OKULTNI UZROCI UDALJAVANJA KAZAHSTANA OD RUSIJE

ponedeljak, 12. 10. 2020.ponedeljak, 12. 10. 2020. Kefalo

U javnom mnjenju ne samo Rusije važi da je Kazahstan jedan od najbližih saveznika Moskve, ali sada se pojavljuju činjenice koje govore da se ova država ubrzanim koracima, ne samo da hrli u zagrljaj Vašingtona, nego postaje glavni centar Novog svetskog poretka. U Moskvi su sa posebnim nezadovoljstvom primili vest da će se na Kaspijskom moru uskoro pojaviti baze SAD, navodno zbog transporta vojnih tovara u Avganistan. Upravo u narednih dana ovakav sporazum će potpisati Nursultan Nazarbaev, jer je prošao proceduru u Senatu Republike Kazahstan (Senat je sporazum usvojio krajem marta 2018. godine). Ratifikacija sporazuma omogućiće Vašingtonu da koristi luke Aktau i Kurik na istočnoj obali Kaspijskog mora. Prema informacijama portala EADaily u januaru 2018. godine Nursultan Nazarbaev je posetio SAD i tada sa američkim predsednikom Donaldom Trampom dogovorio strateško partnerstvo. Pojava američke vojske u Kaspijskom moru nije samo naljutilo Ruse, nego i Irance i sigurno će se odraziti na pregovore o pravnom statusu mora koje vode prikaspijske države.

Sporazum predviđa da će se sve što treba američkim vojnicima za baze i potrebe u Avganistanu prevoziti do ovih luka brodovima, a potom železnicom, preko Gruzije i Azerbejdžana u Avganistan. Trenutno snabdevanje američke armije u Avganistanu ide isključivo preko Pakistana. Međutim, posle pogoršanja odnosa između dve države u Pentagonu su počeli da razmišljaju o korišćenju «severnog» puta. U svakom slučaju tako glasi zvanična verzija objašnjenja za potpisivanje sporazuma sa Kazahstanom.

Kao što se zna, svaka vojna baza podrazumeva eksteritorijalnost, stalno prisustvo vojnog personala, tehnike i mnogo drugoga. U Kazastanskim medijima se o ovome ne piše, ali činjenica vojnog prisustva američke vojske u Kazahstanu naterala je Moskvu da se zamisli, posebno posle izjave ministra spoljnih poslova Republike Kazahstan Kajrata Abdrahmanova «da je sve urađeno u interesu Kazahstana kao strateškog partnera SAD», pri čemu je dodao da «saradnja dve države se proširuje posle posete Nazarbaeva Vašingtonu, jer sve dobija konkretne sadržaje». Drugim rečima, radi se o dugogodišnjoj saradnji, što Moskvu ne može da raduje.

VOJNE BAZE SAD U KAZAHSTANU

Prema mišljenju Maksima Mihajlenka vojne baze SAD u Kazahstanu nisu šala, jer je Zapad odreagovao na pokušaj Moskve da u svom okruženju izgradi svoju zonu uticaja. U Jermeniji udaljavanje od Moskve se uradilo obojenom revolucijom, a u Kazahstanu Sporazumom o davanju dve luke američkoj armiji. No, to nije jedini sporzum koji otvara američkoj armiji put u Kazahstan. U martu 2018. se saznalo da Astana, bez obzira na članstvo u ODKB, aktivno razvija vojnu saradnju sa Vašingtonom. Upravo tog meseca su oficiri iz inženjerijskih jednica vojske Kazahstana boravili u SAD gde su posetili dva nastavna centra za obuku inžinjerijskih jednica Pentagona – Fort Li i Fort Ep Hil u Virdžiniji. Razlog posete je izvođenje kurseva za kazahstansku vojsku, tj. obuku u ovoj oblasti, posebno razminiranja i uništavanja minskoeksplozivnih predmeta. Prirodno da su u Ministarstvu odbrane postavili pitanje zašto je Nazarbajev dao prednost američkim a ne ruskim vojnim centrima, kad ovi ne zaostaju za američkim?

No, vratimo se sporazumu o davanju prava na vojne baze. Suština je da se ovim sporazumom Kazahstana i SAD o vojnom prisustvu u Kaspijskom moru, zapravo, označilo početak borbe za resurse ovog mora koji su veoma značajni, čak na svetskom nivou. Postupak Kazahstana nesumnjivo ima antiruski karakter. Naime, Moskva je htela da kontroliše dijalog oko podele akvatorije Kaspijskog mora u kome su pronađena velika nalazišta gasa. Kazahstan je sada naneo važan udarac po interesima svih država u regionu, jer je u aprilu 2014. godine Rusija uspela da obezbedi saglasnost ostalih prikaspijskih država da se ne dozvoli strano vojno prisustvo u Kaspijskom moru, da bi onemogućili pojavu NATO-a. U političkoj dekleraciji potpisanoj tom prilikom na IV Kaspijskom samitu u Astrahanu 29. septembra 2014. godine od strane predsednika pet prikaspijskih država utvrđen je princip da u Kaspijskom moru imaju pravo da prisustvuju samo oružane snage država koje izlaze na ovo more.

Kazastan je pre potpisivanja sporazuma o davanju svojih luka vojsci SAD postavio još jednu minu pod ruske interese. Nedavno se pridružio Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja, kojim su ignorisane sve nuklearne države. Posle stupanja na snagu ovog sporazuma države potpisnice će morati da udalje sa svojih teritorija svu nuklearnu infrastrukturu. Rusija, poznato je, još od sovjetskog vremena na teritoriji Kazahstanam ima za njenu bezbednost niz važnih nuklearnih vojnih objekata, pre svega za ispitivanje nuklearnog oružja, ali i sistem strateške protivraketne odbrane. Rusija do sada nije mogla da nađe adekvatnu zamenu ovim poligonima, a pristupanje Kazahstana Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja znači da će Astana vrlo brzo zamoliti Ministarstvo odbrane Rusije da napusti pomenute baze.

KAZAHSTANSKI NOŽ U LEĐA RUSIJI U SIRIJI, ODRICANJE OD ĆIRILICE…

Kazahstan je «još jedom udario nožem u leđa Rusiji» i to političkom pozicijom u pitanju Sirije. Nedavno je Astana odbila da podrži Moskvu u Ujedinjenim nacijama za vreme glasanja o rezoluciji koju je ova predložila. Ovakav postupak Astana je obrazložila željom da naglasi svoju neutralnost da bi sačuvala status organizatora mirovnih pregovora po pitanju Sirije.

No, šta reći o bukvalnom ličnom naređenju Nazarbajeva, predsednika Kazahstana da u državi pređe sa ćirilice na latinicu, iako stanovništvo, što je jasno iz istraživanja javnog mnenja, to ne želi. Ovaj postupak predsednika Kazahstana se u Moskvi tumači kao želja da se pokidaju kulturne veze između dve države, uz jasan oslonac na geopolitičke protivnike Rusije, najviše na SAD. Dodatnu so na ranu opet je nasuo lično kazahstanski predsednik, zabranivši ukazom političarima da u javnom mnjenju govore na ruskom jeziku, prenela je ruska «Pravda», 21. marta 2018. godine.

Kazahstan je odobrio i bezvizni režim sa SAD, a lično je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tražio od vlade u Astani da se odustane od ove prakse. Rusi su kao razlog zahteva naveli bezbednosne razloge. Američki špijuni mogu, koristeći bezvizni režim sa Kazahstanom i tzv. pravni vakum (Kazahstan je u Evroazijskom savezu i nema vizni režim sa Rusijom, pa ni kontrolu granice), lagano preći na rusku teritoriju.

Da podsetimo da su i ranije su postojale trzavice, koje našem javnom mnenju nisu poznate, ali zbog «političkih problema između dve zemlje» je dolazilo čak i do slanja nota, pre svega Rusije Kazahstanu zbog njegovog verolomnog ponašanja, ali se ovi događaji nisu uzimali kao povod za geopolitičko razilaženje dva saveznika, sve do ove, 2018. godine. Godine 2013. Moskva je zbog onemogućavanja korišćenja kosmodroma Bajkonur, tačnije ograničavanja njegovog korišćenja zapretila da će razmotriti zajedničku saradnju i zajedničke projekte ukoliko Astana nastavi sa opstrukcijama korišćenja kosmodroma. Upravo zbog monopolističkog ponašanja Astane po pitanju kosmodroma, Rusija je i počela da gradi alternativni na svojoj teritoriji (Amurska oblast). Tu su i povremeni manji i veći «gasni ratovi», pa su analitičari počeli da prave paralele sa odnosima Rumunije i SSSR-a.

U decembru 2017. godine Kazahstan je objavio da će do 2025. godine preći na korišćenje latinice za kazaški jezik, dok u dokumentu, o ruskom jeziku se govori samo kao o jednom od tri jezika nastave u školama (zajedno sa kazaškim i engleskim). Kremlj je oćutao na ovu provokaciju, iako je jasno da se ovim Kazahstan udaljava od ruskog sveta, kulture i tradicije.

Ne nedostaje ni provokativnih tvrdnji kazahstanskog predsednika, a na račun Rusije. Tako je na jednom forumu poslovnih ljudi u Stambolu (Turska) Nazarbajev izjavio: «Posle ubistva 1861. godine poslednjeg kazaškog hana mi smo bili kolonija ruskog carstva, potom Sovjetskog Saveza. Za 150 godina Kazaki su jedva sačuvali svoje nacionalne tradicije, običaje, jezik i religiju. Uz pomoć Svevišnjeg mi smo 1991. godine proglasili svoju nezavisnost. Turska država se prva obradovala našoj nezavisnosti i priznala ju je. Naš narod ovo ne može zaboraviti». Ovakve reči je izgovorio zvanični zagovornik i ideolog evroazijskog saveza.

Armija Kazahstana, posle ličnog odobrenja predsednika Nazarbajeva kupila je oružja od država članica NATO u vrednosti od tri milijarde dolara, pri čemu je mogao da kupi slično oružje u Rusiji. Istovremeno, na planu eksploatacija gasa i nafte Kazahstan je prešao sa saradnje sa ruskim kompanijama na saradnju sa američkim, evropskim i kineskim.

Prema mišljenju bivšeg političkog zatvorenika Kazahstana Ermeka Tajčinbekova, ključ za shvatanje novih neprijateljskih inicijativa Astane prema Rusiji treba tražiti isključivo u ličnosti predsednika Kazahstana, a on je prožet egoizmom, misli samo o sebi, a ne o državi i narodu. Osim toga kazahstanski predsednik je najveći pristalica okultizma i ezoterije u državi i Novog svetskog poretka koje grade SAD. Zbog svega ovoga je on dugo na vlasti, jer ga na Zapadu niko ne proziva zbog «nesmenjivosti», «diktatorskog ponašanja» itd. Nazarbajev je rođen 1940, a nema zvaničnog naslednika, pri čemu se bukvalno boji svih saradnika, te ih stalno premešta da ne bi došlo do kakve zavere protiv njega. Takođe insistira da mu svaki političar položi zakletvu (njemu lično, ne državi). Pri tome nema ni jasnog uvida u stavove elite koja će ostati iza njega, a posebno nema podataka kako će se odnositi prema Rusiji, jer se radi o ljudima različitih političkih pogleda. Zbog svega je teško reći da je Kazahstan perspektivni i verni saveznik Rusije.

Okultna Astana

ASTANA – GLAVNI GRAD NOVOG SVETSKOG PORETKA

Po osamostaljenju (za koje stanovništvo nije bilo, jer se na referendumu izjasnilo za opstanak Sovjetskog Saveza) elita nove države da bi, kako je u medijima objašnjavano stanovništvu, izbegla uticaj Rusa i Slovena koji su u tadašnjem glavnom gradu države Alma Ati (to je bio od 1936. do 1991. godne) imali značajan uticaj u strukturi stanovništva, ali i u državnom aparatu, institucijama kulture itd. gradi novi glavni grad – Astanu. Novi grad je postao „masonski grad“ u samom srcu Evroazije, ali se tu ne završava njegov smisao. Astana se reklamira i u SAD i u Evroaziji kao „masonska prestonica XXI veka“ i kao „glavni grad Novog svetskog poretka“.

Šta Astani daje takav status?

Najvažniji objekti građeni su u duhu okultističke i ezoterijske arhitekture. Na primer Palata mira i saglasja (piramida – koja simboliše svetskog vladara), posvećena je „odricanju od nasilja“ i „jedinstvu svetskih religija“. Između dva reda zgrada (Jahin i Boaz sa sjajnom deltom u centru) predstavljeni su stepeni koji sibolišu iskušenja i očišćenje stihijama prilikom posvećenja u masonstvo. Ako se pogleda iz drugog ugla, onda se umesto Bajtereka pojavljuje monumetalni objekat „Kazak Eli“, koji veoma podseća na masonsku šemu, a pored toga iznad nje se pojavljuje masonska piramida, koja je vidljiva i u masonskoj šemi. Na Bajtereku, ako se gleda sa vrha vidimo osmokraku zvezdu. Vitlejemska zvezda (osmougaona) prvo je bila petokraka koja je u jevrejsko-masonskim simbolima označavala pet rana Hrista, pet radosti Marije, koja je njoj označavala savršenstvo njenog sina Isusa. Ovakva zvezda se susreće celim vodeno-zelenim bulevarom (u vidu fontana, figura na trotoaru i rešetkama kroz koje odlazi voda). Unutar Bajtereka nalazi se otisak ruke Nazarbajeva u zlatnom trouglu i potpisi predstavnika 17 konfesija, koji pokazuju želju za ujedinjenjem religija. Autor palate mira i saglasja, kao i samog Bajterika i ostalih glavnih zgrada Astane je mason Englez ser Norman Foster.

**Objekti u Astani građeni na osnovu okultizma**

Astana prvi je glavni grad izgrađen u XXI veku koja direktno predstavlja lice novog sveta, futuristčki okultni grad, koji u sebi ujedinjuje Novi svetski poredak i slavljenje drevnih religija čovečanstva: sunčevog kulta. Grad je ogromna površina na kojoj se i dalje gradi, ali gde sve završene zgrade i različiti objekti otvoreno pokazuju okultne poglede predsednika Republike Kazahstan Nursultana Nazarbaeva.

Upravo pripadnost kazahstanskog predsednika okultuzmu je glavna tačka razlaza između njega i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je ostao pravoslavni vernik koji se bori protiv Nazarbaevog Novog svetskog poretka.

Autor: prof. dr Zoran Milošević