Orban i hrabra mala Mađaraska su ušli u veoma ozbiljne sukobe sa EU
Za levo-liberalne elite Zapada, Viktor(1) Orban je jedna od najomrženijih ličnosti na planeti. Vodeći svoj ideološko-ekonomski rat sa pet šestina zemalja EU i upravljačkim kastama u Americi, Britaniji, Kanadi i Australiji, Orban i Mađari uporno negiraju utopističke ciljeve post-demokratskih društava na Zapadu. Globalisti ga preziru zbog njegovog naglašenog konzervativizma. Tradicionalisti ga posmatraju kao zrak svetla u meko-kolonizovanoj, ateističkoj centralnoj Evropi. Ko je zapravo Viktor Orban?
Sadašnji predsednik Vlade Mađarske, Viktor Orban, kršten kao Kalvinista u inače predominantno katoličkoj Mađarskoj, je političar posebnog kova. Beograđanin po rođenju (grad Székesfehérvár /Sekešfehervar ili „Stolpni Beograd“ na zapadu Mađarske), Orban se istakao kao mladi politički reformator pro-zapadne orijentacije. Osamdesetih je politički delovao na rušenju komunizma i izlasku Mađarske iz Varšavskog pakta. Na mestu premijera je, sa prekidom od 2002-2010, proveo ukupno 15 godina a njegove mandate su potresali i povremeni ekonomski skandali. Zbog jakih pritisaka i negativnih ekonomsko-demografskih kretanja, skupštinski izbori u 2022. će biti veoma problematični za Orbana i njegovu ,,Fides“ partiju.
Niz tekstova, TV programa i internet analiza, uglavnom proizvedenih u centralama „slobodnog zapadnog sveta“, silovito napadaju Orbana, prikazujući ga kao tiransku figuru i pretnju plemenitom savremenom zapadnom liberalizmu. Međunarodni, medijski indukovani filozof Bernard-Henri Levi ga naziva „kumom evropskih ekstremizama“. Razne birokratske strukture iz EU postavljaju Mađarima mnogobrojne pravne i ekonomske zamke. Međutim, premijer Orban, kao školovani pravnik okružen timom pametnih saradnika, vešto deluje u granicama međunarodnih zakona. I upravo takav pristup Mađara frustrira strukture evropske duboke države, čineći čitavu političku igru još složenijom. Ipak, na počecima svoje karijere, Orban je bio tesno povezan sa njima. Tada je bio tipičan mladi i neiskusni evropski reformator koji je želeo da Mađarsku preobrati iz komunističkog u savremeno neo-liberalno društvo.
Spoznavajući realnost masovnih banksterskih pljački u istočnoj Evropi i posmatrajući pažljivo pripremani građanski rat u obližnjoj Jugoslaviji, Orban je ubrzo shvatio da u novoj političkoj paradigmi patriotizam nije dozvoljen, osim kao sredstvo za periodične obmane javnosti. U novoj ideološkoj postavci u kojoj je pojam državnog suverenizma bio na umoru, Viktor Orban je odlučio da postane upravo to; uporni suverenista i energični populista. Istovremeno, njegovi politički protivnici u zemlji, a i inostranstvu, najednom su počeli da se umnožavaju …
Ako je francuski pseudo-filozof Bernard-Henri Levi nazvao Orbana „kumom evropskih ekstremizma“, titulu „oca“ bi sa punim pravom trebao da ponese Vladimir Putin. Povrh toga, „kum“ i „otac“ održavaju čvrstu vezu; njihove vlade zapravo tvore glavnu osovinu evropskih suverenističkih snaga. Ni Italijan Mateo Salvini, Francuskinja Marin le Pen, a ni Englez Najdžl Faraž ne poseduju ni približno toliko političke težine kao Orban i Putin. Nota bene, zbog sličnih sistema vrednosti, obojica političara su imali veoma čvrst odnos sa američkim predsednikom Donaldom J. Trampom. Ova činjenica je dodatno razgnevila duboke države u EU i SAD, čineći ih još nervoznijim zbog osnaženog ,,bauka međunarodnog konzervativizma“. Nažalost, zbog snažnih političkih i medijskih pritisaka od strane američkih liberala i neo-konzervativaca, obećavajući odnos Putina i Trampa je 2017. bio trajno narušen.
Iako je stalna članica NATO -a, Mađarska iz Rusije nabavlja sve svoje zalihe prirodnog gasa. Dok će Španija i Poljska biti primorane da kupuju tečni gas iz SAD po 150% većoj ceni, Mađari su imali dovoljno hrabrosti da odbiju američku ponudu i isključivo uvoze jeftin ruski gas. Štaviše, Rusi će i dalje biti prisutni u mađarskom sektoru atomske energije. Staru nuklearnu elektranu Paks (1oo kilometara južno od Budimpešte) izgradili su Sovjeti, a trebalo bi da je obnovi ruska korporacija „Rosatom“. Mađarska, koja uplaćuje u ruski budžet 10 milijardi evra za radove na elektrani, time ujedno još čvršće vezuje svoju budućnost za Rusku Federaciju.
Još benzina na vatru će se dodati potpunim isključivanjem Ukrajine iz savremenih gasnih mreža. Nakon izgradnje dovoljno cevovoda (Turski tok, Severni tok 1 i 2), pro-globalistička Ukrajina će biti strateški zaobiđena. Pošto su obezbedili sigurnu gasnu mrežu za mnoge zemlje istočne i zapadne Evrope, a time i za Srbiju i Mađarsku, Rusi su odlučili da iz ovih tokova isključe Ukrajince i delimično Hrvate. Osim toga, liberalne zapadne demokratije će imati ukrajinsku mrlju na svojim političkim dosijeima. Iako se Zapad neće finansijski pobrinuti o Ukrajni, ona će im sigurno biti politički teret u nadolazećim godinama. Istovetno kao u Iraku, Avganistanu ili Libiji, Zapad je Ukrajnu „polomio, ali ne želi da je poseduje“ („They broke it, but they don’t want to own it“- stara engleska izreka).
„Zapadne zemlje doživljavaju uništavanje hrišćanstva kao oblik dozvoljene diskriminacije“, izjavio je 2019. mađarski ministar spoljnih poslova Peter Siarto. Jedini ozbiljni svestski državnici koji se protive ovom vidu prećutno dozvoljene represije su Putin i Orban. Relativno siromašna Mađarska je do sada je uložila više od 50.000.000 evra u spasavanje ugroženih afričkih i azijskih hrišćana. Dok duhovno umrtvljeni sekularisti sve progonjene hrišćane nazivaju „manjinama“ ili „verskim grupama“, Viktor Orban je u svom govoru, na Drugom međunarodnom kongresu o hrišćanskim progonima, naglasio da su „četvoro od petoro ljudi progonjenih zbog svoje verske pripadnosti hrišćani, a oko 245 miliona hrišćana širom sveta trpe različite vidove pritisaka“. Njegov, za mnoge neobičan manir da se „očigledne nepravde nazovu svojim pravim imenom“, zbunio je brojne zapadne diplomate.
Tokom poslednjih desetak godina, Orban i Mađari su ušli u veoma ozbiljne sukobe sa EU. Ponovo na vlasti od 2010. godine, Viktor Orban zauzima sve oštriju liniju socijalne politike, kritičnu po pitanju LGBT prava i globalne imigracije. Sukob koji je usledio, a još uvek traje, podseća na svađu dva nagluva advokata…
Izmenama Ustava Mađarske u 2020. godini, precizno su definisane uloge polova. Definicija porodice isključuje transrodne i LGBT osobe, ponovo uspostavljajući brak i tradicionalni odnos roditelj-dete kao jezgro društva. Uspostavnjen je i sistem socijalnih izdvajanja za višečlane porodice i samohrane majke. Štaviše, na sastanku 27 zemalja EU u portugalskom gradu Portu, Poljska i Mađarska su uspele da izbrišu definiciju „rodne ravnopravnosti“iz završne deklaracije, čime su dodatno razbesnele levo-liberalne institucije. Zvanična Budimpešta je donela odluku po kojoj se zabranjuje propovedanje svih homoseksualnih vrednosti u školskim udžbenicima. Napadajući ove poteze, Evropska komisija je podnela tužbu Evropskom sudu pravde u Luksemburgu. Kao posledica sudkog procesa, Mađarska vlada bi se potencijalno suočila sa mogućnošću plaćanja kazni od nekoliko milijardi evra. Nemajući valjane pravne argumente, EU je zapretila Mađarskoj i Poljskoj uskraćivanjem sredstava za oporavak od Kovid krize. Ova ekonomska ucena, uperena prvenstveno protiv siromašnih i bolesnih, razotkrila je u potpunosti bahatost levo-liberalnih političara iz EU. Štaviše, ovaj žestoki sukob nagnao je holandskog premijera Marka Rutea da uzvikne da Mađarska „više nema šta da traži u Evropskoj uniji“. Međutim, dok krize vezane za epidemiju Kovid-a , Južno kinesko more i Afganistan potresaju svet, ovaj civilizacijski sudar je samo delimično primećen u svetu.
Ako je neko pomislio da ova politička salata nema dovoljno sastojaka, Vatikan je jednostavno morao da je dodatno začini. U septembru 2021. godine, tokom svoje posete Mađarskoj, papa Franjo se ponovo priklonio levo-liberalnoj svetskoj eliti. Tokom mise, papa je pozvao mađarske katolike da, prihvatajući horde avganistanskih imigranata, pokažu svetu da su posvećeni hrišćani. Viktor Orban je replicirao da bi „nova migrantska invazija mogla uništiti naše drevno hrišćansko nasleđe“. Znajući da je Mađarska skoro čitavih 200 godina bila pod Osmanskom vlašću, Orbanova duboka sumnja u istinsku svrhu savremene islamske imigracije je razumljiva. Zato i ne iznenađuje činjenica da je papa Franja naprasno skratio svoj boravak u Mađarskoj.
Tokom poslednjih tri godine, Viktor Orban i neki češki političari se snažno zalažu za ubrzano učlanjivanje Srbije u EU. Orban veruje da bi, zbog čvrstih tradicionalističkih uverenja Srba, a i važne geo-starteške pozicije, Mađarska i Poljska mogle da dobiju još jednog saveznika u ovoj nejednakoj političkoj konfrontaciji. Takođe, od Jadranske obale pa do sprudova Baltičkog mora, Orban očigledno želi da stvori odbrambeni konzervativni zid koji će zaustavljati buduće talase emigracije ka Evropi i očuvati hrišćanski temelj Evrope. Ovaj evropski, uglavnom „slovenski zid“, mogao bi biti sazidan od zemlja Crne Gore, Srbije, Mađarske, Češke, Slovačke i Poljske, ali je ta ideja za sada na dugačkom štapu. Osim toga, tokom zajedničkog sastanka premijera Orbana i Ane Brnabić u septembru 2021. godine, definisan je zajednički plan za kontrolu mogućih novih talasa imigranata. Međutim, zbog promenljivih lojalnosti sadašnje srpske Vlade i njenog, i dalje pro-globalistički opredeljenog predsednika Aleksandra Vučića, oba projekta bi mogla lako da propadnu.
Posle četiri godine smanjenog pritiska i vitaminske inekcije suverenističkim sangama, izborna pljačka predsednika Donalda J. Trampa bila je ozbiljan udarac za sve suverenističke snage, a posebno za evropske tradicionaliste. Osetno smanjenje dotoka novca nevladinim organizacijama, ideja i prvi koraci ka rasformiranju Nato-a i potapanje kobnog Obaminog TPP ugovora, dalo je prostora i Srbiji i Mađarskoj za unutrašnju konsolidaciju. Doduše, čini se da Srbija nije dovoljno iskoristila taj predah pošto je servilnost predsdnika Vučića prema Amerikancima, Nemcima i ostalim zapadnim silama, neretko teško objašnjiva. Poslednjih godina, kada god bi se premijer Orban javno suprotstavio Zapadu, on bi po automatizmu stavljao Aleksandra Vučića na domaći stub srama. Međuim, brzi razvoj situacije u svetu, a i neki od nedavnih poteza predsednika Vučića (tu se ubraja i skorašnja Vučićeva poseta Budimpešti), ulivaju blagu nadu da bi taj diskurs mogao biti promenjen. A što se Viktora Orbana tiče, čak iako bude završio svoju karijeru negde u egzilu ili u kaznionici Ševeningen, zasigurno je uspeo da uzburka mnoge duhove naše burne epohe.
–•–
Savremena evropska politička paradigma ima dva osnovna pravca; prvi, koja gura Evropske narode u novu pogubnu utopiju i drugi, koji želi da unapređuje Evropu u skladu sa svojom starom duhovnošću i tradicionalističkim sistemom vrednosti. Prvi pravac je bio začet u vatrama Francuske revolucije a drugi u drevnom gradiću Vitlajemu. Za sada su Francuzi u vođstvu.
Autor: Aleksandar Teodorović
1. Victor / Lat. [ vik-ter ]> IMENICA>
Definicija imenice “VIKTOR“: -Osoba koja nadvladava protivnike u bitci, igri ili drugim vrstama nadmetanja.
Primer<> ,,VIKTOR POBEĐUJE “! OKSFORDSKI REČNIK NA LEKSIKO.NET
