Отаџбинска реторика и противотаџбинско делање Синода СПЦ
Дуже од једне деценије у србским интелектуалним круговима чији јавни рад има препознатљиву националну и државотворну оријентацију, и делу јавности који их подржава и прати, искристалисао се став да је у србском друштву на делу планско и темељно урушавање свих институција од виталног значаја за његов опстанак и развој. Широка лепеза делатника тог погубног процеса, од незнавених а славољубивих, умишљених и халапљивих, преко врхунски образованих комформиста до морално ништавих плаћеника и послушника разних испостава Новог Светског Поретка неумољиво ради свој посао. Сваки трезвеноуман родољуб са болом у души гледа како под ударима те разнообразне петоколонашке структуре, са повестотворних висина до којих су их уздигли њихови славни трудбеници минулих времена, силази дословно свака од установа: Војска, САНУ, Универзитетска заједница … све до Српске Православне Цркве као највеће србске узданице.
У свом том жалосном стању установа и друштвених односа чак и аналитички најобдаренији и подробно информисани посленици јавне речи у својим иступима као извориште утехе и наде у преокрет указују на чврст и јасан став високе јерархије СПЦ у погледу највећех и најосетљивијих тема епохе чији смо савременици. Притом се најчешће помиње став врха СПЦ у вези статуса Косова и Метохије и преговора које у вези њега актуелни режим води са представницима администрације самопроглашене државе косовско-метохијских Арбанаса и њиховим западним покровитељима – декларативно, то је државотворни став, уз позивање на Устав Републике Србије, Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и друга међународна нормативно-правна акта и амалгамиран снажном отаџбинском реториком. Текст објављен 14.04.2009. године, који је пред нама убедљиво доказује да је по среди опасна заблуда, односно да је на делу лицемерство посебне врсте, које је могуће демаскирати само уз доследно раздвајање реторике од конкретних поступака који су у потпуном нескладу са њом, и то у трајању много дужем од једне деценије. Из њега се може сагледати да је прогон блаженопчившег владике Артемија и његове духовне деце део добро осмишљење стратегије разарања одбрамбеног потенцијала србског народа и институционалног присуства србске државе на КиМ, у којој врх СПЦ није пасивни саучесник, већ напротив активни учесник.
Уредништво Борба за истину
Хризостом замера Артемију што одбија заштиту КПС (14.04.2009.)
Два писма епископа бихаћко-петровачког Хризостома упућена владици рашко-призренском Артемију, у којима критикују његове ставове у вези са обезбеђивањем српских светиња на Косову и њиховом обновом, објављена су јуче на сајту Епархије рашко-призренске и поднета „на суд народу”, како су насловљена.
Владика Хризостом реаговао је на изјаве епископа рашко-призренског у којима се он противи да српске манастире и цркве обезбеђује косовска полиција (Косовске полицијске снаге – КПС), наглашавајући да су међу њеним припадницима и бивши припадници ОВК „који су починили силне злочине над нашим народом”. Епископ бихаћко-петровачки упутио је владици Артемију писмо у којем каже да такав став представља „ексклузивизам”, да има несагледиве последице по опстанак Српске православне цркве на Косову и Метохији и да погрешно инсистира на колективној кривици. „На једном простору, независно ко га тренутно контролише – да ли државна, да ли покрајинска, да ли општинска полиција (регуларна или нерегуларна) – не може доћи до преклапања функција и одговорности. Инсистирање на властитом ексклузивизму може се разумети да Ви инсистирате на ратној опцији!”, пише владика Хризостом.
Епархија рашко-призренска објавила је и писмо овог архијереја послато после објављивања саопштења Епархије рашко-призренске у којем се наводи да се православне светиње на Космету обнављају без одобрења епархије, као власника објеката. У саопштењу је наведено да је током 2005. године започео процес обнове светиња на 34 локације на Космету „на основу документа названог Меморандум о разумевању (потписан између патријарха српског и такозваног министра културе из Приштине)”. Истиче се и да „без сагласности епархије као власника тих објеката” улагачи не могу остварити право располагања објектима или њиховим деловима, нити их укњижити.
Владика Хризостом, иначе председник Синодске комисије за пријем обновљених објеката СПЦ у Призрену, написао је владици Артемију да се „по ко зна који пут непримерено оглашава по питању обнове светиња на Космету” и да се бави „јефтиним и болесним политикантством”. „Манастири и цркве нису својина епархије, они црквено-административно припадају под надлежност и ингеренцију управљања и надзора епископа (епархије), али они су својина Српске православне цркве, као што је и свака епархија интегрални део и власништво Цркве”, стоји у писму епископа бихаћко-петровачког.
(/slika2)У изјави за наш лист, владика Артемије каже да су писма објављена на сајту епархије, пошто је епископ рекао да је његова жеља да чује реакције, „па да му испунимо жељу, јер је узео за право да коментарише, потпуно неовлашћен, наш рад и наше поступке”.
– Ми не прихватамо одлуку да косовска полиција обезбеђује српске светиње, али не можемо ни да јој се одупремо, јер немамо механизме за то. Не можемо имати поверења у снаге безбедности међу којима су и они који су рушили цркве и светиње, прогонили народ – изјавио је владика Артемије.
Епископ рашко-призренски истиче да је одлука да косовска полиција обезбеђује манастире и цркве, већином оне који су уништени у марту 2004. године, па обновљени, донета без сагласности Српске православне цркве, одлуком косовских власти.
– Ко одлучује у име наших цркава и манастира чији је власник епархија? Нико нас није обавестио о тој одлуци, нико нас није контактирао да заједно постигнемо договор – истиче владика Артемије.
По мишљењу овог црквеног архијереја, правично решење било би када би се српски народ вратио на Космет и сам чувао и обнављао своје светиње.
Коментаришући саопштење његове епархије о обнови српских светиња, епископ рашко-призренски каже да је комисија, оформљена да обави увид у светиње које је Синод примио као обновљене септембра 2008. године, утврдила да ниједна од тих светиња није обновљена. „Нешто јесте рађено на њима, али ниједна није довршена”, каже владика Артемије.
У Епархији бихаћко-петровачкој, где смо покушали да добијемо изјаву владике Хризостома, рекли су нам да „не желе да разговарају преко телефона са људима које не познају”.
Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/83112/Hrizostom-zamera-Artemiju-sto-odbija-zastitu-KPS
