Obmanjujuće i opasno: napad Saveta za ljudska prava na suverenitet i prava
S obzirom na ozbiljnost situacije, zaista se moramo odupreti ovim obmanjujućim i opasnim pokušajima da se ugroze naša neprikosnovena prava.
Sedamnaestog jula ove godine, poslednjeg dana zasedanja Saveta UN za ljudska prava (UNHRC) – izuzetno moćnog međuvladinog tela unutar sistema UN-a, sa sedištem u Ženevi – usvojena je rezolucija koju je podržalo preko 50 nacija, čiji je cilj „uklanjanje svih oblika diskriminacije protiv žena i devojaka”. Ova rezolucija poziva sve nacije na planeti da „garantuju univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti vezanoj za seksualno i reproduktivno zdravlje.” Ako niste navikli na terminologiju UN-a, ovakva rečenica može vam delovati pohvalno – sve dok ne shvatite da se pod „zdravstvenom zaštitom vezanom za seksualno i reproduktivno zdravlje” zapravo misli na abortus. Pod plaštom zaštite prava žena, Savet UN za ljudska prava zalaže se za otvoreno kršenje osnovnog ljudskog prava – prava na život – koje je kao takvo prepoznato i u dokumentu UN-a, gde stoji da su„detetu, s obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna zaštita i briga, uključujući odgovarajuću pravnu zaštitu kako pre, tako i posle rođenja.”
Cilj rezolucije Saveta za ljudska prava jeste da se opravda ubijanje nevinih kroz insistiranje na tome da za vreme pandemije virusa korona, abortus spada u „osnovnu zdravstvenu zaštitu”, što Savet pokušava da uradi pozivajući se na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima– koja na samom početku insistira na „urođenom dostojanstvu” i„jednakim i neotuđivim pravima svih članova ljudske porodice.” Profesorka Meri En Glendon je s pravom osudila „oportunizam” koji navodi „nacije i interesne grupe… da selektivno koriste odredbe [Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima] kao oružje ili štit, čupajući ih iz konteksta i zanemarujući ostatak teksta.” Nažalost, ova rezolucija nije izuzetak – Savet UN za ljudska prava već dugo vremena napada pravo na život pod okriljem zaštite prava žena.
Ovo nije jedini pokušaj Saveta UN za ljudska prava da zadre u osnovna ljudska prava koja prepoznaje Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima i koja nam poručuju, kako to kaže profesorka Glendon, da „su prava uslovljena time da svačija prava značajno zavise od poštovanja prava drugih, od vladavine prava i od zdravog građanskog društva.”Razume se, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ne ostavlja mesta za sumnju u to šta čini temelj zdravog građanskog društva: „Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.” Nažalost, porodica se takođe našla na meti Saveta UN za ljudska prava: prisustvovao sam jednoj sednici Saveta kada su dve osobe – internacionalno poznati i istaknuti gej aktivisti – dočekane kao heroji kada su se sastale s grupom delegata kako bi promovisale dokument pod nazivom Principi iz Džogdžakarte, u čijem su sastavljanju učestvovale. Ovaj lukavo sročen manifest počiva na premisi da su „prava” homoseksualaca daleko iznad svih drugih ljudskih prava i da imaju prednost u odnosu na sva načela i odredbe svih ustava, kultura, zakona itd, ukoliko ta načela i te odredbe nisu u skladu sa tim principima. Cilj Principa iz Džogdžakarte nije ništa manje nego potpuna transformacija ljudskog društva koja neće trpeti nikakvo suprotstavljanje ili neslaganje, čak ni od strane vernika. Svi će morati da se poklone novom idolu.
Zato ne čudi što je pravnik i verski lider Dalin H. Ouks, govoreći o Principima iz Džogdžakarte, upozorio: „Potrebno je zaštititi versku slobodu od navoda novouspostavljenih ljudskih prava”, i još da„svi vernici treba da se odupru pokušajima vlada da zađu u polje religije i nadvladaju religijske doktrine i prakse,” a da istovremeno poštuju „istinska građanska prava (kao što je sloboda govora) svojih protivnika ili bilo koje druge ugrožene kategorije.” Principi iz Džogdžakarte glavni su pokretač prave bujice rezolucija o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu (sexual-orientation-and-gender-identity– SOGI) Saveta UN za ljudska prava kojima ovo telo želi da svoju agendu nametne svim narodima, zanemarujući njihove suverene zakone i religijska uverenja.
Rat koji je Savet UN za ljudska prava poveo protiv suvereniteta i prava uglavnom protiče neprimećeno i o njemu se ne izveštava, ali američka Komisija za neotuđiva prava razotkrila je način delovanja Saveta u svom nedavno objavljenom Nacrtu izveštaja u kom poziva na otpor „pokušajima da se stvore nova prava sredstvima koja zaobilaze demokratske institucije i procedure”budući dasu „nacionalne države, sa svojim zakonima i političkim odlukama, glavni jemci ljudskih prava.” Izveštaj takođe osuđuje „ogromnu ekspanziju ljudskih prava” putem „mnoštva različitih agencija UN”, i upozorava da „kada se sporne političke preferencije postave kao utvrđeni i neupitni imperativi kad je reč o ljudskim pravima, to dovodi do podsticanja netolerancije, sprečava pomirenje, unižava vrednost suštinskih prava i dovodi do uskraćivanja prava u ime prava.” Izveštaj dodaje da to dovodi u opasnost ona osnovna i bogomdana prava, navedena u Deklaraciji nezavisnosti.
S obzirom na ozbiljnost situacije, zaista se moramo odupreti ovim obmanjujućim i opasnim pokušajima da se ugroze naša neprikosnovena prava. Vreme je da svi koji veruju u život, porodicu i crkvu sada ustanu i dignu glas – za sve nas i za buduća pokolenja.
Autor: E.Daglas Klark
