Опело које показује да смо утонули у јерес екуменизма
Радио сам као новинар скоро три деценије у Аустралији. Поред многих коментара, вести, извештаја нажалост, такав је живот, више сам пута и изештавао са сахрана виђенијих чланова српске заједнице. У тим извештајима увек је морало да се помене да је „заупокојену литургију служио …“, па се онда наведе који владика или свештеник.
На Светог Николу у Риму је сахрањен славни српски фудбалер Синиша Михајловић. Ово је био значајан догађај за српску јавност тако да није било баш ни једног листа или телевизије која о овоме није детаљно обавестила и могли само да сазнамо чак у сатници ко је све долазио, шта се из минута у минут дешавало, много слика, Синиша је сигурно толико заслужио. Међутим појављује се занимљивост да баш нико, да поновим дугим и детаљним извештајима, није нашао за потребно да напише ко је служио заупокојену литургију. Велика већина литургију и не помиње, део њих написа „после службе“, а само у Политици смо могли да ненако извучемо да је говор одржао и безимени владика, да је певао католочки црквени хор и да је служена католичка миса. На слици се види и да је име покојника на гробу написано латиницом.
Треба ипак разумети нашег фудбалског великана, мајка му је католкиња, такође и супруга, дуго је живео у Риму, више пута посетио са породицом актуелног папу, тражио за болест лека у Међугорју, молио се „Мадони Светог Луке“ … RTS :: Siniša Mihajlović – papa Franja i nezaboravno iskustvo
Поставио бих само два питања: Зашто је у Рим на сахрану отишао српски владика и пренео саучешће патријарха када је опело било у познатој католичкој базилици, а који би ми православци ипак требало да сматрамо за јеретичку богомољу секте. Тачно је да у Риму нема српске цркве, али колико знам тамо су два предивна руска храма посвећених Светом Николају и Светој Катарини Великој, а које посећују редовно и српски верници. Друго, да ли медији у Србији о овоме ни слова не пишу из најосновнијег новинарског незнања или да српској јавности не пренесу да смо заједно са патријархом утонули дубоко у јерес екуменизма.
Аутор: Предраг Вучинић
