Ослобођење и поробљавање Крушевца – злочин који траје
КО ЈЕ ОСЛОБОДИО КРУШЕВАЦ 14. ОКТОБРА 1944. И ШТА СЕ ДЕСИЛО КАДА СУ КОМУНИСТИ УШЛИ У ГРАД?
Непосредно пред почетак одлучујућих борби за ослобођење Крушевца у Другом светском рату командант расинско-топличког корпуса југословенске војске у отаџбини, пуковник Драгутин Кесеровић је позвао крајскоманданта Книја и команданта дивизије ,,Принц Еуген“ на предају.
Након што Немци нису пристали на предају, а док су Совјети већ увелико намештали тешку артиљерију како би их бомбардовали, Кесеровић тражи дозволу од совјетског команданта да са четницима удари Немце и уђе у град како од те артиљерије не би страдало и становништво. Совјети прихватају да ЈВуО изврши одлучујући напад на Немце у граду.
Кесеровић је са својим четницима напао Немце у Крушевцу и након три сата борбе у самом граду Крушевац је ослобођен.
Тако су 14. октобра, око 10 сати ујутру снаге Расинско- топличког корпуса ЈВуО ослободиле Крушевац.
Међутим, овде није крај.
Након пола сата од ослобођења, у град улази и совјетски командант. Истог дана око 16 сати улазе и партизани. Одмах почињу са хапшењима. Редом су приведени симпатизера ЈВО, људи одани краљу и отаџбини, угледни, напредни домаћина па и припадници Расинско-толичког корпуса, они исти који су ослободили град.
Након ослобођења, дакле, дошло је до поробљавања и стравичних злочина.
Похапшени, понижени, одведени су на Багдалу, брдо изнад Крушевца, неки код Гарског потока, неки на брдо Самар. Сви су по кратком поступку стрељани. Убијено је на хиљаде људи из Крушевца и околине. Остало је познато такозвано ,,Маџино пасје гробље“ на коме су лежали мртви људи, родољуби верни своме народу, наши дедови и прадедови.
Побили су их комунисти као псе.
ЗАШТО?
Јасно је, да би представили себе као победнике и ослободиоце. Ради затирања трагова, затварања уста и застрашивања. Ради преузимања власти и стављања до знања да ће свако ко иоле другачије мисли да заврши у некој од гробница.
Крушевац већ деценијама прославља 14. октобар. Слави се дан смрти родољуба и ослободилаца. Слави се долазак на власт поробљивача и убица. Једна од највећих фабрика у Крушевцу се звала 14. октобар. Са поносом смо изговарали тај датум а тако мало знали шта се заправо догодило.
Данас се сви истакнути историчари слажу о дуго прећуткиваној истини да су ЈВуО и пуковник Кесеровић ослободили Крушевац. Да су војници ЈВуО под његовом командом извршили одлучујући напад на Немце и да су заједно са савезницима најзаслужнији за његово ослобађање. Данас је јасно да смо деценијама веровали лажима да су комунисти ослободили град под Багдалом. Том истом Багдалом на којој и сада леже кости њених ослободилаца.
На срећу, постоје фотографије из тог времена које недвосмислено сведоче о историјској истини. На њима се виде пуковник Кесеровић и припадници ЈВО како улазе у град и дочекује их раздраган народ. Како са савезницима стоје пред спомеником косовских јунака у центру града, како поздрављају присутне са балкона хотела Европа. Комуниста на овим сликама нема. Дошли су после са срамним циљевима.
Намеће се закључак да партизанима и комунистима није био битан народ, није био битан напредак, није била битна Србија. Свако ко мисли добро народу и држави не убија њену срж, угледне, радне и вредне домаћине. Занимала их је власт, покоравање и поробљавање Срба. Заплашивање и беспоговорно савијање главе.
У име жртава комунуста, у име страдалника са Багдале, дигнимо главу!
Покој души страдалницума. Хвала ослободиоцима, припадницима расинско-толичког корпуса ЈВО.
Аутор: Невена Татић Карајовић
