Mišljenja

Olga Četverikova: Stvaranje anticrkve

Četiri jahača Apokalipse

Danas smo svedoci revolucije ogromnih razmera koja se ostvaruje ne samo u ekonomskoj i političkoj sferi, već, pre svega – u duhovnoj. I u meri svog jačanja, Novi svetski poredak ispoljava sve očiglednije religiozni karakter.

Ako su ranije svetske finansijske elite delovale pod znamenjem humanizma, prosvećenosti, racionalizma, tj. čisto svetovnog pogleda na svet, danas se ta dekoracija raspada kao gnjila tkanina, i kroz nju prosijavaju prava, suštinska ubeđenja „gazda ovog sveta“ – otvoreno, svesno bogoborstvo.

Da današnja borba ima religiozni smisao, da je ona pozadina, jasno pokazuju dela svetskih političara.

Ranije se Zapad predstavljao kao borac protiv „bezbožnog komunizma“, „islamskog fundamentalizma“, a sada je, na kraju, otvoreno izgovorio ime svog pravog neprijatelja – Pravoslavlje.

Tako je, jedan od glavnih pristalica asocijacije Ukrajine s Evropskom unijom, švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, nedavno izjavio da se za poslednjih nekoliko godina Rusija promenila nagore. Ako su u prvoj deceniji posle raspada SSSR-a njene vlasti izražavale u svojoj politici stremljenje ka zapadnim vrednostima i pokušavale da ih usade stanovništvu, onda se današnje rusko rukovodstvo solidarisalo sa građanima i učvrstilo kao oštra opozicija Zapadu.

„Putin – rekao je Bilt – demonstrira privrženost ne svetskim, već pravoslavnim vrednostima, a Pravoslavlje je opasnije od islamskog fundamentalizma i predstavlja glavnu opasnost za Zapadnu civilizaciju, zbog toga što pokušava učvrsti porodične odnose i što ima neprijateljski odnos prema gejevima i transrodnima.“ To jest, faktor „islamskog fundamentalzma“ je potrošen, počela je sveopšta demonizacija lika Rusije.

To je bilo potvrđeno i na septembarskom samitu NATO-a u Velsu. Zapadna alijansa je svrstala našu zemlju i ISIL („Islamska država Iraka i Levanta“ – islamska teroristička organizacija koja deluje prvenstveno na teritoriji Sirije i Iraka, prim. prev.), u glavne pretnje za sopstvenu bezbednost.

Petnaestog septembra generalni sekretar NATO-a Fog Rasmunsen, u svom izlaganju u briselskom „Karnegi centru“, razjasnio je ovu stratešku smernicu, izjavivši da se oni nalaze u predvorju nove bitke između tolerancije i fanatizma, demokratije i totalitarizma, između otvorenih i zatvorenih društava.

Izjave zapadnih političara očigledno ilustruju događaji u Ukrajini. Njihova izuzetnost sastoji se u tome što se novi nacizam tamo pojavio u obliku grandiozne himere koja objedinjuje naciste, liberale, okultiste, ekumeniste, papiste, protestante.

Ako se izuzme zavisnost od formalne pripadnosti ovoj ili onoj konfesiji, partiji ili sekti, svi ti ljudi imaju iste predstave o budućem svetskom poretku i o metodama njegovog stvaranja. I religija je jedna od njih: to je religija totalne vlasti u sistemu u kome je svakome namenjeno određeno mesto, i u kome svako ima svoje parčence svojine. Glavni i zajednički njihov neprijatelj je Ruska pravoslavna crkva i Ruski svet.

Na kraju, zbacivši masku čestitosti i dobrote, globalne elite su prešle na otvoreno nacističke, nečovečne metode upravljanja. Ono što danas vidimo u Ukrajini nije recidiv nacizma, to je deo doslednog sprovođenja strateškog plana: upravo tako zamišljaju proces uspostavljanja novog svetskog poretka najkrupniji finansijski klanovi. Nacizam, u svom zlokobnom inferalnom ispoljavanju, predstavlja deo savremenog zapadnog pogleda na svet. Ovim se objašnjava mrtvačko ćutanje zapadnih političara, organizacija za zaštitu prava, rimskog pape i drugih „mirotvoraca“ na nečuvene ratne zločine koji se pred našim očima odigravaju na jugoistoku Ukrajine.

Pošto je reč o bogoboračkom pogledu na svet, shvatanje značenja svetske „perestrojke“ koja se upravo odigrava, moguće je samo u svetlosti Otkrovenja sv. Jovana Bogoslova. Starac Pajsije Svetogorac o svetskom ratu je govorio: „Čitati danas proročanstva je isto kao čitati novine: sve je tako jasno napisano.“ Zaista, u svetootačkim tumačenjima Otkrovenja daju se veoma aktuelna pojašnjenja.

Naši bogoslovi su zapazili da će uspostavljanju vlasti Antihrista prethoditi aktivna odstupanja; istovremeno materijalizam i bezbožje će biti zamenjeni novom formom mističkih verovanja, koja će prisiliti ljude da prihvate budućeg svetskog vladara – kao natčoveka. To jest, u vreme njegovog dolaska materijalizam i ateizam će izgubiti aktuelnost, državom će vladati demonski misticizam ili okultizam, sjedinjen sa krajnjim razvratom i nemoralom. I na tom tlu pojaviće se Antihrist, a njegova popularnost će biti zasnovana na tome što će, u momentu vladavine socijalno-ekonomskog i političkog haosa, proglasiti sebe obnoviteljem istorijske državnosti – i nastupiti kao konzervator-kontrarevolucionar. No, u stvarnosti njegova ideja će se pokazati još revolucionarnijom. Program Antihrista je magijska misija, tako da će suština njegove vlasti biti u magijsko-mističkoj sferi upravljanja, dok će deklarativni oporavak države biti samo sredstvo.

Ranije je bilo teško zamisliti da se ovaj scenario može ostvariti. No danas, sa pronalaskom digitalno-informacionih tehnologija, globalne elite su dobile realne instrumente koji im omogućavaju da objedine ljude pod svojom kontrolom, primenjujući okultne metode upravljanja.

Nije ovde reč o individualnoj manipulaciji, i nije reč o ideološkoj obradi pojedinih grupa ljudi i klasa, već o pokušaju stvaranja globalne ANTICRKVE. Zato, u poslednje vreme, možemo primetiti najezdu okultizma u svim sferama – ekonomskoj, finansijskoj, političkoj, upravljačkoj, u sferi obrazovanja i kulture (bioskop, muzika, literatura, na televiziji i estradi). Otvoreno se nameće luciferska simbolika. Sve je usmereno ka temeljnoj promenu čovekove svesti, „perestrojku“ njegove duše i, na kraju krajeva, na dehumanizovanje.

Nikakav prosvetiteljski humanistički projekt nije sposoban da izađe na kraj sa takvim zadatkom, no globalne elite još ne mogu otvoreno da objave okultnu sadržinu svog pogleda na svet. I zato danas, pod vidom „evolucije“ humanizma, pred našim očima se ostvaruje njegovo uništavanje. Humanizam se zamenjuje transhumanizmom koji proglašava za svoj cilj – ne razvoj čovekovih skrivenih sposobnosti, već prevladavanje same ljudske prirode, prevladavanje nesavršene ploti i slabog razuma i izlazak izvan čovekovih granica.

Prolazeći stadijum transhumanizma, čovek treba da se pretvori u „postčoveka“. Dostizanje tog cilja planira se uz pomoć najnovijih naučnih nano-, bio-, informacionih i kognitivnih tehnologija (NBIK-tehnologije), tj. onih tehnologija koje se danas nalaze u temeljima funkcionisanja informacionog društva.

Zašto je reč o samouništenju humanizma? Humanizam proglašava za najvišu vrednost „prava čoveka“. Sada se već u „pravo čoveka“ uključuje i pravo na čovekovu totalnu transformaciju, njegovo prevladavanje, tj. njegovo ukidanje. Zato ne samo hrišćanstvo, nego i prosvetiteljski humanizam nisu upisani u planove autora „globalnog upravljanja“.

„Postčovek“ ili „natčovek“, u shvatanju transhumanista, biće bespolni kiborg koji se razmnožava pomoću veštačkog načina oplodnje, i koji će imati mogućnost da bitiše u raznim „telima“. Glavni pokretački cilj je – dostizanje besmrtnosti (biološke i „digitalne“) i stvaranje „nadrazuma“ , u odnosu na koji je čovek biće nižeg nivoa.

Iako transhumanizam predstavlja širok pokret (u čije sledbenike se ubrajaju članovi raznih grupa – od ateista do okultista, mormona i pseudobudista), vodeću ulogu u njegovom širenju igraju otvoreni bogoborci. Nije slučajno ugledni transhumanist Maks Mor naslovio jedan od svojih programskih članaka – „U slavu đavola“. (U njemu je izložena stara teozofsko-gnostička ideja o borbi „nosioca svetla“ Lucifera – satane ili đavola – protiv Demijurga, koji je navodno stvorio nesavršen svet i uronio čoveka u mrak neznanja.)

Transhumanistički projekat zalazi svojim korenovima u okultne ideološke sisteme, koji se zasnivaju na panteističkim pogledima i sabiraju u sebi lažna učenja Kabale, gnosticizma, hinduizma, budizma i drevnih istočnih religija. Za pravoslavne vernike očigledna je inferalna suština ovog pogleda. Zato glavni udar treba da bude upravljen na Pravoslavlje, ali se on ne vrši javno već skriveno.

Kao prvo – kroz raskol Pravoslavnog sveta i pre svega – Pravoslavnog ruskog sveta. A kao drugo – uz pomoć raslabljivanja pravoslavnog pogleda na svim nivoima (od dogmatike do etike). Konkretno, to se ostvaruje putem utvrđivanja univerzalnog principa tolerancije, zaštićenog „Deklaracijom o principima tolerancije“, koju je doneo UNESKO 1995. godine. Taj dokument se shvata kao „odricanje od dogmatizma, od apsolutizacije istine“, a umesto toga se za jedinstvenu, objedinjavajuću normu proglašavaju međunarodno-pravni akti u oblasti ljudskih prava.

Ako hrišćanske vrednosti protivreče pravima čoveka koja su zaštićena međunarodno-pravnim aktima, oni moraju biti odbačeni. No, mi vidimo da su poslednjih godina, stavovi u deklaracijama i rezolucijama međunarodnih organizacija u oblasti prava čoveka (Deklaracija o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu iz 2008. godine, Rezolucija Sveta za ljudska prava OUN 2011. godine o pravima čoveka, seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, mnogobrojne rezolucije Saveta Evrope) apsolutno nesaglasni sa normama hrišćanske etike.

U stvarnosti tolerancija je postala način da se realizuje stara masonska formula „red kroz haos“ i predstavlja sintezu masonske doktrine i njenu glavnu tajnu. Ona označava da „veliki posao“ može obaviti rasturanjem i razaranjem, i uči, da se do novog poretka može doći samo kroz vešto organizovani nered.

Pri tome, raslabljivanju i rušenju podleže sve: ekonomija, finansije, državni suverenitet, sistem upravljanja, sistem obrazovanja, nauka, kultura. Moraju biti narušeni i dogmatika i etika hrišćanstva koje danas pokušavaju da „rastvore“ u drugim religijama, a koje se koriste, u ovoj etapi za podrivanje vere u istinitog Boga Tvorca i ovaploćenog Boga Logosa, a u budućnosti će i one biti ukinute.

Upravo je u tome smisao globalizacije – u totalnom slabljenju, rušenju i stvaranju haosa. Globalizacija ne stvara novi poredak (i nerazumevanje ovoga je osnovna greška onih, koji je svom snagom svoga neznanja podržavaju), njen zadatak je čisto destruktivan; krajnji rezultat procesa globalizacije biće sveopšta kriza u kojoj će se pojaviti onaj koji će sebe proglasiti za Spasitelja i ustanoviti novi poredak.

Dakle, neophodno je da budemo budni, oprezni i jačamo veru!

Autor: Olga Četverikova

Sa ruskog posrbio: Aleksandar Mirković (Blagodatni oganj, 19. 4. 2015)

Izvor: https://iskra.co/reagovanja/olga-cetverikova-stvaranje-anticrkve/

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!