Otac Tadej o jednom svešteniku koji je Svetu liturgiju služio pogrešno!
Gospod, katkad vernika navodi na pravi put ali ne direktno, preko anđela, već posrednim putem, preko znamenja ili čoveka. Evo opet ću vam ispričati jedan događaj iz hrišćanskog života.
U davna vremena neposredno posle uspostavljanja hrišćanstva kao državne vere, svetlosti koje je sa sobom nosilo hrišćanstvo pratile su, nažalost i neke senke. Naime vrlo često se javljao i veliki broj jeretika, koji je svesno unosio u tok bogosluženja neke nedopuštene sveštenoslužiteljske radnje. Jedan od čestitih sveštenika je tako bio rukopoložen od strane jednog sveštenika da pri tom nije ni znao da je on jeretik. No, to nije smetalo mladom svešteniku, koji je bio izuzetno revnostan ne samo u služenju već i svojoj sveobuhvatnoj misionarskoj službi da uskoro, postigne takav stepen duhovnog savršenstva da je veoma često u toku bogosluženja viđao anđele i sa njima često zborio.
No, jednoga dana je zajedno sa njima činodejstvovao i jedan mnogo mlađi sveštenik. koji je u toku bogosluženja primetio da stariji. a inače u svemu vrli sveštenik, unosi i neke sveštene radnje, koje su njemu bile strane, odnosno u svemu jeretičke. Kada se završilo bogosluženje, mladi sveštenik mu je to sa dužnim poštovanjem rekao.
Razume se da je stariji sveštenik to primio sa krajnjom nevericom, verujući da je njegovo uobičajeno bogosluženje jedino ispravno. Kako je mladi sveštenik bio uporan u svojim tvrdnjama, stari sveštenik odluči da se posavetuje sa anđelima, kojima ispriča razgovor koji je imao sa mladim sveštenikom, zamolivši ih da oni daju svoj konačni sud.
Na sveštenikovo zaprepašćenje, anđeli potvrdiše iskaz mlađeg sveštenika, a to je značilo da ubuduće treba da obavlja službu upravo onako kako mu je mladi đakon preporučio.
Jasno je da je sve ovo izazvalo neiskazan bol kod sveštenika. Jasno je da je otada služio upravo po anđeoskoj preporuci, ali mu nikako nije bilo jasno, zašto mu na sve njegove nepravilne sveštene radnje, nisu ranije anđeli skrenuli pažnju. Naravno da je on sa anđelima govorio misleno. Umom ne samo što čujemo već i vidimo.
– Pa recite mi molim, vas zašto vi kao anđeli niste našli za shodno da me upozorite kako ja nepravilno služim Bogu? Α anđeo mu odgovori:
– Mi nikoga ne izobličavamo. Bog stoji na stanovištu, da čovek čoveka ispravlja.
Kao što se vidi iz ove male i istinite pričice, Bog je sav Ljubav. On neće nikoga da izobličava i ponižava. Ako se od strane Gospoda kao Božanske energije očekuje da neprekidno ispravlja čoveka u njegovim gresima onda bi se narušila Sloboda koju je on darovao čoveku. Sloboda je dakle najveći nebeski dar čoveku ali istovremeno i najveći teret, jer narušavanje, odnosno zloupotreba slobodne volje vodi u greh.
Iz knjige: Duhovni razgovori bogomolilaca sa Igumanom Tadejom – Podgorica, 1994. godine, str 88-89.
Izvor: Vaseljenska
