Орбан и храбра мала Мађараска су ушли у веома озбиљне сукобе са ЕУ

За лево-либералне елите Запада, Виктор(1) Орбан је једна од најомрженијих личности на планети. Водећи свој идеолошко-економски рат са пет шестина земаља ЕУ и управљачким кастама у Америци, Британији, Канади и Аустралији, Орбан и Мађари упорно негирају утопистичке циљеве пост-демократских друштава на Западу. Глобалисти га презиру због његовог наглашеног конзервативизма. Традиционалисти га посматрају као зрак светла у меко-колонизованој, атеистичкој централној Европи. Ко је заправо Виктор Орбан?

Садашњи председник Владе Мађарске, Виктор Орбан, крштен као Калвиниста у иначе предоминантно католичкој Мађарској, је политичар посебног кова. Београђанин по рођењу (град Székesfehérvár /Секешфехервар или „Столпни Београд“ на западу Мађарске), Орбан се истакао као млади политички реформатор про-западне оријентације. Осамдесетих је политички деловао на рушењу комунизма и изласку Мађарске из Варшавског пакта. На месту премијера је, са прекидом од 2002-2010, провео укупно 15 година а његове мандате су потресали и повремени економски скандали. Због јаких притисака и негативних економско-демографских кретања, скупштински избори у 2022. ће бити веома проблематични за Орбана и његову ,,Фидес“ партију.

Низ текстова, ТВ програма и интернет анализа, углавном произведених у централама  „слободног западног света“, силовито нападају Орбана, приказујући га као тиранску фигуру и претњу племенитом савременом западном либерализму. Међународни, медијски индуковани филозоф Бернард-Хенри Леви га назива „кумом европских екстремизама“. Разне бирократске структуре из ЕУ постављају Мађарима многобројне правне и економске замке. Међутим, премијер Орбан, као школовани правник окружен тимом паметних сарадника, вешто делује у границама међународних закона. И управо такав приступ Мађара фрустрира структуре европске дубоке државе, чинећи читаву политичку игру још сложенијом. Ипак, на почецима своје каријере, Орбан је био тесно повезан са њима. Тада је био типичан млади и неискусни европски реформатор који је желео да Мађарску преобрати из комунистичког у савремено нео-либерално друштво.

Спознавајући реалност масовних банкстерских пљачки у источној Европи и посматрајући пажљиво припремани грађански рат у оближњој Југославији, Орбан је убрзо схватио да у новој политичкој парадигми патриотизам није дозвољен, осим као средство за периодичне обмане јавности. У новој идеолошкој поставци у којој је појам државног суверенизма био на умору, Виктор Орбан је одлучио да постане управо то; упорни суверениста и енергични популиста. Истовремено, његови политички противници у земљи, а и иностранству, наједном су почели да се умножавају …

Ако је француски псеудо-филозоф Бернард-Хенри Леви назвао Орбана „кумом европских екстремизма“, титулу „оца“ би са пуним правом требаo да понесе Владимир Путин. Поврх тога, „кум“ и „отац“ одржавају чврсту везу; њихове владе заправо творе главну осовину европских суверенистичких снага. Ни Италијан Матео Салвини, Францускиња Марин ле Пен, а ни Енглез Најџл Фараж не поседују ни приближно толико политичке тежине као Орбан и Путин. Нота бене, због сличних система вредности, обојица политичара су имали веома чврст однос са америчким председником Доналдом Ј. Трампом. Ова чињеница је додатно разгневила дубоке државе у ЕУ и САД, чинећи их још нервознијим због оснаженог ,,баука међународног конзервативизма“. Нажалост, због снажних политичких и медијских притисака од стране америчких либерала и нео-конзервативаца, обећавајући однос Путина и Трампа је 2017. био трајно нарушен.

Иако је стална чланица НАТО -а, Мађарска из Русије набавља све своје залихе природног гаса. Док ће Шпанија и Пољска бити приморане да купују течни гас из САД по 150% већој цени, Мађари су имали довољно храбрости да одбију америчку понуду и искључиво увозе јефтин руски гас. Штавише, Руси ће и даље бити присутни у мађарском сектору атомске енергије. Стару нуклеарну електрану Пакс (1оо километара јужно од Будимпеште) изградили су Совјети, а требало би да је обнови руска корпорација „Росатом“. Мађарска, која уплаћује у руски буџет 10 милијарди евра за радове на електрани, тиме уједно још чвршће везује своју будућност за Руску Федерацију.

 Још бензина на ватру ће се додати потпуним искључивањем Украјине из савремених гасних мрежа. Након изградње довољно цевовода (Турски ток, Северни ток 1 и 2), про-глобалистичка Украјина ће бити стратешки заобиђена. Пошто су обезбедили сигурну гасну мрежу за многе земље источне и западне Европе, а тиме и за Србију и Мађарску, Руси су одлучили да из ових токова искључе Украјинце и делимично Хрвате. Осим тога, либералне западне демократије ће имати украјинску мрљу на својим политичким досијеима. Иако се Запад неће финансијски побринути о Украјни, она ће им сигурно бити политички терет у надолазећим годинама. Истоветно као у Ираку, Авганистану или Либији, Запад је Украјну „поломио, али не жели да је поседује“ („They broke it, but they don’t want to own it“- стара енглеска изрека).

„Западне земље доживљавају уништавање хришћанства као облик дозвољене дискриминације“, изјавио је 2019. мађарски министар спољних послова Петер Сиарто. Једини озбиљни свестски државници који се противе овом виду прећутно дозвољене репресије су Путин и Орбан. Релативно сиромашна Мађарска је до сада је уложила више од 50.000.000 евра у спасавање угрожених афричких и азијских хришћана. Док духовно умртвљени  секуларисти све прогоњене хришћане називају „мањинама“ или „верским групама“, Виктор Орбан је у свом говору, на Другом међународном конгресу о хришћанским прогонима, нагласио да су „четворо од петоро људи прогоњених због своје верске припадности хришћани, а око 245 милиона хришћана широм света трпе различите видове притисака“. Његов, за многе необичан манир да се „очигледне неправде назову својим правим именом“, збунио је бројне западне дипломате.

Током последњих десетак година, Орбан и Мађари су ушли у веома озбиљне сукобе са ЕУ. Поново на власти од 2010. године, Виктор Орбан заузима све оштрију линију социјалне политике, критичну по питању ЛГБТ права и глобалне имиграције. Сукоб који је уследио, а још увек траје, подсећа на свађу два наглува адвоката…

Изменама Устава Мађарске у 2020. години, прецизно су дефинисане улоге полова. Дефиниција породице искључује трансродне и ЛГБТ особе, поново успостављајући брак и традиционални однос родитељ-дете као језгро друштва. Успоставњен је и систем социјалних издвајања за вишечлане породице и самохране мајке. Штавише, на састанку 27 земаља ЕУ у португалском граду Порту, Пољска и Мађарска су успеле да избришу дефиницију „родне равноправности“из завршне декларације, чиме су додатно разбеснеле лево-либералне институције. Званична Будимпешта је донела одлуку по којој се забрањује проповедање свих хомосексуалних вредности у школским уджбеницима. Нападајући ове потезе, Европска комисија је поднела тужбу Европском суду правде у Луксембургу. Као последица судког процеса, Мађарска влада би се потенцијално суочила са могућношћу плаћања казни од неколико милијарди евра. Немајући ваљане правне аргументе, ЕУ је запретила Мађарској и Пољској ускраћивањем средстава за опоравак од Ковид кризе. Ова економска уцена, уперена првенствено против сиромашних и болесних, разоткрила је у потпуности бахатост лево-либералних политичара из ЕУ. Штавише, овај жестоки сукоб нагнао је холандског премијера Марка Рутеа да узвикне да Мађарска „више нема шта да тражи у Европској унији“. Међутим, док кризе везане за епидемију Ковид-а , Јужно кинеско море и Афганистан потресају свет, овај цивилизацијски судар је само делимично примећен у свету.

Ако је неко помислио да ова политичка салата нема довољно састојака, Ватикан је једноставно морао да је додатно зачини. У септембру 2021. године, током своје посете Мађарској, папа Фрањо се поново приклонио лево-либералној светској елити. Током мисе, папа је позвао мађарске католике да, прихватајући хорде авганистанских имиграната, покажу свету да су посвећени хришћани. Виктор Орбан је реплицирао да би „нова мигрантска инвазија могла уништити наше древно хришћанско наслеђе“. Знајући да је Мађарска скоро читавих 200 година била под Османском влашћу, Орбанова дубока сумња у истинску сврху савремене исламске имиграције је разумљива. Зато и не изненађује чињеница да је папа Фрања напрасно скратио свој боравак у Мађарској.  

Током последњих три године, Виктор Орбан и неки чешки политичари се снажно залажу за убрзано учлањивање Србије у ЕУ. Орбан верује да би, због чврстих традиционалистичких уверења Срба, а и важне гео-стартешке позиције, Мађарска и Пољска могле да добију још једног савезника у овој неједнакој политичкој конфронтацији. Такође, од Јадранске обале па до спрудова Балтичког мора, Орбан очигледно жели да створи одбрамбени конзервативни зид који ће заустављати будуће таласе емиграције ка Европи и очувати хришћански темељ Европе. Овај европски, углавном „словенски зид“, могао би бити сазидан од земља Црне Горе, Србије, Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске, али је та идеја за сада на дугачком штапу. Осим тога, током заједничког састанка премијера Орбана и Ане Брнабић у септембру 2021. године, дефинисан је заједнички план за контролу могућих нових таласа имиграната. Међутим, због променљивих лојалности садашње српске Владе и њеног, и  даље про-глобалистички опредељеног председника Александра Вучића, оба пројекта би могла лако да пропадну.

После четири године смањеног притиска и витаминске инекције суверенистичким сангама, изборна пљачка председника Доналда Ј. Трампа била је озбиљан ударац за све суверенистичке снаге, а посебно за европске традиционалисте. Осетно смањење дотока новца невладиним организацијама, идеја и први кораци ка расформирању Нато-а и потапање кобног Обаминог ТПП уговора, дало је простора и Србији и Мађарској за унутрашњу консолидацију. Додуше, чини се да Србија није довољно искористила тај предах пошто је сервилност предсдника Вучића према Американцима, Немцима и осталим западним силама, неретко тешко објашњива. Последњих година, када год би се премијер Орбан јавно супротставио Западу, он би по аутоматизму стављао Александра Вучића на домаћи стуб срама. Међуим, брзи развој ситуације у свету, а и неки од недавних потеза председника Вучића (ту се убраја и скорашња Вучићева посета Будимпешти), уливају благу наду да би тај дискурс могао бити промењен. А што се Виктора Орбана тиче, чак иако буде завршио своју каријеру негде у егзилу или у казнионици Шевенинген, засигурно је успео да узбурка многе духове наше бурне епохе.

                                                                            –•–

Савремена европска политичка парадигма има два основна правца; први, која гура Европске народе у нову погубну утопију и други, који жели да унапређује Европу у складу са својом старом духовношћу и традиционалистичким системом вредности. Први правац је био зачет у ватрама Француске револуције а други у древном градићу Витлајему. За сада су Французи у вођству.

Аутор: Александар Теодоровић

1. Victor / Lat. vik-ter ]> ИМЕНИЦА>

Дефиниција именице “ВИКТОР“: -Особа која надвладава противнике у битци, игри или другим врстама надметања.

Пример<> ,,ВИКТОР ПОБЕЂУЈЕ “! ОКСФОРДСКИ РЕЧНИК НА ЛЕКСИКО.НЕТ

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!