Обраћање и позив Господа Исуса Христа
Слављење Преображења
Данас је по новом, Грегоријанском календару, Преображење. Дан када се по старом родноверном српском (словенском) календару и сазнању преображавају вода и гора. Наиме, наши преци су из искуства знали, а наука је тек у 20. веку доказала да је до Преображења вода киселог хемијског састава, и тек после њега постаје алкална. Лишће жути, трава се суши, горе се мењају. За тај дан повезана су и многа стара народна веровања и обичаји…
Око седмог века на Истоку, а половином 15. века на Западу (у Римокатоличкој Цркви), дан преображења Природе и људи повезује се са преображењем Господа Исуса Христа на Гори Тавор пред изабраним апостолима Петром, Јаковом и Јованом. При томе Петар симболизује – веру, Јаков – наду и Јован -љубав. Тада им се Господ открио у свој својој Божанској сили и слави, као нестворена светлост. Показао им је да је створитељ Неба и Земље, целокупне Природе. Да је изнад Мојсија, Илије и осталих пророка. Да је Господ, Син Божији.
На дан прославе Преображења Господа пред апостолима, на крају литургија благосиља се и освећује грожђе (које се по родноверју јело тек од тог дана). Тако се тај обичај се и данас поштује од стране православних верника.
Пошто преображај природе делује на преображење људи и обрнуто (људи преображавају природу), ево на крају и пригодне песме, позива Господа на преображење људи.
Обраћање и позив Господа Исуса Христа
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер ја сам кротак и
смијеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.
Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.“
Јеванђеље по Матеју (11, 28-30).
Мили Господ и Пресвета Мати,
На саборност Србе позивају,
Да би сложни јачи били,
Недаћама одолели;
Праву веру сачували,
Право-славље одбранили,
Божју мудрост сведочили,
Смрт у живот преточили.
По молитви, сједињених,
Господ нам у помоћ стиже,
Болне, Божјом речи лечи,
Светим Духом пале диже;
Штити стадо одабрано,
Све од Оца Њему дано.
Злима не да, да нас сатру,
Адска сила кад нам суди;
Не да, да нам прошлост затру,
Верне бодри, мртве буди.
„Хајте к’ Мени“, Христос вели:
„Ја ћу с вама стално бити,
С Богомајком помагати;
Ви ћете Нас позивати,
У невољи, Нама обраћати.
Не гледајте какви су сад дани,
Добро знате да су отежани,
Ал’ не дајте да вам душе
буду забринуте,
Носим, са вас,
терете скинуте.
И немојте окове враћати,
Зовите Ме, Ја ћу помагати,
Молите се, дајте срце цело,
И постите, очистите тело.
Али знајте:
Пост не чине
само јела, уз њих пића,
Већ и децо, ваша општежића;
Волите ли ближње као себе,
Да ли вас дотичу њихове потребе,
Видите ли кад им душа зебе?
И зато, добра дела чините,
Немоћнима помажите,
Богу се обраћајте,
Помоћ очекујте!
Своју руку изнад сваког држим,
Желим да се са вама удружим,
Да би са Мном бољи били,
Вечни живот задобили.
+ +
Хвала вама, децо мила, што дане
Мога рођења, Васкрсења, Преображења,
Светих мученика и Божјих угодника,
Памтите, поштујете, славите,
На богослужења долазите;
Пост тела и
душе упражњавате,
Традиције се држите,
Исповедате се, причешћујете,
И у Моје име, ближњима служите.
Хвала, јер не жалите труда,
Помажете кад је судба худа,
Стражарите кад стаза кривуда,
Да вам дела буду добра свуда.
И немојте
с молитвама стати,
Но тражите, Ја ћу вам давати,
Посрнуле храбрити, дизати,
И свакоме брзо ћу стизати.
+ +
Приђите сви,
Ма где до сад били,
Што сте често из незнања,
Ил’ слабости, погрешно радили,
Све терете са собом носили.
Дођите и ви, који сте се,
Са пркосом, грехом поносили,
У небиће све више тонули,
Јер сте само телесно живели.
За Мене сте и ви чеда мила,
Сагрешења праштам која су пре била;
И немојте срца затварати,
Врата душе ваља отворити,
Даре Духа у се’ запримати,
И у Бога веровати!
А тада,
Када се почнете искрено кајати,
Благодаћу ћете погрешна
уверења мењати,
Душе преображавати.
Да бисте са
добрим у себи узрастали,
Љубављу ближњима узвраћали,
Мене примали, и са Мном
Вечно живели.
Амин
Поука: Имајте на уму,
Да свакога дана ваше је рођење,
Кад у души расте љубав и влада смирење.
Аутор: Слободан Бојковић, Луција Брковић
