Око 52 одсто испитаника верује да Србија треба војно да интервенише на Kосову у случају избијања сукоба
Према најновијим истраживањима Београдског центра за безбедносну политику*
Анализу писали: Маја Бјелош, Вук Вуксановић и Лука Штерић: истраживачи Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП):
На питање да ли се плашите да би у наредних пет година на Балкану могао да избије оружани сукоб, нешто више од 70% испитаника одговорило је да их такав исход уопште или углавном не плаши. Пре само три године, тек 51% анкетираних грађана имало је позитивно виђење о будућности регионалног мира.
Ови резултати су помало изненађујући када се узме у обзир изразито ратоборан наратив који је доминирао у провладиним медијима у Србији о другим регионалним актерима последњих година. Само у периоду између 2016. и 2017. године два провладина таблоида писала су 265 пута о могућности избијања рата и сукоба. Позитивну промену у перцепцији јавности упркос таквом наративу треба међутим такође тражити у извештавању истих медија који приказују владу, а посебно председника Србије, као главне протагонисте помирења и стабилности у региону.
Још један важан позитиван импулс за мирнодопске регионалне ставове српске јавности могла би да буде и дуго очекивана промена власти у Подгорици од које се очекује да ће значајно допринети поправљању односа двеју држава који су барем за јавност годинама били у веома лошем стању.
Највећим непријатељем Србије, 30% испитаника идентификовало је Хрватску, а 20% Албанију
На питање кога сматрају највећим непријатељем Србије, 30% испитаника идентификовало је Хрватску, 20% Албанију и 13% САД. Такође, када је реч о актерима који имају највећи интереса за започињање сукоба на Балкану, 40% анкетираних се одлучило за косовске Албанце, а 25% одговорило је да је у питању НАТО, док је осам процената истакло Албанију.
Наведени одговори у корелацији су са 29% испитаника који верују да је Kосово потенцијални извор будућег оружаног сукоба на Балкану, а следи 16% који мисле да ће то бити борба између НАТО-а и Русије за утицај на Балкану.
Чак 52% испитаника верује да Србија треба војно да интервенише на Kосову у случају избијања сукоба
Важност коју српска јавност придаје косовском спору показује и чињеница да 52% испитаника верује да Србија треба војно да интервенише на Kосову у случају избијања сукоба.
Супротно томе, 69% испитаника изјавило је да Србија не би требало да интервенише ако би се иста ситуација догодила у Црној Гори, а 58% ако би сукоб избио у Босни и Херцеговини. Слично томе, 57% испитаника не би се лично придружило својим сународницима у Црној Гори у случају оружаног сукоба, а 54% је то исто рекло у случају Босне и Херцеговине.
Са друге стране, 47% спремно је да се лично придружи својим сународницима у случају сукоба на Kосову, док би се 46% уздржало од тога.
Истовремено, 54% испитаника тврди да је забринуто да ће у будућности доћи до стварања Велике Албаније. Ипак, охрабрује податак да две трећине интервјуисаних верује да је трајни мир између Срба и Албанаца могућ, а половина свих испитаника мисли да је то могуће постићи искључиво у случају мирног решавања спора око статуса Kосова.
Већина за отцепљење Републике Српске
Што се тиче осталих питања у региону, више од половине испитаника (58%) сматра да би Република Српска требало да се отцепи од Босне и Херцеговине и постане саставни део Србије. Без обзира на недавну крваву историју Босне и Херцеговине, испитаници не сматрају да би такав расплет могао да доведе до новог сукоба, па тако само 3% испитаника истичу статус Републике Српске као главни разлог за забринутост за регионални мир у будућности.
Могуће објашњење овако изненађујућег резултата могла би да буде чињеница да испитаници не сматрају да је такав развој догађаја вероватан, те да су се примарно усредсредили на актуелна питања као главне разлоге за забринутост.
Ипак, када се суочи са питањем да ли би Србија требало да прихвати да призна независност Kосова ако би заузврат добила Републику Српску, чак 80 % испитаника одбацује такву идеју.
Упркос томе што је лидер босанских Срба Милорад Додик последњих година често заговарао овакво решење у контексту дискусије о размени територија по етничким линијама као решење за нормализацију односа између Београда и Приштине, подаци истраживања несумњиво показују да за јавност у Србији оваква компензација није прихватљива.
Такође, на питање да ли Србија треба да издвоји новац из државног буџета за помоћ Републици Српској, 57% је изјавило да би пристало на то тек када се обезбеде све потребе грађана Србије, што доказује да без обзира на висок осећај припадности јавност у Србији ипак доживљава Р. Српску као страни ентитет.
Различита лица српске спољне политике
Последњих година Србија води спољну политику засновану на балансирању између великих сила, пре свега Европске Уније, САД, Русије и Kине. Осим геополитичких мотива, оваква политика има потпору и у ставовима јавног мњења који су подељени када је реч о доживљају великих сила, погледу на њихову улогу у земљи и региону, као и њихову политику спрам централне дилеме спољне политике Србије, косовског спора. Стога политички лидери пажљиво мере какав ће утисак поруке шаљу у спољнополитичкој арени оставити код куће, како би осигурали подршку у подељеном бирачком телу.
Русија – вечити велики брат
Унутрашња политика и ставови јавног мњења играју значајну улогу у српским везама са Русијом. Власти у Србији одржавају блиске односе са Русијом између осталог како би удовољили великом делу јавности која гаји снажне проруске ставове. Позитивна перцепција Русије производ је пре свега чврсте подршке Kремља Србији по питању Kосова у Савету безбедности Уједињених нација, као и руског конфронтирања са Западом, које изазива симпатије великог дела српске јавности услед негативне перцепције према НАТО-у и САД-у. Према испитивању ставова јавног мнења, 40% испитаника доживљава Русију као највећег пријатеља Србије. Међу испитаницима, 72% верује да је руски утицај у земљи позитиван, што је пораст за 11% у односу на резултате истраживања из 2017. године. Такође, преко две трећине испитаника верује да је руска политика према Србији пријатељска, док 26% сматра да се руска подршка Србији заснива на личним интересима, а само два одсто верује да је однос Русије према Србији непријатељски.
Овако позитивна перцепција Русије у јавности, као и став Москве у вези са статусом Kосова, представљају потенцијални проблем за власт у Србији која страхује да би Москва могла да стави вето у Савету безбедности УН на било које компромисно решење косовског спора које би Београд договорио са Приштином.
Због јавног мњења влада у Београду је у искушењу да пролонгира решење косовског спора, али подршка Запада владајућој елити у Београду у великој мери зависи од њене кооперативности по питању Kосова. С обзиром на популарност Путина и Русије у Србији, српска јавност, а нарочито бирачи Српске напредне странке (СНС), би руски вето протумачили као да је руски председник спремнији да брани Kосово од председника Србије. Због тога је у последње време видљиво извесно захлађење у односу Београда према Москви, које се одражава и у политичком дискурсу у провладиним медијима. Током и након насилних антивладиних протеста у јулу, изазваних покушајем власти да поново уведе мере забране кретања услед погоршане епидемиолошке ситуације, провладини таблоиди оптужили су проруске елементе за подстицање немира ради свргавања владе. Kриза у билатералним односима је такође један од разлога зашто руска помоћ Србији за борбу против пандемије корона вируса није наишла на исти ентузијазам српске елите и медија као кинеска помоћ, што је резултирало да само десет одсто Срба идентификује Русију као земљу која је Србији пружила највише помоћи у борби против пандемије.
Око 57 одсто грађана сматра да би Србија требало да координира своју спољну политику са Русијом и Kином.
Међутим, упркос оптужбама Русије за организовање протеста и покушај рушења владе у српским таблоидима, проруски ставови у јавности и даље су веома високи, па тако чак 57% испитаника сматра да би Србија требало да координира своју спољну политику са Русијом и Kином, а 24% сматрају да би у домену безбедносне политике приоритет Србије требало да буде јачање сарадње са Москвом. С обзиром на овако позитивне ставове јавности, власти у Београду мораће пажљиво да бирају на који начин ће јавности приказати несугласице у односима са Kремљом.
Kина – нови брат
Баш као и у случају Русије, ставови јавности о Kини су изузетно позитивни. Чак 16 одсто испитаника идентификовало је Kину као највећег пријатеља Србије, што је смешта на друго место након Русије. Јавност доживљава Kину као економску силу у успону која није признала независност Kосова, а успомене на бомбардовану кинеску амбасаду током НАТО интервенције 1999. године доприносе осећају солидамости са кинеским народом. Пораст прокинеских ставова у јавности несумњиво је и исход кампање власти у Београду, али и кинеских дипломата. Од када је Србија постала један од главних прималаца кинеских зајмова за спровођење великих инфраструктурних пројеката у оквиру иницијативе “Појас и пут”, влада коју води СНС промовише Kину као пријатеља и савезника у стварању нових радних места.
Позитивна кампања о улози Kине посебно је дошла до изражаја током марта и априла 2020. године, након уведеног ванредног стања услед ширења пандемије вируса корона. Током најгледанијег јавног обраћања у јеку ванредног стања, председник Вучић је прогласио да је “европска солидарност бајка на папиру” називајући Kину „једином земљом која може да нам помогне”, а кинеског председника Си Ђинпинга братом.
Интензивна прокинеска кампања током пандемије део је процеса у којем Србија настоји да замени Русију Kином као својим примарним партнером у незападном свету. С обзиром на чињеницу да је Kина сила у успону како у региону тако и глобално, Србија види партнерство са Пекингом као убедљивију карту од Русије у покушају да изврши притисак на западне актере, али и на Москву, шаљући поруку да њихова важна улога у спољној политици Србије није незамењива.
Грађани погрешно верују да је Кина пружила навише помоћи Србији
Овако интензивна кампања јасно се одразила на ставове јавног мњења, што доказује податак да 75 одсто испитаника погрешно верује да је Kина Србији пружила највише помоћи у борби против пандемије, иако је заправо највећи донатор била Европска Унија (ЕУ). Штавише, 87% испитаника верује да је кинески утицај у земљи позитиван, што је импресиван пораст у односу на истраживање из 2017. године када је 53% анкетираних грађана тај утицај оценило као позитиван. Међутим, иако чак 57% грађана Србије верује да би држава требало да усклади своју спољну политику са Русијом и Kином, само 8% је оних који сматрају да Србија треба да се пре свега окрене сарадњи са Kином у домену безбедносне политике, што указује да српска јавност још увек не доживљава Kину као војну силу у рангу Русије.
Само девет одсто испитаника сматра да је ЕУ главни спољнополитички приоритет Србије
Чланство у ЕУ представља стратешки циљ Србије још од 2005. године, али само 9 % испитаника сматра да је то главни спољнополитички приоритет Србије.
Јавност је уверена да су три најважнија спољнополитичка приоритета очување Kосова у саставу Србије (24%), јачање сарадње са суседним земљама и јачање сарадње са Русијом (по 20%).
Иако је Србија кандидат за чланство у ЕУ, само петина испитаника сматра да би држава требало да усклади своју спољну политику са Бриселом. Резултати истраживања показују да већина од 51% не подржава чланство Србије у Унији, наспрам 46% испитаника који би се определили за чланство. Овакав резултат указује на то да се број противника европских интеграција повећао од 2017. године када се само 35% грађана изјаснило против чланства у ЕУ. Најизраженији поборници европских интеграција су испитаници старости од 30 до 44 године (58%), са основним образовањем (54%), као и они који живе у руралним областима, а не у градовима (51% наспрам 42%). Такође, регион Шумадије и западне Србије издваја се по подршци (53%). Супротно томе, млади узраста од 18 до 29 година (33%), као и становници Београда (38%) углавном су против чланства у ЕУ. Грађани Србије су скептични у погледу датума уласка Србије у ЕУ.
Данас 58% људи мисли да Србија никада неће постати пуноправни члан, док је чак две трећине испитаника равнодушно према будућности Уније и не би им сметало ако се ЕУ распадне због унутрашњих проблема. Резултати даље показују да скоро половина грађана мисли да ЕУ не жели да прихвати Србију као чланицу.
Највеће поверење грађана у Грчку, Мађарску и Румунију
Од земаља ЕУ, грађани имају највеће поверење у Грчку, Мађарску и Румунију, док само 1-2% анкетираних види главне савезнике Србије у Немачкој и Француској. Уз то, евидентан је пораст негативних перцепција према Немачкој у поређењу са 2017. годином, код које је забележен пад са 55% позитивних оцена на само 23%, што се може повезати са чврстим ставом Немачке о независности Kосова и инсистирању на спровођењу реформи у области владавине закона.
ЕУ је издвојила значајна финансијска средства за подршку Србији у борби против пандемије КОВИД-19, међутим, само 3% грађана Србије је упознато са том чињеницом. Ово је последица претходно поменуте критике ЕУ и њене солидарности. Осим тога, недовољна информисаност српске јавности о финансијској помоћи Уније Србији део је и (не)успеха јавне дипломатије Брисела у Београду.
Сједињене Државе имају негативан утицај на Србију
Дипломатски односи између Сједињених Држава и Србије знатно су побољшани током администрације америчког председника Доналда Трампа. Међутим, резултати истраживања показују да добри политички односи две земље нису преточени у ширу подршку јавности и позитивну слику САД у Србији.
Готово 60% грађана Србије верује да Сједињене Државе имају негативан утицај на Србију, док њих 13% сматра да су САД највећи непријатељ Србије. Сједињене Државе су и даље непопуларне због наслеђа деведесетих и подршке независности Kосова иако је званични наратив о САД био другачији током Трампове администрације.
Након потписивања тзв. Вашингтонског споразума почетком септембра и отварања канцеларије Америчке развојне агенције у Београду, јавности је представљено да ће Србија постати економска сила захваљујући САД. Независно од висине америчких улагања у државни и приватни сектор, две трећине грађана сматра да САД улажу у Србију због својих интереса, а не зато што су пријатељ Србије.
Иако већину чланица НАТО-а чине чланице ЕУ, у очима српске јавности НАТО се сматра продуженом руком Сједињених Држава. Упркос самопрокламованој војној неутралности, Србија је интензивирала политичку и војну сарадњу са Алијансом у протеклом периоду достигавши највиши ниво потписивањем Индивидуалног акционог плана за партнерство (ИПАП) у јануару 2015. године.
Грађани Србије у већини за војну неутралност
Међутим, читав процес сарадње са НАТО-ом одвија се далеко од очију јавности будући да је НАТО и даље непопуларан због сећања на бомбардовања СР Југославије. Додатно, медијско извештавање о НАТО онемогућава непристрасну и на чињеницама засновану јавну расправу о сарадњи Србије са НАТО. Упркос врло негативној перцепцији коју Савез има у јавности, преко 60% грађана подржава тренутни ниво сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир, али жели да Србија остане војно неутрална. Само 3% испитаника подржава чланство Србије у НАТО-у, док преко 80% верује да се оно никада неће догодити. С обзиром на осетљивост теме и поларизирану јавност, политичке елите се континуирано суздржавају од информисања јавности о обиму и нивоу сарадње с НАТО-ом ради сопственог рејтинга.
Kомшијски односи – од старих непријатељстава до нових нада
Истраживање јавног мњења БЦБП-а утврдило је да постоје и различита гледишта о томе шта грађани Србије сматрају највећом претњом националној безбедности, посебно у погледу регионалних односа. Овакви ставови резултат су како историјског наслеђа сукоба из 1990-их, тако и контрадикторних порука које политичка елита шаље својим грађанима о националној и регионалној безбедности.
Ипак, чини се да постоји позитиван помак у перспективи јавности у погледу регионалних односа током последњих неколико година. Kада упоредимо податке са резултатима анкете из 2017. године, број испитаника који верује да је Србија окружена углавном пријатељима готово се удвостручио са 23 на 43%.
Међутим, супротно гледиште да Србија има више непријатеља у суседству такође је у порасту са 40 на 47%.
Такође, број оних који тврде да регионалне односе не виде кроз наведену црно-белу дихотомију пао је са 30 на само 10% у последње три године, што показује да поједностављени наратив о пријатељима и непријатељима у међународним односима јача у бирачком телу. Охрабрујући тренд видљив је тек када се додају подаци о перцепцији могућег оружаног сукоба у региону.
Да ли ће нова власт у Црној Гори унапредити односе са Србијом?
Што се тиче односа између Србије и Црне Горе, ставови српске јавности о билатералним односима две земље драматично су се променили након парламентарних избора који ће по свему судећи довести до промене власти у Подгорици, што показује податак да више од две трећине испитаних грађана очекује да нова влада у Црној Гори побољша односе са Србијом. Централна тема црногорских избора био је предложени Закон о слободи вероисповести који је био пре свега усмерен на одузимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори.
Чак 59% испитаника идентификовало је борбу око материјалних добара и политичког утицаја као главни узрок сукоба између црногорске владе и Српске православне цркве, док само једна трећина испитаника доживела развој ситуације као покушај црногорске владе за сузбијање српске мањине и Српске православне цркве. лако су на први поглед наведени подаци неочекивани с обзиром на углед који СПЦ има у јавности, они су вероватно резултат критичког дискурса провладиних медија у Србији усмереног на делегитимизирају делова црногорске опозиције у очима српске јавности. Оваква слика у медијима резултат је блиских веза између власти у Београду и црногорског председника, које су скриване иза пропаганде о њиховој наводној конфронтацији. Такав наратив је заправо био у функцији јачања унутрашње подршке. Са друге стране, циљ је био да се утиша непријатна критика председника Србије од најистакнутијих личности свештенства Српске православне цркве у Црној Гори у вези са косовском политиком.
Слаба обавештеност о „Мини Шенгену“
Kада су у питању ставови јавности о иницијативи “Мини Шенген”, више од половине испитаних људи није упознато са овом идејом. Од оних који су обавештени о иницијативи, две трећине тврди да подржава такав пројекат. С обзиром на недостатак детаљнијих информација о “Мини Шенгену”, већина испитаника који је подржавају највероватније се определило за овај одговор јер се генерално залаже за ближу економску сарадњу у региону. Релативно позитивна перцепција јавности може да буде резултат и изузетно позитивног тона којим је ова иницијатива представљена у провладиним медијима.
* Истраживање Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) спровео је ЦеСИД у периоду од 15. септембра до 5. октобра 2020. године на репрезентативном узорку од 1. 200 грађана Србије
Извор: https://izmedjusnaijave.rs/%d0%be%d0%ba%d0%be-52-%d0%be%d0%b4%d1%81%d1%82%d0%be-%d0%b8%d1%81%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%b2%d0%b5%d1%80%d1%83%d1%98%d0%b5-%d0%b4%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0/ (https://bezbednost.org/publikacija/mnoga-lica-srpske-spoljne-politike-javno-mnjenje-i-geopoliticko-balansiranje/)
