Odredili su nas za „zelenu žrtvovanu zonu“ – samo organizovani narod to može sprečiti

četvrtak, 01. 08. 2024. Kefalo

Predstavnici rudarskih kompanija ističu kako je Zakon o rudarstvu i energetici jedan od najboljih zakona na svetu. Trebalo bi znati da je skrojen po uzoru na zakon o rudarstvu Republike Kongo. U Republici Kongo se nalaze mnogi rudnici. Zanimljivo je da se u Kongu nalazi jedan od najvećih rudnika kobalta na svetu. Kobalt je jedan od minerala koji je neophodan u „zelenoj tranziciji“, takođe se koristi za proizvodnju baterija. Taj rudnik je jedna od deset najzagađenijih lokacija na planeti Zemlji. To bi moglo da vašim gledaocima posluži kao neki parametar kako se gradi naš pravni sistem u oblasti rudarstva i energetike.

To su države takozvane ekstraktivne industrije. Gotovo da je nezabeležen slučaj u svetu da su takve države razvijene države. Dakle, rudarska industrija je tako kreirana da isisava resurse iz država „Trećeg sveta“ – u poslednje vreme se to zove državama „Globalnog Juga“. Međutim, zanimljivo je da među tim državama, ako se fokusiramo na bor i litijum, da je tu i Srbija. Tako da je Srbija možda jedina država Evrope trenutno koju bismo slobodno mogli da smestimo u zemlje „Globalnog Juga“, a u kontekstu, jelte, priče o „zelenoj tranziciji“, „grin dilu“ i sličnim pojmovima.

***

Pitanje upravljanja otpadom u Srbiji je jedna velika tema. Što su objekti veći, to su zahtevnije, na neki način, i procedure. Ono što kod nas susrećem u praksi je da se procedure ne poštuju, i da u tome učestvuju nadležni državni organi zajedno sa investitorima. Imamo primer – sad je u toku – postupak procene uticaja na životnu sredinu za jedno ogromno postrojenje za spaljivanje opasnog otpada. Radi se o postrojenju kompanije Eliksir… u Prahovu. Procena uticaja na životnu sredinu se radi za buduće projekte, i to je jedan preventivni mehanizam zaštite životne sredine. Međutim, to postrojenje je gotovo izgrađeno, bez ikakve dozvole, i bez saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu. Moji klijenti su tražili obustavljanje postupka i odbacivanje zahteva za vođenje postupka o proceni uticaja na životnu sredinu upravo zbog toga što je nezamislivo u evropskim okvirima – pa i kod nas je do skoro bilo nezamislivo – da vodite postupak procene uticaja na životnu sredinu za postrojenje koje se upravo gradi bez dozvole i, recimo, završeno je 70-80 posto. Ima takvih primera dosta. To je moguće u državama sa visokim koruptivnim potencijalom. Srbija je očigledno jedna takva država. To nije moguće u skladu sa zakonskim propisima. Pogotovo ne bi trebalo da bude moguće sad, u kontekstu činjenice da je moja kancelarija obavestila Ministarstvo zaštite životne sredine i dostavila foto dokumentaciju o izgrađenom objektu, a oni se prave da nisu primili naš podnesak… To je moguće u jednom duboko koruptivnom sistemu u kome mora da postoji veza između investitora i nekog visokog zvaničnima ministarstva ekologije koji tu priču gura. To je drugačije nemoguće, jer obrađivači predmeta, dakle, službenici ministarstva, znaju svoj posao, ali očigledno da u ovoj situaciji postoji neko iznad njih… Mislim da bi ministarka zaštite životne sredine trebalo da zna i da bude upućena u to – ne kažem da svaki projekat i svaki postupak dolazi do nje, to nije ni prirodno, ali mislim da bi trebalo da shvati i da zna da se postrojenje kapaciteta sto hiljada tona opasnog otpada gradi, i gotovo da je izgrađeno, u Prahovu, a da njeno ministarstvo vodi postupak procene uticaja na životnu sredinu, što je potpuno nezakonito. Dakle, tu mora da bude obustavljen postupak. Imamo i praksu, recimo, Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu protiv Naftne industrije Srbije, gde je obustavljen postupak istog trenutka kada su shvatili da su radovi u toku.

***

Pre desetak dana, pred Komitetom za pritužbe Arhuske konvencije u zgradi Ujedinjenih nacija u Ženevi moja kancelarija zastupala je interese jedne organizacije iz Srbije u postupku za kršenje standarda propisa iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, plagiranja gradnje, evropskih standarda,… gde je upravo to bila tema, ali u odnosu na jedan drugi postupak – postupak izgradnje termoelektrane B3 Kostolac (… što Kinezi grade, nap. voditelja emisije). Dva puta je poništavano rešenje o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu, od 2013. godine do danas traje taj postupak, a blok B3 TE Kostolac je, praktično, izgrađen… A nema saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu.

Kako vidite istakanje cisterni? Sad se to gotovo redovno događa istoj toj kompaniji Eliksir, a najavljuje se ako krene Rio Tinto krene da radi, možemo a očekujemo jednom dnevno sumporna kiselina da negde iscuri…

To izgleda ovako, iz dokumentacije, na primer, kompanije Rio Tinto. Oni bi trebalo da dnevno koriste hiljadu i sto pedeset tona koncentrovane sumporne kiseline. Četrdeset kilometara vazdušnom linijom odatle je budući projekat Valjevo, takođe rudnik bora i litijuma, i iz dokumentacije kompanije Eurolitijum proizlazi da bi oni takođe morali da koriste – to je ista tehnologija – opet jedno hiljadu tona sumporne kiseline, plus neke druge materije. Sad se, trenutno, gradi linijska infrastruktura, brza saobraćajnica, koja sa Ibarske magistrale povezuje Miloš Veliki od Lajkovca do Valjeva, od Valjeva do Loznice; imate visokonaponsku mrežu od Valjeva do Loznice, koja se završava trafostanicom u Nedeljicama; imate gasovod koji preko Valjeva vodi do Loznice, a Loznica ima svoj gasovod, od Šapca do Loznice – šta će im još jedan, ogroman gasovod? U aktima Vlade prilikom donošenja odluke o pokretanju te investicije piše da se gasovod gradi za potrebe budućih velikih industrijskih poduhvata. Povezuju se dva regiona u ono što zovem lozničko-valjevski rudarski basen, i sad kroz Valjevo treba da prođe dve – dve i po hiljade tona na dan koncentrovane sumporne kiseline, i pola od tog ostaje u Valjevu, a pola odlazi do Gornjih Nedeljica. Nije samo to problem, nego u spisima kompanije Eurolitijum piše da bi oni na području valjevskog rudarskog basena pored površinskog kopa, površine trideset dva kvadratna kilometra – što je nezamislivo velika površina, osam puta četiri kilometra – trebalo da imaju kombinat za preradu rude, i pored toga, prema njihovim planovima, i fabriku sumporne kiseline, jer Srbija, prema postojećim kapacitetima, nema dovoljno sumporne kiseline da zadovolji potrebe budućeg rudnika u Jadru, a kamoli još jednog rudnika u Valjevu.

To su katastrofalni poduhvati epskih razmera, koji bi se mogli realizovati za jedno vrlo, vrlo kratko vreme.

Kako Vam izgleda odbrana Rio Tinta?

To je pokušaj da minimiziraju realne štete koje bi pretile od realizacije takvog rudnika. Na kraju krajeva, oni su objavili pre nekoliko dana tri nacrta nečega što oni zovu studijom uticaja na životnu sredinu, i na prvoj strani studije piše da se odriču bilo kakve odgovornosti za pouzdanost, izvesnost, istinitost bilo kog podatka koji je naveden u tim studijama. To znači da se ograđuju od budućih tužbi. Ako ih sutra neko tuži da su u tim studijama lažirali podatke, oni će reći „Da, ali mi smo napisali da ne odgovaramo za istinitost ijednog podatka u tim studijama“. I onda traže od stručne javnosti da komentariše sadržinu tih studija. Pri tome se pozivaju na dvadeset tri hiljade analiza i raznoraznih studija koje su uradili u postupku izrade tih studija – a tih dvadeset tri hiljade analiza, studija, stručnih radova itd. su proglasili poslovnom tajnom. Dakle, niko ne može da proveri da li ono što piše u nacrtima njihovih studija odgovara pozadinskoj stručnoj dokumentaciji koja je rađena za potrebe izrade tih studija.

Moja kancelarija je dobila od Rio Tinta u nekim postupcima pred Ministarstvom rudarstva i energetike – gde smo tražili dokumentaciju, koja inače po našim zakonima ne može da bude proglašena tajnom, to je dokumentacija o parametrima životne sredine – znači, ne možete vi proglasiti tajnom informacije bitne za zaštitu života, zdravlja, itd. To je po našim zakonima, po Ustavu, čak, zabranjeno. Oni su sve to proglasili poslovnom tajnom, i u obrazloženju koje smo dobili od Ministarstva rudarstva i energetike – koje je uslišilo njihov zahtev i odbilo da nam izda svu moguću dokumentaciju kompanije Rio Tinto – u tom obrazloženju piše da oni zahtevaju od Ministarstva da odbije izdavanje svake informacije, podatka o primenjenim geološkim istraživanjima kompanije i o budućim planovima za realizaciju projekta Jadar. I onda kažu da bi izdavanje takvih informacija bilo potencijalno štetno do te mere po kompaniju Rio Tinto da bi moglo da dovede do toga da oni ne mogu da dobiju dozvole za rudarenje u Srbiji. Tako da je ovo više kao komedija, ili parodija na život. To Vam je kao u Alanu Fordu: „Nikada nećete saznati da smo članovi grupe TNT“.

Ono što je važno vaši gledaoci da shvate: pitanje izgradnje rudnika nije političko pitanje – to je nacionalno pitanje par excellence.

U planu je oko četrdeset novih rudnika do 2035. godine, po Prostornom planu Republike Srbije, koji nije usvojen, i stoji tako već par godina.

***

Svaka studija o proceni uticaja na životnu sredinu za, uslovno rečeno, velike objekte se radi tako što postupak vodi Ministarstvo zaštite životne sredine. A Ministarstvo zaštite životne sredine ima listu eksperata koji su članovi tehničke komisije za ocenu te studije uticaja na životnu sredinu. Pre neki dan sam došao do liste eksperata koji su članovi tehničke komisije za ocenu studije uticaja na životnu sredinu na nivou Ministarstva zaštite životne sredine Srbije. Za procenu uticaja to je otprilike četrdesetak imena. Moja kancelarija je za par sati utvrdila da je na toj listi, na primer, šef tima za izradu procene uticaja na životnu sredinu kompanije Euro Sava (ime kompanije je Rio Sava, nap. StSt), odnosno Rio Tinto, profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović. On je – to piše na njegovom profilu, odnosno u njegovoj biografiji – stalni član Komisije za procenu studija uticaja na životnu sredinu na nivou Ministarstva, Pokrajine. Grada Beograd i još četiri lokalne samouprave, a sa druge strane je šef tima za izradu studije uticaja na životnu sredinu Rio Tinta.

Ustanovio sam da od tih četrdesetak – a nismo sve još prošli, to je sad, u zadnjih dan-dva – tu ima još više od deset imena koji su vlasnici najvećih firmi za izrade [studija, nap. StSt] procene uticaja na životnu sredinu, koji rade po celoj Srbiji studije uticaja na životnu sredinu. Tu imate još jednog zaposlenog eksperta u Rio Tintu, na primer. To je za ne poverovati… I pazite – taj podatak je sad javno dostupan.

Dakle, mi smo sad u jednoj situaciji koja je, suštinski, vanpravna, jer kada je tako nešto dopušteno, i kada se tako nešto radi, onda tu pravo više ne pomaže.

Mene stalno ljudi pitaju da li je moguće da se već dve decenije bavim pravom zaštite životne sredine, aludirajući da jurim na vetrenjače, međutim – moguće je. Moja kancelarija je dvadeset godina unazad uradila mnogo dobrih stvari za ovu državu i za ovaj narod sprečavajući vrlo štetne potencijalne investicije u Srbiji, koje se mere u desetinama i stotinama miliona evra. Na primer, ideja o izgradnji dve visoke hidrocentrale na Limu, Brodarevo 1 i Brodarevo 2, koje bi bespovratno uništile hidroenergetski potencijal Lima za generacije koje dolaze. Pazite, to je postupak započet u vreme prethodne vlasti… Imao sam prilike da izložim problem nezakonitosti tog projekta pred tadašnjim ministrom ekologije, i dostavio sam gomilu dokaza koji su svedočili da se tamo sve radi nezakonito… I kada je završen taj sastanak u Vladi, posle petnaest minuta me moj insajder iz Ministarstva obavestio da je ministar Dulić rekao svojim saradnicima u ministarstvu da hitno nastave sa izdavanjima dozvola.

***

Uvoz i spaljivanje smeća iz zemalja Evropske unije?

To je zabranjeno. Mi nemamo pravo da uvozimo otpad i da ga spaljujemo, to je zabranjeno. Međutim, ova spalionica opasnog otpada kapaciteta sto hiljada tona – u Srbiji nemate toliki potencijal, nemate generisanih sto hiljada tona opasnog otpada. Tako da se postavlja pitanje zašto se gradi…

***

Kada govorimo o zagađenju vazduha, onda je jasno i nedvosmisleno, i to stoji čak i u aktima Vlade, da su najveći zagađivači vazduha u Srbiji termoelektrane na ugalj. Tu nema nikakve dileme… Zanimljivo je da je Srbija platila za emitovanje prava na Premijer ligu u fudbalu (englesku fudbalsku ligu, nap. StSt) šeststo miliona evra za šest godina. A šeststo miliona evra je iznos koji je dovoljan da se na najveće zagađivače u Srbiji, na termoelektranama, ugrade najsavremenije tehnologije za sakupljanje opasnih materija.

***

Zeleno rudarenje?

Sve može da se sažme u jednu rečenicu: ne postoji zeleno rudarenje koje iza sebe ostavlja deponije rudarskog i industrijskog otpada. To je definicija i možete je pročitati u stručnoj literaturi. A činjenice govore sledeće: projekat Jadar bi trebalo da generiše milion i po tona rudarskog otpada godišnje. Projekat Valjevo bi trebalo da generiše 1,4 miliona tona rudarskog otpada godišnje. To su neverovatne sume. Kada se 2014. godine od posledica poplava u Srbiji provalila deponija jalovine rudnika Stolice, procenjeno je da je od ukupne štete pričinjene u Srbiji na provaljivanje te deponije i izlivanje toksičnog otpada otpalo četrdeset posto. A ta deponija u Stolicama je za sto godina rada generisala manje od milion tona otpada. A ovi će godišnje, da kažemo najoptimističnije, dva i po miliona tona, samo u dva potencijalna rudnika, Valjevu i Loznici. Ako uzmete da je životni vek rudnika šezdeset godina, kako piše u dokumentaciji, onda ćete videti da je to blizu sto miliona tona samo u Nedeljicama, u Jadru, a ovamo šezdeset miliona tona, kod Valjeva. Ali, javnost treba da zna da kada se završi eksploatacija jedne jame – kompanija prelazi na eksploataciju druge jame. Ako mi ne verujete, idite u Bor, idite u Majdanpek. To je posao koji se nikada ne završava – dok postoji rude, toliko će eksploatisati.

***

Evropski zeleni dogovor, i svi zeleni dogovori – to su strateški dokumenti određenih država i vlada, Evropske unije u ovom slučaju – prirodno podrazumevaju postojanje nečega što se u literaturi zove zelene žrtvovane zone. Zelena žrtvovana zona je, na primer, Papua Nova Gvineja. To znamo, rudnik Rio Tinta. Zelena žrtvovana zona je rudnik Rio Tinta u Mongoliji. Zelena žrtvovana zona je rudnik Rio Tinta na Madagaskaru. To su zelene žrtvovane zone, ili, kako još drugi kažu – žrtvovane zemlje. Jedna takva žrtvovana zona treba da bude Srbija. I to je svakome ko se bavi tim poslom potpuno jasno.

Da pojednostavimo: da biste imali zelenu ekonomiju, na primer, Evropske unije – vi morate da nemate zelenu ekonomiju Srbije. Šta znači Zeleni dogovor? On počiva na nekim postulatima, osnovnim temeljima. Jedan temelj je – žrtvovane zone. Drugi: transfer troškova – prebacivanje troškova na žrtvovane zemlje. Koji su troškovi u ovom konkretnom slučaju, kada dovedete rudnik litijuma u Srbiju? To su troškovi zdravstvenog sistema, troškovi uništenja prirodnih vrednosti, prirodnih dobara, troškovi socijalnog karaktera, i mnogi drugi troškovi koji opterećuju državu gde se eksploatacija vrši. To su troškovi kontinuiranog zagađenja od stotina miliona tona rudarskog otpada, koji stoji i nikada ne odlazi iz Srbije – ne daj Bože. Te deponije, sa desetinama i desetinama miliona tona opasnog rudarskog otpada, leže na foliji debljine dva milimetra.

***

Postoji ovde jedna začuđujuća ambicija da ljudi koji su na vlasti imaju potrebu da donose odluke koje bi pogađale ne nas, koji ovde živimo i svake dve ili četiri godine izlazimo na izbore, nego koje bi pogađale čitave buduće generacije Srba i građana Srbije. Ako dozvolite jedan ovakav megarudnik, taj rudnik će pogađati decenijama i stotinama godina živalj u ovoj državi. I ako ljudima treba veća motivacija od toga da treba da se bore za svoju decu, unuke, i one koje neće ni upoznati, jer nećemo već biti živi, ne znam, onda, šta nam više treba.

***

Kada govorimo o rudarstvu, jedan upečatljiv podatak. Do pre izvesnog vremena – ne mogu da kažem da li se zadnjih nekoliko meseci nešto promenilo, a verovatno nije – u Republici Srbiji, u sektoru rudarstva, bila su zaposlena samo tri republička rudarska inspektora. I to nije tim – to su tri rudarska inspektora zadužena za određene sektore. Na primer: jedan je rudarski inspektor za čvrste stenske mase, jedan je rudarski inspektor za primenjena geološka istraživanja, i treći rudarski inspektor je za podzemne vode. Jedan od tih inspektora mi je rekao da je, recimo, poslednji put išao u kontrolu u Bor pet godina pre toga. E, sad, svako ko zdravorazumski pokušava da rasuđuje rekao bi: zašto mi nemamo pet stotina rudarskih inspektora, ako imamo, na primer, deset hiljada komunalnih policajaca? Zašto imamo tri rudarska inspektora? Zato što je cilj da imamo tri rudarska inspektora – da ne bi niko kontrolisao šta radi rudarska industrija u Srbiji.

Hoćemo li uspeti da ih sprečimo, i Rio Tinto i sve druge trovače?

Rudarske kompanije, multinacionalne kompanije, kada su sprečene u realizaciji svojih rudarskih aktivnosti, to je uvek radio organizovani narod, uz pomoć struke i nauke. Znači, ja se nikako ne bih oslanjao na vlast – niti na bilo koju vlast. Uvek bih dao prednost samoorganizovanju naroda.

Izvodi iz gostovanja Sretena Đorđevića, advokata u oblasti ekološkog prava, na Jutjub kanalu Slavija info 12. jula 2024.

Izvor: Stanje stvari