Crkva

Osvrt na Svadbu u Kani

Na početku Starog zaveta, u Prvoj knjizi Mojsijevoj – Postanju, na završetku stvaranja Sveta šestoga dana, u objašnjenju stvaranja čoveka i čovečice (Adama i Eve), kazuje se sledeće:  – Za to će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju, i pripiće se uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo. (Postanje 2, 24) O napuštanju roditelja govori se u različitim situacijama na nekoliko mesta kanonizovanih Jevanđelja, ali obratimo pažnju na jedan događaj koji na prvi pogled slavi „krštenje“ tela kroz instituciju i svetinju braka, ali ako se udubimo, uočićemo i nešto više od toga.

Svadba u Kani

Svadbu u Kani Galilejskoj opisuje jedino jevanđelista Jovan, a u jeziku mita ime opisuje glavnu osobinu čoveka. Jovan je najbliži Bogu, i zato se krstitelj vodom, prethodnica Gospoda Isusa Hrista, zove i Jovan Krstitelj – Preteča. Takođe, nije slučajno da se i Hristov ljubljeni učenik, čovek od poverenja, jedini od učenika koji je sa Njim i u najtežim trenucima na Golgoti, i kome poverava brigu o majci (Jovan 19, 25-27), zove Jovan. [A Simonu, koji je čvrst kao stena (ali ga se tri puta odrekao), Isus je nadenuo ime Petar (petros je na grčkom stena), da bi sagradio Crkvu na kamenu – steni (čvrstim temeljima).] Shodno navedenom, Jovanovo jevanđelje je drugačije od sinoptičkih (pisanih na hebrejskom), najbliže je Nebu, sa naglaskom na metafizičko. Zato se jevanđelista Jovan živopiše i kao orao.

Za ljude vere, ali i po tumačenjima Svetih Otaca Pravoslavne crkve, svadba u Kani je događaj kada započinju Isusova čuda pretvaranjem vode u vino. Poznato je da pod dejstvom sunca i vode vinova loza rađa grožđe, od čijeg soka vrenjem nastaje vino. Činjenica je da sam Gospod govori o sebi kao čokotu vinove loze, kao i o ljudima na Zemlji – lozi koja se odseca kada je bez roda: – Ja sam istinski čokot, a Otac moj je vinogradar. Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseca je; a svaku koja rod rađa čisti je da više roda rodi (Jovan 15, 1-2). Gospod govori i o neplodnoj smokvi u vinogradu (Luka 13, 6-9); a postoje i priče o radnicima u vinogradu Božjem (Matej 20, 1-16), kao i o zlim vinogradarima koji ubijaju sina (naslednika) koga je otac (vlasnik vinograda) poslao (Matej 21, 33-46), (Marko 12, 1-11) i (Luka 20, 9-19). Božja reč i mudrost menjaju ljude na bolje. Zato se kroz još jednu priču, u kojoj se proslavlja svetinja braka, istovremeno govori o novom čudu, o pretvaranju vode u vino na svadbi u Kani.

Za rabine, zatim Jevreje, gospodare zemaljskih dobara i finansija, ali i masone (a saglasno i 1947. godine otkrivenim Kumranskim svicima, te knjizi „Hiramov ključ“ masona Kristifora Najta i Roberta Lomasa iz 1996. godine), u Svadbi u Kani je jezikom simbola i mita opisan događaj metamorfoze Isusovih sledbenika. Naime, u Kumranskoj zajednici neupućeni su bili „voda“, a učeni i pročišćeni, uvedeni delom u tajna (drevna) znanja, „vino“.

U prilog ovoj tezi govori i redosled izlaganja. Na kraju prve glave jevanđelja po Jovanu saznajemo da Isusu prvo prilaze učenici Jovana Krstitelja, braća Andrej i Simon (od Hrista nazvan Petar), a zatim Filip i Natanailo. Oni u njemu prepoznaju jagnje Božje, učitelja i spasitelja Jevreja, Sina Božjeg na Zemlji i cara Izrailja. I posle toga sledi druga glava, i odmah na početku opis svadbe u Kani.

Prema iznetom, najverovatnije je da su istinita  oba navedena tumačenja. U tom slučaju, na svadbi prisutan neupućeni narod – „voda“ – koji u Isusu Hristu još ne prepoznaje Spasitelja i Mesiju, pridobijen je viđenim čudom pretvaranja vode u vino, a izabrani Hristovi sledbenici i učenici su jednim delom upućeni u drevna tajna znanja i postaju „vino“.

P. S. Pojam svadbe Isus Hristos koristi i kroz priču Svadba carevog sina (Matej 22, 2-14). Pouka priče je da treba da poverujemo, prihvatimo poziv i obučemo ponuđeno svadbeno ruho – veru u Boga i Hrista – poslatog, ovaploćenog, Božjeg Sina!

Autor: Slobodan Bojković

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!