну подршку града Лознице и наше државе. Зар је српски народ, после свега што га је снашло у последњих 30 година, доживео да ни у сопственој држави нема егзистенцијалну сигурност?

3.Узимајући у обзир доступну документацију, презентације и дискусију на одржаном скупу, када је у питању коришћење водних ресурса и утицај експлоатације и прераде минерала јадарита у сливу реке Јадар на режим вода, закључак је да су негативни утицаји пројекта „Јадар” на режим вода потцењени, а техничка решења непотпуна и у неким елементима у супротности са Законом о водама и плановима управљања водама (Водопривредном основом Србије, Просторним планом РС и Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године).

4.Зона простирања утицаја: Пројекат „Јадар” је конципиран на погрешној претпоставци да се предложеним решењима и мерама могу спречити негативне последице на режим вода и утицаји локализовати у границама заштитног појаса од 1.000 метара око индустријско-производног комплекса и 500 метара око депонија отпада.

Уколико се реализује пројекат „Јадар”, доћи ће до битних промена хидро-морфолошких карактеристика и статуса реке Јадар и њених притока Корените и Ликодре, у укупној дужини од око 45 км, а биће угрожена алувијална издан дуж реке Јадар и приобаља Дрине у Мачви, укупне површине 1.215 квадратних километара (квкм), које је највећи резервоар подземних вода у западној Србији и регионално извориште за водоснабдевање Мачве, доњег Срема и, у перспективи, Београда. У случају елементарних непогода, пропуста у управљању или хаварија на опреми, уколико дође до истицања рударског отпада и отровних супстанци у водотоке и подземне издани, негативни утицаји рудника ће се проширити знатно изван обухвата Просторног плана и угрозиће речне токове и приобаље Дрине и Саве.

5.Коришћење водног земљишта и заштита од поплава: Објекти рудника, индустријског постројења и депоније отпада планирани су на водном земљишту, чиме се битно утиче на отицање великих вода и заштиту од поплава у долини реке Јадар. Водно земљиште је намењено за протицање и прихват поплавних таласа и одржавање водног режима, а евентуално искључење делова речних инундација могло би се реализовати, уколико се претходно ураде решења заштите од поплава. То подразумева регулације речних корита и изградњу заштитних насипа у зонама простирања утицаја, резервисање ретензионих простора у сливу и план одбране од поплава који укључује и управљање овим објектима. Ови утицаји нису разматрани, нити су радови на измештању речних корита и заштити од поплава обухваћени пројектом „Јадар”. Усвојен је просторни план посебне намене, а да нису коначно утврђене локације депонија, укупне количине рударског отпада и садржај токсичних супстанци у отпаду.

Закон о водама изричито забрањује одлагање отпада на водном земљишту, а планским решењем су предвиђене две депоније опасног отпада: једна у склопу индустријско- производног комплекса, површине 20 хектара и капацитета 5,2 милиона кбм и друга у долини реке Штавице, где је планирано да се на површини од 167 хектара одлаже око 1,4 милиона кбм отпада годишње, тако да би се у периоду од 40 година формирала депонија од 57 милиона кбм. Међутим, у карти намене простора уцртана је депонија индустријског отпада на другој локацији, на платоу вододелнице река Јадра и Ликодре, за коју је дат и списак парцела, на катастарским општинама Брезовица, Дворска, Красава и Цикоте, за које се утврђује посебна намена, јавни интерес и право експропријације. Постоји и трећа локација за депонију индустријског отпада, под називом „4 А север“, која је приказана на стручном скупу, а налази се изнад рудника уз индустријско-производну зону. Ово треће решење не испуњава ниједан критеријум за пројектовање оваквих депонија, јер се налази у зони раседа и највећег слегања тла због изградње рудника, у кориту за велику воду реке Корените и на алувијалној издани са великим сезонским осцилацијама нивоа и у непосредној близини насеља.

Одлагање отпада није технички проблем који се може решавати упоредо са отварањем и развојем рудника, јер на ограниченом простору слива реке Јадар, имајући у виду бујични карактер водотокова, геолошку структуру и хидрогеолошке услове, нема повољних локација на којима се може одложити толика количина опасног отпада. При томе, требало би имати у виду да не постоји довољно поуздано техничко решење, које у случају хаваријских оштећења депонија рударског отпада може да спречи трајно загађење водотока и деградацију изворишта у приобаљу Јадра и Дрине.

6.Снабдевање рудника водом, обезбеђење техничке воде за потребе прераде руде и пречишћавање отпадних вода. Снабдевање рудника водом за пиће предвиђено је из локалних водовода, а за технолошки процес прераде руде користиле би се дренажне воде из рудника и допунске количине које би се захватале из алувиона Дрине код Липничког шора.

Од стране РТ, процењене количине дренажних вода из рудника износе од 25 до 30 литара по секунди (максимално до 50 л/с), што на дневном нивоу износи 2.160 до 2.592 кбм и задовољава потребе технолошког процеса прераде руде, које према Просторном плану износе просечно 1.000 кбм/дан и максимално 1.550 кбм/дан. Евентуалне допунске количине воде могу се обезбедити из речних токова, а могу се користити и дренажне воде са подручја посебне намене.

Извориште у приобаљу реке Дрине, код Липничког шора, које може да обезбеди воду квалитета за пиће, требало би у складу са Стратегијом управљања водама у РС до 2034. године, искористити за снабдевање водом насеља. Ова мера је неопходна, независно од тога да ли ће се приступити изградњи рудника, јер су резултати испитивања показали да воде у алувијалној издани у зони ушћа реке Корените у Јадар нису погодне за пиће, у неким случајевима ни за наводњавање, због повишених концентрација гвожђа, арсена, бора, а у појединим узорцима и алуминијума, олова и антимона. Ово загађење је углавном последица ранијих рударских активности у сливу реке Корените и изливања јаловине са депоније рударског отпада у Столицама, али није искључено да је у одређеној мери до загађења дошло и приликом обимних истражних бушења и црпљења воде из неогеног басена у подручју лежишта јадарита, која су извршена за потребе пројекта Јадар” у претходних десет година. Уколико се реализује пројекат „Јадар”, извесно ће доћи до даљег погоршања квалитета површинских и подземних вода на ширем подручју, што ће условити изградњу постројења за пречишћавање и знатно повећати трошкове водоснабдевања становништва.

У Просторном плану је предвиђено да се отпадне воде из процеса прераде руде и процедне воде са депонија отпада пречишћавају пре испуштања у водотоке. Максимални капацитет постројења процењен је на 1000-2000 мкб/дан. На стручном скупу је приказано решење постројења за пречишћавање отпадних вода из процеса прераде руде, на локацији индустријског постројења, капацитета 369 кбм/часу или 8.856 кбм/дан, и мање постројење за пречишћавање процедних вода на депонији Штавице, капацитета 110 кбм/часу или 2.640 кбм/дан. Поставља се питање због чега се пречишћене отпадне воде не врате назад у процес производње и тако уштеди у потрошњи воде? Очигледно је да постоји велика неусаглашеност у билансу потребних количина воде за пројектовани процес прераде руде и количина отпадних вода које се пречишћавају. Није оправдано да се на изворишту у приобаљу Дрине, капацитета 100 л/с (8640 кбм/дан) захвата вода квалитета за пиће, транспортује 14 км до рудника, затим користи као техничка вода у поступку прераде руде и након тога пречишћава и накнадно минерализује, да би се испустила у реку Јадар. Посебан проблем представља то што, након пречишћавања отпадних вода, у ефлуенту остаје одређена количина литијума и бора, што није дозвољено важећим Правилником о граничним вредностима емисије загађујућих материја пре испуштања у водоток.

7.Расположиве рудне резерве, производни капацитети и значај пројекта

“Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта енсплоатације у прераде минерала јадарита „Јадар” заснован је на процени да се у доњем јадарском хоризонту лежишта налази 136 милиона тона ове руде, која испуњава све захтеве и услове профитабилне индустријске производње литијум карбоната, борне киселине и натријум сулфата. У јуну 2020. године, у РТ Елаборату о ресурсима у резервама бора у литијума у лежишту „Јадар”, урађене су нове процене ресурса и резерви литијума и бора у лежишту „Јадар”, по којима укупне резерве јадарита у лежишту износе 244 милиона тона, од чега се у доњем јадарском хоризонту налази 158 милиона тона руде, од чега 147 милиона тона експлоатационих количина.

План производње који је приказан на стручном скупу (Одлагање јаловине из рудника и процеса екстракције, третирање отпада у санација депоније након завршетка пројекта Јадар, Динко Кнежевић и Драгана Нишић), а који је дат и у „Елаборату о ресурсима и резервама у лежишту „Јадар” из децембра 2020. године, заснован је на резервама од 158 милиона тона руде и укупно 167 милиона тона откопане масе, и предвиђа две фазе откопавања руде: прву фазу, у трајању од 60 година, од 2023. до 2083. године, у којој би се ископало око 66 милиона тона руде, и другу фазу, наредних 60 година, у којој би се извадило преосталих око 101 милиона тона руде. Приказана динамика у првој фази експлоатације рудног лежишта предвиђа: израду производног и сервисног окна, отварање и разраду лежишта, од 2023. до 2027. године, пуну производњу са пројектованим годишњим капацитетом од 1,6 милиона тона, од 2027. до 2068. године, и тзв. фазу активне експлоатације, од 2068. до 2083. године, у којој би ископ руде пао на 15-20% од пројектованих капацитета.

Компанија Рио Тинто, као потенцијални инвеститор, програмирала је експлоатацију лежишта јадарита тако да се остваре максимална ефикасност улагања и висока стопа повраћаја инвестиција. Планирано је да се у првој фази искористи најприступачнији и најквалитетнији део лежишта руде, а вероватно су динамика експлоатације и капацитети индустријског постројења за прераду руде прилагођени периоду амортизације механизације и опреме. Међутим, поставља се питање да ли је то истовремено и јавни интерес, који би требало да се утврди на основу усвојеног просторног плана посебне намене. Реалан је сценарио да ће се искористити око 40% расположиве руде, а да ће се трајно променити намена 2.031 хектара најквалитетнијег пољопривредног и шумског земљишта, да ће се раселити становништво, загадити природна средина на ширем подручју, и у сливу реке Јадар оставити око 60 милиона кбм опасног отпада после 40 година експолатације.

Да би се уопште расправљало о пројекту, требало би сагледати укупне трошкове и користи, као и исплативост пројекта са становишта државе и становништва – не само приватне компаније. То значи да би пројекат „Јадар” морао да обухвати капитална улагања у унапређење животне средине и у локални развој, као компензацију за коришћење ресурса. Методологија за ову врсту прорачуна и анализе је увелико у примени у свим развијеним земљама.

8.РТ нема одобрен патент већ патентну пријаву (како обавештавају представници РТ), што је проверавано 25. маја 2021. године.

9.Представници Рио Тинта су изјавили да се у индустријском отпаду не налази калцијум-арсенат (после третмана концентрата руде концентрованом и разблаженом сумпорном киселином, за чиме следи третман гашеним кречом), што би требало детаљно проверити и доказати, већ да се арсен налази у индустријском отпаду као феро-арсенит (уколико уопште постоји као стабилно једињење под условима одлагалишта), (арсено)пирит и (арсено)пиритит (вероватно само као пиротин (пиритит, pyrrhotite)) (12 мин. 53 сец. снимљеног материјала, под насловом „Округли сто”). Нерастворни део концентрата би требало да унесе арсен као комплексан сулфид, агрегат арсенопирита, или неког другог минерала. Очекује се да калцијум-арсенат настаје из раствора у процесу неутрализације и формирања талога (видети https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0089.html.)

10.РТ ни у једној анализи вода није навео детектоване количине сумпора као сулфида.

РТ ни у једној анализи чврстог отпада, нити анализи рудног тела није навео концентрације (количине) сумпора као сулфида, а то је од великог значаја за евалуацију целокупног пројекта производње.

РТ тврди да се арсен налази као арсенопирит и арсенопиритит (вероватно само пиротин). Арсенопирит (FeAsS) садржи сумпор. Пиротин такође садржи сумпор. Значи, има сумпора, али се не наводе резултати анализа. РТ је навео у елаборату да има 1,8% пирита/пиротина, а укупно сулфида 2,4%, што говори да недостају подаци за 0,6% сулфида (овакви подаци су наведени само за узорак бр. 20016503).

11.У многим научним радовима, приказано је лужење арсенопирита (и механизам лужења) под аеробним и анаеробним условима на одлагалиштима, при чему недвосмислено долази до загађења вода које се луче из одлагалишта индустријског отпада и њиховог одлива подземним водама у водотоке, чиме се врши драстично загађење човекове средине арсеном.

У многим патентима и научним радовима, приказани су поступци за ремедијацију (делимично до знатно уклањање арсена (арсенових једињења)) из отпадних вода (излужевина).

12.РТ није приказао ниједан поступак којим намерава да уклони арсен из јаловишта, нити из подземних вода. РТ Инфо-брошура, феб. 2021, стр. 27: концентрација арсена у индустријском отпаду 90 ppm, концентрација арсена у узорцима из рудног тела 119 ppm. Примера ради, у Француској, Carnoules mine, вршено је десетогодишње истраживање ради атенуације Acid Mine Drainage, на јаловишту богатом арсеном.

Реч је о 4 ppm арсена у Carnoules mine, а на јаловишту рудника „Јадар” налазиће се 57 милиона тона материјала који ће садржавати 90-119 ppm арсена (са. 5.300 – 6.800 тона арсена везаног у разним хемијским једињењима и минералима, после 40 година експлоатације а у земљишту остаје скоро трајно.

13.Експерти ангажовани од стране Рио Сава (Рио Тинта) који су учествовали у раду научно- стручног скупа у САНУ, нису могли да гарантују да неће доћи до еколошких проблема коришћењем представљених технологија. Поврх свега, треба имати у виду да се просечно током 300 дана годишње превози концентрована сумпорна киселина – око 1100 тона дневно – до места претакања у стационарне резервоаре. Укупна потрошња могућег рудника Јадар је 320.000 тона/год. Киселина ће се вероватно превозити из Бугарске, евентуално из Бора.

14.Из изнетог јасно произлази да Рио Тинто (Рио Сава) или није урадио све неопходне анализе, или резултате можда урађених анализа не презентује Влади Србије која одлучује о производњи литијум-карбоната и борне киселине из јадарита. Исто тако, Рио Тинто није обезбедио поступак уклањања велике количине арсена из јаловишта, чиме се здравље становништва у широј околини рудника и оног које живи низводно од рудника доводи у велику опасност.

15.У овом тренутку, пројекат „Јадар” је технолошки недовољно осветљен. Не постоји утемељени материјални биланс процеса. Основа за процену утицаја технолошког процеса су резултати и анализа будућег рада полуиндустријског постројења, у капацитетима који би требало да осликавају процес јасно у детаљима. Требало би захтевати потпуно транспарентно објављивање идејног пројекта који служи као подлога за израду Студије о процени угицаја на животну средину. Домаћи позитивни закони захтевају изјаву пројектанта да је постројење које ће бити изграђено технички достигло ниво ткз. најбољих доступних техника. Требало би израдити документацију у циљу целовите контроле и спречавања загађења, на основу исходишта анализа рада полуиндустријског постројења, што законодавство не предвиђа као обавезу. Требало би пажљиво проучити могућност стабилизације миграторних токсичних елемената из чврстог отпада и то представити свим заинтересованим странама – заинтересованој стручној јавности и становништву. Сигурно ће доћи до дренирања депоније и у годинама када престане експлоатација тог рудника, што је главни проблем свих рудничких јаловишта. РТ није дао одговор на то питање. Хемијска стабилност депонованог отпада би требало да буде вишеструко проверена. Законодавство не предвиђа претходну опцију, али заинтересована стручна јавност то предлаже. Примери су садржани у многим научним радовима. Слично је могуће применити и када је физичка стабилност депоније у питању, наиме стандард у развијеним земљама је солидификација опасног отпада и провере истог, наравно све у циљу постизања технолошки одрживог минимума утицаја.

Узимајући у обзир величину и стратешки значај пројекта, стручна јавност би требало да активно учествује у постизању одрживог договора са инвеститором, а како наша страна (Влада Србије) не захтева додатне услове за смањење утицаја постројења, можемо лако доћи у сличну ситуацију као и текући пројекти на ободу ЕУ.

16.У недостатку релевантних и тачних информација о количинама и планираним активностима у руднику „Јадар” још увек је тешко квантификовати трајну деградацију терена и неповољне угицаје на животну средину, као и њихов просторно-временски домет. Податак да у налазишту Јадар постоји 10 % глобалних залиха литијума је нетачан. Већи број извора, нпр. https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021.pdf указује да садржај литијума у налазишту Јадар не прелази 5,71% глобалних залиха, узимајући у обзир рудне залихе, а 1,4 % када су у питању укупне глобалне резерве.

Руда јадарит спада у рудне стене литијума, чија експлоатација проузрокује озбиљна загађења животне средине, са трајним и далекосежним последицама, за разлику од његове експлоатације из салара у Литијумском троуглу. Због тога се експлоатација литијума из рудних стена углавном врши у пустињским областима (Невада, Калифорнија, пустиње западне и северне Аустралије и сл.). Португалија и Србија су једини примери у свету, где се разматра експлоатација литијума у плодној земљи. Португалија је недавно одустала од рудника литијума, због пораста свести о размерама трајне деградације земљишта и озбиљног загађења животне средине.

17.Неки параметри из техничке документације Рио Сава, анализе рудног тела и подземнихсланих вода, указују на изразито висок ризик но загађење животне средине токсичним и канцерогеним арсеном који се налази у рудном телу и у подземним сланим водама, које ометају отварање рудника и због чега се планира њихово испумпавање на површину.

Арсен је у подземним сланим водама детектован у 84% узорака из бунара низводно од лежишта, са средњим концентрацијама од 455 микрограма по литру (стр. 131 Елабората о резервама) и максималним 6.290 мкг/л, у узорку ЈДРХГ010ПЗ, при чему је гранична вредност концентрације арсена за прву класу површинских вода у природи до 5 мкг/л, односно од 5-10 мкг/л за другу класу квалитета. Вишевековни, на и миленијумски проблем, као и у периоду експлоатационог века рудника, представљају јаловишта на којима ће се одлагати остаци хемијски третиране руде. Иако се планирају подлоге од фолија дебљине 2 мм и друге заштите јаловишта, сви ти материјали временом пропадају, а токсични садржај би се ослобађао у водотоке и на пољопривредне површине. Такође, рад рудника ће неповољно утицати на квалитет амбијенталног ваздуха за време транспорта и млевења руде: 1) због емисије прашкастих материја које у себи садрже токсични арсен, 2) због емисије аеросола концентроване сумпорне киселине у ваздух, и других хемикалија које се буду користиле за третирање млевене руде, и 3) због ресуспензије претходно наталожених честица са површине тла и јаловишта у току њиховог настајања, а која ће се наставити и након завршетка рада рудника.

18.Будућност литијумских батерија.

Међу најпропулзивнија истраживања на почетку 21. века, спадају она у области батеријских (акумулаторских) извора енергије, који ће бити замена за литијум-јонске батерије које доминирају последњих 20 до 30 година, захваљујући великој густини енергије, иако нису повољне за животну средину. Тренутно се интензивно ради на бројним алтернативним технологијама које користе материјале попут цинка, ванадијума и натријума, а које би могле постати конкурентне литијум-јонским батеријама у блиској будућности, у неким сегментима тржишта. Моментално највише обећавају натријум- јонске батерије које функционишу на принципу интеркалације, слично литијум-јонским батеријама, што је и очекивано због њихове хемијске сличности. Међутим, натријум је знатно јефтинији, далеко шире распрострањен (око 1000 пута) и далеко повољнији када је у питању утицај на животну средину. Натријум-јони, као замена за литијум-јоне, реагују са обе електроде и крећу се између њих кроз електролит. У току пражњења, атоми натријума са аноде прелазе у облику јона у електролит, а у току пуњења слична реакција се одвија на катоди. Јони у раствору имају функцију проводника, а то обезбеђује релативно мала концентрација Na-јона, односно коришћење веома танких електрода. У последње време, истраживања ових батерија показала су изванредан напредак. Поред бројних других предности, за израду електрода у батерији користи се обична кухињска со. До сада су остварени веома значајни резултати, који показују да Na-јонске батерије постижу веома добре перформансе (иако десетак процената слабије од литијума), тако да то више није само теоријски концепт већ је постало и реалност. На пример, видети https://www.faradion.co.uk/ где је наведена само једна, узнапредовала, алтернатива литијумовим акумулаторима.

Из наведених разлога, при доношењу коначне одлуке о реализацији пројекта „Јадар”, треба водити рачуна о могућности да се коришћењу технологије литијум-јонских батерија назире крај.

Додатно, видети најновији пример на https://www.tovota.com/mirai/. Тојотин аутомобил Mirai покреће се на водоник (вода је производ сагоревања у “мотору”), као погонску јединицу користи горивни спрег, налази се у продаји, тако да утире пут чистим технологијама коју ће користити транспортна средства.

Узимајући у обзир критичка разматрања пројекта „Јадар”, онако како је конципиран и представљен у доступним документима, уочљиво је да инвеститор и пројектанти нису сагледали сву комплексност социјалних и еколошких проблема и опасности до којих би довело отварање рудника. Чињенице и запажања изнета у овом допису аргументовано указују на многе недоречености Пројекта и начина решавања великих проблема и погубног утицаја на животну средину овог дела Србије, уколико би дошло до његове реализације. У том смислу, из добронамерно изнетих критичких ставова јасно произлази да би пројекат „Јадар” требало озбиљно преиспитати и изложити новој процени економске и еколошке оправданости и целисходности, како за државу тако и за – дугорочно гледано – локално-регионално становништво, што је у овом случају најважније за доношење ваљане и праведне одлуке у вези предложеног пројекта.

Верујемо да ћете овај допис узети озбиљно у разматрање.Организациони одбор скупа Пројекат Јадар”- шта је познато? Академик Владимир СтевановићАкадемик Богдан ШолајаДописни члан САНУ Велимир Радмиловићу сарадњи са проф. др Ратком Ристићем, дипл. инж. Вељком Димитријевићем, проф. др Жељком Камберовићем и др Драганом Ђорђевић.”

Извор: Између сна и јаве

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!