Окупација је главни узрок свега лошег у Србији, па и злочина у Рибникару
Од страшног злочина у ОШ Владислав Рибникар до данас имали смо прилике да прочитамо многе анализе узрока тог ужасног злочина. Сваки од аутора тих анализа се фокусирао на неки од аспеката проблема и могућих узрока: једни су говорили о распаду породице, други о мањку љубави, топлине и разумевања у породици и друштву, трећи о накарадној медијској сцени, четврти на пропасти образовања, пети о катастрофалном културном обрасцу/систему вредности, шести о…
И мање више сви они су прилично тачно описивали те разноврсне узроке. А да ли нешто обједињује све те узроке, да ли њих нешто повезује, да ли је њима свима нешто заједничко? Да – западна окупација.
Јер српски систем образовања какав је данас је прекопиран западни и уведен је насилно после 5.октобра. И најмање 20 година се пише да је лоше што наставници не смеју ништа ученицима, и да је Болоњски систем високог школства лош, и да је лоше да нам Немци и Хрвати пишу уџбенике, и…Али ништа се не мења.Напротив, постаје све горе и горе – наставници су потпуно дигли руке од покушаја да нешто промене, Немци и Хрвати су практично преузели монопол на уџбеницима…
Иако је породица била под ударима у Србији и крајем 20.века, ипак је њен убрзани распад такође кренуо од 5.октобра. И толико је писано о томе, и сви се слажу да то није добро. Али ништа се не мења. Напротив, постаје све горе и горе – увођењем накарадних закона преписаних са Запада, подршком ЛГБТ идеологији…
Много је помпе сада подигнуто око ријалити програма, који су стварно одвратни. И они су као концепт преузети са Запада пре 15-ак година, али је код нас оно што се у тим програмома догађа далеко гори него на Западу и приказују се преко целог дана на телевизијама с националним фрекфенцијама, што на Западу није случај. И тоне папира су исписани против ријалитија, да кваре људе, преносе им најгоре могуће примере, мењају културни код великог броја Срба…Али ништа се не мења. Напротив, постаје све горе и горе, па ријалити „звезде“ крећу да нам „просвећују“ децу по школама…
Прича се сада много и против друштвених мрежа, који су опет у највећој мери дошли са Запада (само је једна мрежа незападна), али се код нас прате у већем проценту него игде на свету (о томе су подаци изношени за Фејсбук пре неколико година). И писано је толико о лошем утицају на отуђење људи, међуљудске односе, развијање зависности од мрежа…Али ништа се не мења. Напротив, постаје све горе и горе кроз све горе ствари на тим мрежама, за све млађе и млађе.
Културни образац или систем вредности је сада на тапету. Многи, од којих је бивши Министар образовања Ружић само најпознатији, чак отворено прозивају западни систем вредности за масакр у Рибникару. Али већ 20 година се пише да ће потрошачко друштво са својим фокусом на трци за новцем и уништавањем свега што томе смета – а смета све, и породица и духовност и другарство и …. – довести до страшних последица. Али ништа се не мења. Напротив, постаје све горе и горе.
Када се томе дода да сви одавно говоре да је јако лоше да су скоро све банке у земљи стране, да нико то нигде није урадио. Или да није добро да имамо само професионалну војску када смо окружени непријатељима који нам отворено прете народу и на КиМ, и у БиХ, и у Црној Гори, а са таквом војском не можемо одбранити ни себе ни њих. Али ништа се не мења. Напротив постаје све горе и горе – продајемо странцима једну по једну и оно мало преосталих српских банака, а војску нам напушта и оно мало професионалаца што имамо.
Када на крају свему томе додамо да преко 80% народа не жели да се предаје КиМ у замену за ЕУ, а то се ради већ 15 година; да преко 80% народа не жели да се окреће против Русије, свог јединог савезника и помоћника кроз историју, а све више се прича о томе са врло озбиљних места; да преко 80% народа неће у НАТО, а и о томе се све више прича… јасно је да нешто није у реду.
Све наведено није у српском интересу, али опстаје по сваку цену и чак се непрестано појачава. Зашто?
Зато што све наведено служи да држи под контролом и преуми једини државотворни народ на Балкану и једини народ који је у огромној већини и данас против Запада. Српски народ. Накарадно школство служи да формира накарадне генерације, и тако нам одузме будућност и могућност ослобођења када дођу боља времена. Породица се растура јер је извор снаге коју Србима треба само одузимати. Ријалитији су ту да заглупе широке народне масе и окрену их једне против других, јер су управо те широке народне масе они који су против Запада, тзв елита је одавно (пот)купљена, част ретким изузетцима. Друштвене мреже су ту да одвоје људе једне од других, јер ако су одвојени онда се не могу окупити против окупатора. Банке су преузете да држе под контролом целу државу и њен финансијски систем и да нас пљачкају преко њих. Војска без људи је ту да не би могли да се бранимо када нам прете, а прете нам непрестано већ 20 година. А накарадни систем вредности је ту да све то зацементира, да се ствари никада не промене.
Ми смо окупирани од стране Запада на начин на који нисмо навикли да будемо окупирани. Да су ушли 1999. са војском у Београд можда би се до сада већ и ослободили, јер ми смо навикли на класичне окупаторе и са њима знамо како ћемо. Са овом модерном окупацијом коју за Запад на терену спроводи српски политички естаблишмент ми до сада нисмо знали како ћемо.
Један човек, чије је име постало симбол српског отпора Западу, Председник Републике Српске Милорад Додик је указао на пут ослобођења – позвао је на уједињење Републике Српске и Србије. Замислите да Председник уједињених српских земаља, у којој свакако видим и Црну Гору, буде Милорад Додик или неко сличан њему. Шта мислите да ли би све напред наведено могло да се дешава под председниковањем једног таквог државника?
Ја мислим да не би, и стога је уједињење српства истовремено и пут ослобођења. Република Српска то жели, сигуран сам и Срби у Црној Гори, јер је и једнима и другима угрожен елементарни опстанак пошто желе да их ставе у позицију у којој су сада Срби на КиМ. Међутим, потребно је за идеју уједињења покренути Србе који живе у Србији, јер је овде скоро све српско у паду и пропадању. Потребно је у Србији пробудити слободарски дух и покренути се у правцу подршке Додиковој идеји.
А као и почетком 20.века геополитичка ситуација почиње да иде у нашу корист. Наши непријатељи слабе, а наши пријатељи јачају, и како изгледа тај тренд ће се само појачавати. Овај пут прилику морамо искористити много боље него пре 100 године јер је улог много већи. Сада је у питању опстанак целог српства на Балкану, јер расцепкане ће да нас једу део по део. А ако будемо заједно мораће озбиљно да се потруде против нас и наших источних савезника.
Стога сви ми који волимо српство и стало нам је до њега треба да усмеримо све своје мисли и дела у једном правцу: да подржимо највећи циљ српског народа у 21.веку – ослобођење кроз уједињење. И нека се сви који учествују на том путу од сада поздрављају скраћеним поздравом већ добро познатог српског поздрава:
Догодине!
Аутор: Александар Миљевић
