Од куда зло у Србији
СТРАВИЧАН ПОКОЉ У СРБИЈИ!!!
- У року од два дана седамнаест мртвих !
- Починиоци млади људи !
- Наша младост,наш понос и дика, наша будућност,
- На младима свет остаје……
А шта је сад ов ? Крваве злочине починили млади људи !!!
Доста текстова је написано и много речи је изговорено и сви се труде да злочине објасне, али правог одговора – нема. У главном се све своди на лошу власт, медије и таблоиде који пропагирају насиље. Пишу се петиције да се угаси ова или она телевизија, да се смене политичари и све томе слично. А, да ли је то решење?
Па председнике смо имали разне, па нам све горе! Значи није до њега. То не значи да он није крив – напротив – крив је и он и власници телевизија и новина. Али крив и су и филмови, углавном амерички-акциони и то жестоки. Клање људи, одсецање делова тела, крв се пролива на све стране а починиоци су омиљени јунаци Шварценегер, Рамбо и сви други редом. Криви су и наши режисери који су прихватили западни систем вредности, па и они снимаји филмове и серије о нарко-мафији и њиховим обрачунима. Нико не снима филмове о породици, поштењу и моралу. Тога у филмовима нема.
Знамо да са запада ништа добро не долази, већ само зло – криве су и јавне куће, порно-часописи, порно-филмови, блуд и разврат сваке врсте. То је “клупко“ које је од малог чвора нарасло толико велико да се више зауставити не може!
И није питање – шта забранити да би се то зло зауставило, већ је питање -ОД КУДА ТО ЗЛО У СРБИЈИ???
Земљу Србију основали и водили све Свети Божији људи -Стефан Немања, Свети Сава, Стефан Првовенчани, краљ Драгутин Милутин , Урош, Лазар и други. Цела Србија била заиста Православна. Славила Христа Бога, а то значи – цела Србија била поштена и морална. И то је трајало 2ОО. Година.
Под Турцима ( 4ОО-5ОО) година веру нисмо напуштали ни мењали, чак ни под претњом смрћу. Нешто од обичаја смо примили и неке речи, али турску веру НЕ. И тек 1945. године када на власт ступају комунисти (сатанисти) -све се мења. Они забрањују веру Православну и све што са њом иде. Главна изрека и питање је годинама било : “Је си ли расчистио са вером- ја јесам“. Тако је разговор сваки почињао. И Срби то прихватише. Престали да славе, да крштавају, венчаваји, да врше опела. Престали да посте и Богу да се моле. А, зна се да ништа горе нема, него да неки човек буде верник, па да веру напусти. Многи су се изговарали да је то било наметнуто на силу под претњом и отимањем имовине, хапшењем и чак и убијањем. То је тачно, али то није оправдање, јер се исто то дешавало под Турцима и то 5ОО. година а не 6О-десет.
Ако се на неки начин то и прихвати, али шта рећи за догађаје у 1990-ој. У тој години велики број Срба почињу поново да славе Славу, сви се крштавају, венчавају, опела се врше. Цркве се зидају и пуне. Иконе у кућама и крстови, око руке бројанице. Поклоничка путовања по земљи и свету, веронаука у школама -сваки неупућен би рекао: “Ал су ови Срби верници“….
Међутим, нама све горе. Земља све мања територијално, бројчано све мања, економски све гора а о моралу да и не говоримо. Шта је то? Зашто Бог не помогне верницима? А, да ли су Срби верници?
Од те године па све до дан-данас, број верника који је редован на недељним литургијама и који пости све постове је исти – ЈЕДАН ПОСТО!!! Шта је један посто наспрам 99 посто? Какву силу има један посто? Одакле ми знамо да је то један посто-може неко да пита? Рачуница је проста. У сваком граду се зна колико има цркава и манастира и зна се тачно колико у њих може да стане верника. Под предпоставком да су цркве и манастири пуни сваке недеље -тај број се упореди са бројем људи који на том простору живе, добија се ЈЕДАН ПОСТО. Негде и мање. Нека истраживања су показала да тај проценат имају Ужице, Чачак, Ваљево, Крагујевац, а много мање Шабац, Нови Сад и сви градови јужно. Примера ради, за Београд је проценат 0,6 посто.
С обзиром да Православна вере пропагира морална начела: “Не кради, не лажи, не убиј „ и остала морална начела – шта може да се очекује од државе и народа који нису Православни већ противници? Само ЗЛО, и то велико, као што и видимо!
Али, да не буде да су криви само они који су на власти, зађимо , мало по ресторанима, кафанама, кафићима – баш у време када се славе комунистички празници….видећемо да наша омладина све то слави. Крши постове и клања се вештицама и другим демонским слугама.
Да ли у Србији, Православни могу да остваре своја права, као што их остварују све друге мањине? НЕ!!!
У политици – све лаж, крађа, мито, корупција. Државни празници су и даље комунистички (дан заљубљених, осми март, први мај) и слично. У школама уче децу да су хомосексуалци нормални, све прославе(већином) су средом и петком и у посту, ескурзије се организују на Велики петак и све слично томе. Када се један родитељ побунио, на родитељском састанку, зашто се деца на Велики петак воде на екскурзију – „гори“ су били родитељи од професора. Све у смислу – ма пусите овог чудака, него реците ви нама када се креће, у колико сати, шта деца треба да понесу и све томе слично. Потпуно је иста ситуација свуда око нас: СРБИ НЕЋЕ ХРИСТА!!!
А Христос је ИСТИНА,
Христос је МИЛОСТ,
Христос је ЉУБАВ и једини ЧОВЕКОЉУБАЦ!!!!
Ако Срби неће Христа, а кога онда хоће? Хоће ђавола, јер у овоме свету постоји само Бог и ђаво, светлост и тама, истина и лаж, добро и зло. Ко неће Христа, добиће ђавола. А његове плодове видимо. Због тога нема никакве шансе да Србима „буде боље“. Да буде мир, љубав, да имамо радна места и високе плате и сл. Нема од тога ништа, него ће бити све горе.
А, шта да раде Православни који нису такви?
Пошто је Православних у Србији мало, они то да промене не могу и као што су св. Оци говорили о свету у коме влада глобализам, Њу ејџ, Нови светски поредак и сл.
Да не покушавају да то зауставе својим нејаким плећима, већ је довољно да то препознају и од тога зла да се уклоне. Није наше да спашавамо свет. Свет нека пропадне јер „сав свет у злу лежи“. Наше је да спашавамо своје душе а свет нека пропадне. Ако се време испунило, Бог ће допустити да зло надвлада – а онда Христос долази и земљи је крај и почиње Страшни Суд, али ако треба свет још да постоји, Бог ће наћи начина како све то да заустави или одложи. Али, то може само Он а не ми!
Исто се односи на Православне у Србији – не можемо ми то зауставити, али се можемо склонити и у томе не учествовати. Децу у школе не пуштати када се крше постови и Православни празници и када се тамо светкују АНТИ-ХРИСТОВИ празници – по сваку цену, па чак и да деца буду исписана из такве школе. А, сви остали да се труде у борби са грехом код самих себе а за друге да се моле да и њима Господ просветли разум и да им да духовне очи. То је оно што ми можемо да урадимо а све остало да препустимо милости Божијој. Нека буде како Он одлучи, јер је то за нас најбоље!!!
Зла је увек било – некад мање, некад више, а Хришћани су Хришћани увек без обзира на време или политичке прилике.
Нека нам Господ Бог помогне и Мајка Његова да издржимо до краја овоземаљског живота а после МИЛОСТ ЊЕГОВА ! АМИН, Боже дај!!!
Аутор: Милан Ружичић
