Одбранили смо Цркву, морамо и ћирилицу!
Црна Гора је саздана на ћирилици. Ћирилица је најдубљи темељ нашег идентитета! На српскоме језику и његовој ћирилици настала је и објављена књижевна култура са простора данашње Црне Горе, почевши од општесловенске подлоге, па све до друге половине 20. вијека, када комунисти почињу фаворизовати латиницу.
На ћирилици се појавила прва словенска књига („Октоих“, 1492) – не рукописна, него штампом објављена, и то баш на овдашњем простору, у држави Црнојевића (Зети), само педесетак година послије Гутенбергове културне револуције, разумије се на ондашњем српском језику.
Прва јужнословенска штампарија са ћириличним словима, која је радила последње деценије 15. вијека на Ободу, одиграла је велику улогу у ширењу просвете и православља на Балкану. У току вјекова, књиге штампане у штампарији Црнојевића, биле су зубља православља у земљама које су стењале под јармом туђина.
Све наше црквене књиге, почев од оних које су штампане на Ободу крајем 15. вијека, па до ових који се данас штампају у „Светигори“, красе само ћирилична слова. Ћирилицом су писали и св. Петар Цетињски, и Његош, и Марко Миљанов, и Стефан Митров Љубиша, али и прослављени писац савремене књижевности Борислав Пекић.
Ћирилица није сметала ни писцима – комунистима, попут Михаила Лалића, напротив, већина њих су своје књиге штампали на ћириличном писму.
Тек са доласком ДПС-а на власт, тачније са почетком Ђукановићеве борбе за нови идентитет Црногораца, на размеђи двија вијека, почиње и прогон ћирилице из јавног живота, почев од табли са називима улица, преко службених докумената, до уџбеника и државних медија (Побједа и ТВЦГ).
Прије неки дан сам прочитао изјаву највећег издавача у Црној Гори, Радомира Уљаревића (Нова књига): „У Црној Гори данас само пет одсто издавача објављује на црногорском језику, а 95 на српском. Али, за тих пет одсто резервисано је 100 одсто простора у државним медијима, и исто толико средстава на јавним конкурсима. Лицемерје је постало начин опхођења у посрнулом друштву у ком је свака морална и духовна вриједност понижена и поништена.“
Оваква пракса врши систематску ликвидацију наше културе, односно њено катастрофално сиромашење. Незнавени мисле да је то због пута ка Европској унији, а ЕУ управо тражи богаћење свога културног ареала и увећавање мултикултуралног фонда, а не унификацију и препеглавање садржаја (језика, писма, културе…), што значи – затирање битних карактеристика и културног примарног наслеђа.
Најбољи то говори примјер Бугарске, која је још 2007. године постала чланица ЕУ. Не само да су Бугари у потпуности сачували ћирилицу, него им Брисел сва документа доставља на том писму! Бугарска влада, дакле, нема велики број преводилаца, као што то има црногорска, пошто готово сву писану комуникацију са тијелима ЕУ обавља на бугарском језику.
Ћириличним писмом данас се служи најмање 260 милиона људи. Од тога око 220 милиона живи у Европи. Ћирилицу првенствено користе словенски народи – Руси, Срби, Бугари, Украјинци, Бјелоруси и Македонци. Али, и на десетине народа који говоре језицима из индо-иранске, алтајске и угро-финске групе – Козаци, Узбеци, Киргизи, Таџики, Осети…
Дакле, ради чувања свога идентитета и културног иметка, и ради обогаћења будуће велике заједнице Европске уније, односно њене културе – морамо да чувамо своје изворно писмо, да у европску фамилију не уђемо као сиромаси, него као вјековни баштиници културе – европске, са еминентно хришћанским улогом.
А немамо ни формално-правних сметњи у том смислу, јер је, по Уставу Црне Горе, ћирилица апсолутно равноправно са латиницом. Зато очекујем од нове владе, прије свега од министарке просвете, науке и културе, да ставе акценат на ово питање, на повратак нашег историјског и уставног писма у службену употребу – у уџбенике, у судске и остале државне списе, али и на државну телевизију (ТВЦГ) која је ћирилицу у потпуности протјерала из својих програма.
Вратимо ћирилицу на велика врата, јер, што рече др Вернер Вебер, ћирилица омогућава поглед у прошлост и посједује механизме за дјеловање на будућност.
Аутор: Донко Ракочевић
Извор: http://www.sedmica.me/gqetr/
