Огњиште
Огњиште (или ватриште), део је човековог животног простора намењен за ложење ватре. Временом, овај појам постаје један од најважнијих симбола у раној људској култури, којим се показјуе и чува идентитет, као и постојање уопште.
Реч огњиште — огањ је санскритског порекла. Сматра се да српска реч огањ, латинска ignis, литванска ugnis, као и име староиндијског божанства ватре Agni, воде порекло од индоевропског, тачније санскритског agnis. Реч ватра потиче од староиранске речи atar, која је значила пламен и свету ватру.
Још код старих Словена, огњиште је имало важан и култни значај. Било је централно место животног простора, а испод њега су се полагали покојници.
Код старих Срба је огњиште било укопано у средини једноћелијског кућног пода. То удубљење у коме се ложила ватра, са, обично поплочаним простором уз ватру, називало се огњиште. Уз огњиште се усресређивао домаћи живот, обављала договарања, препричавла предања и веровања.
Народни израз „набити огњиште“ (неком) открива да су госте примали и посађивали поред огњишта уз парду (вертиклни стуб у брвнарама) указујући му на тај начин, посебну част. Уз огњиште се примао први божићни гост полазник. На огњишту се давао, узимао и враћао зајам, јер се огњиште више признавало него живи сведоци. Оно што је олтар за храм, то је огњиште за кућу. Готово сви домаћи обреди, од рађања до умирања, обављали су се уз огњиште. Код Црногораца се речју огњиште и заклиње и проклиње.
На огњишту су се исповедали грешници. У Србији млада пред полазак на венчање љуби огњиште својих родитеља, а по доласку у кућу младожење љуби њихово огњиште. Око огњишта се носи божићна слама, налажу бадњаци, пеку чеснице и печенице.
Важност и значај огњишта су одређени важношђу и значајем ватре у човековом животу. Са једне стране, магична моћ ватре (њена апотропејска и лустративна моћ), са друге стране њена практична примена у свакодневном животу, учиниле су огњиште мистичним и магијским. Отуда је огњиште изузетно значајно у животу свих народа, па тако и српског.
И данас се у најпозитивнијој конотацији каже: чувати своје огњиште, бранити своје огњиште…
Извор: Занимљива историја и географија
