О. Серафим Роуз о јеврејском питању – Протоколи Сионских мудраца
ПРОТОКОЛИ СИОНСКИХ МУДРАЦА
„Признавање нашег владара може наступити и пре уништења уставног поретка; тренутак за ово признање ће доћи када људи, крајње изморени грешкама и неспособношћу њихових владара (ствар коју ћемо ми средити), повикати: „Одлазите са њима и дајте нам једног цара за целу земљу, који ће нас ујединити и уништити узроке раздора – границе, националности, религије, државне дугове – који ће нам пружити мир и тишину, које не можемо пронаћи под властитим владарима и представницима.“… „Када цар Израела постави на своју свету главу круну, коју му је понудила Европа, он ће постати патријарх света. Незамењиве жртве, које је понудио као последицу њихове подобности, никада неће достићи број жртава током векова маније величине, у којој су се такмичиле гојске власти.“…
НАПОМЕНА: Отац Серафим Роуз, познати хришћански монах из Америке, направио је популарну серију предавања познату као „Православни курс преживљавања“, сагледавајући историјске покрете и филозофије који су кроз време доводили у питање Цркву, резултирајући стањем у коме се свет данас налази. Ова предавања су снимана на касетама и касније транскрибована. Транскрипти никада нису формално објављени, али копије се могу наћи на интернету.
У 9. предавању са свог курса преживљавања, Отац Серафим се бави темом револуције. Дискутује о кључним људима као што су Маркс, Енгелс, Хитлер, Бакуњин, Вајсхаупт и други, који су одиграли централну улогу у дезинтеграцији модерног света. Такође, провео је једно време и анализирајући контроверзни документ, Протоколи Сионских мудраца. У одломку који следи из овога предавања, Отац Серафим разматра питање јеврејског револуционарног утицаја у савременом свету.
Отац Серафим Роуз – Сионски Протоколи
Постоји један прилично контроверзан документ који претходи великим револуционарима нашег двадесетог века и на који бисмо требали да обратимо пажњу. Зове се Протоколи Сионских мудраца и, будући да се представља у облику јеврејског документа, изазвао је много спора.
Ако читате било коју историјску књигу, нарочито о два светска рата; у ствари, било коју историјску књигу написану пре Другог светског рата, тамо ћете наћи готово универзалну изјаву да су „Протоколи Сионских мудраца“ измишљотина створена да се дискредитују Јевреји, да је то „измишшљена“ ствар која не садржи ништа реално, и нагласиће да је или особа која га је открила сама била нечији агент и самим тим их је циљано измислила, или га је, како барем један извор наводи, завела Охрана – тајна полиција Царске Русије, која је једноставно желела да се ово измисли како би се створио алиби за елиминацију Јевреја кроз погроме. Има и других који документ схватају толико озбиљно да имају тенденцију да иду у другу крајност и у свему виде јеврејску заверу. Морамо покушати да гледамо овај документ објективно да бисмо видели шта се заправо у њему налази, како је пронађен и који је његов значај.
Са православног гледишта, најзанимљивије је како је документ представљен свету први пут. Открила га је нека госпођа, ми не знамо ко је она, не знамо ко га је дао особи која га је штампала, претпоставља се да је дошао са запада и да је написан на француском и потом преведен на руски. Особа којој је овај документ дат био је човек по имену Сергеј Нилус који га је одштампао заједно са документом који је недавно открио, Разговор Мотовилова са Светим Серафимом. Он је ова два документа истовремено представио свету како би показао
1) шта је истина православља и стицање благодати Светога Духа, и
2) шта је сотонина завера да сруши православље.
Оба документа су штампана 1905. (1903?)
Сам Нилус је био веома цењен црквени писац, популарни публициста, који је одлазио у Оптину и чак и живео тамо и у разним другим местима; и нема сумње да он није имао никакве везе са фалсификовањем. Он је прихватио овај текст као сасвим легитиман и представио га свету као упозорење.
Видећемо да у тексту постоје две нове ставке које нису изашле у претходним револуционарним документима. Ако изузмемо то, остало је потпуно исто што и филозофија Бакуњина (анархисте, прим.прир), Вајсхаупта (оснивача Илумината, прим.прир) и свих других сличних мислилаца. Неки тврде да то није оригиналан документ – да је плагијат, итд. – што није далеко од истине, јер су све ове идеје већ циркулисале. Чак, писац Вебстер пореди на једној страници „Протоколе“, а на другој текст Вајсхаупта написан 1785. Филозофија је иста. (Данас је јасно да јевреји контролишу и масоне и илуминате, тако да је та сличност и логична. Прим.прир.)
И тако, највероватније да је ово легитиман документ који је нека врста белешки узетих у кућама Јевреја, који приказују филозофију на веома јеврејски начин, баш као што је и раније било људи који су револуцију приказали као тријумф пан-Германије и оних који су представили идеју да цео свет треба постане нека врста француске републике, а ово је попримило форму јеврејских масона или илумината који представљају револуцију као свој тајни план.
Овде имамо неке идеје које су најзначајније за нас. Да ли су они заправо одговорни за Француску револуцију као што кажу и да ли су толико утицајни – ко то може рећи? Видели смо да су сва та тајна друштва толико мала, тако подељена, тако тајна, толико пуна тајних знакова и руковања и невидљивог мастила (мастило које је невидљиво док се папир не загреје), итд. да ко може дешифровати ко је заправо одговоран за шта? Мислимо да је ово најсимптоматичније за филозофију која се догађа у овом тренутку.
Aли, касније ћемо видети да је овај конкретни документ одиграо одређену улогу у Немачкој. Филозофија која је описана у овом документу је апсолутно немилосрдна у стварању револуционарне владе и у средствима коришћеним за то, коришћењу људи (као што је Маркс користио Бакуњина), крајњем лицемерју, убијању непријатеља, ширењу порнографије у циљу кварења омладине, изазивању револуција, заузимајући прво страну монархиста, затим социјалиста, онда страну либерала, демократа; заузимање било чије стране да би провукли своје гледиште и задобили моћ. Они говоре о контроли штампе, контроли новца, итд. Следи неколико одломака како би се приказао дух овог документа:
„Онај који жели да влада мора прибећи лукавству и лицемерју.“
„Не смемо се колебати пред подмићивањем, преваром и издајом, ако ће то служити постизању нашег циља.“
И та иста филозофија се може наћи у Талмуду који каже да је све довзољено: можете преварити било којег не-Јеврејина, гоја, за сопствене циљеве.
„Циљ оправдава средства. Приликом израде наших планова морамо пазити не толико на оно што је добро и морално, колико на оно што је неопходно и исплативо. „
„Са штампом ћемо поступати на следећи начин …. Упрегнућемо је и управљати чврстим уздама; такође ћемо морати да стекнемо контролу над свим осталим издавачким кућама… „
„Све вести добија неколико агенција, у којима су оне централизоване из свих делова света. Када задобијемо власт, ове агенције ће у потпуности припадати нама и ми ћемо објављивати само оне вести које ми дозволимо…“
„Свако ко би желео да нас нападне оловком неће моћи да нађе издавача …“ 127
Овде је интересантно приметити да су, од свих група у свету, Јевреји најјачи у овој области, јер је немогуће споменути Јевреје чак и у благо критичком тону, а да вас не посети представник Савеза за борбу против клевете. Зато православни издавачи веома воде рачуна да не говоре ништа о Јеврејима, јер знају да ће доћи neko и почети да их проверава, и ако постоји нешто што им се не свиђа, започеће кампању клевете и подизања јавног мњења и другог против вас. Постоје неки људи који говоре о „Jеврејској опасности“. Наравно, они претерују са тим – попут Џералда К. Смита чији је главни акценат на претњи која постоји од стране Јевреја.
„Наш програм ће подстаћи трећину становништва да остале надзире из чистог осећаја дужности и из принципа добровољне службе за владу. Неће се сматрати нечасним бити шпијун; напротив, то ће се сматрати вредним хвале.“
„Трансформисаћемо универзитете и реконструисати их према сопственим плановима. Шефови универзитета и њихови професори биће посебно припремљени помоћу разрађених тајних програма деловања…“
„Намеравамо да се појавимо као ослободиоци радника… Предложићемо им да се придруже редовима наше војске социјалиста, анархиста и комуниста. Потоње увек штитимо, претварајући се да им помажемо из братског принципа и општег интереса човечанства, који евоцира наша социјалистичка масонерија.“
„У такозваним водећим државама, ми смо дистрибуирали болесну, прљаву и одвратну литературу.“
„На место постојећих влада поставићемо чудовиште које ће се звати администрација над-владе. Његове ће руке бити испружене попут далекосежних клешта и имаће на располагању такву организацију да неуспех у потчињавању свих земаља неће бити могућ.“
„Имаћемо међународну над-владу.“ 128
Ово је повратак на Вајсхаупта, Француску револуцију и идеју интернационализма.
„Уништићемо породични живот Хришћана…“
„Одвратићемо их помоћу различитих врста забаве, игара, разонода, страсти, јавних кућа, итд.“
„Људи хришћанске вере, подивљали од алкохола, њихова омладина полудела од класика и ране разузданости, на коју су их подстакли наши агенти… наше жене у клубовима за уживање…“
„Масонска ложа широм света и несвесно делује као маска за наш циљ.“
„Већина људи који уђу у тајна друштва су авантуристи, који желе некако да се пробију у животу и који нису озбиљни. Са таквим људима ће нам бити лако да следимо свој циљ и направићемо да они покрену нашу машинерију.“ 129
Наравно, ово је идеја која стоји иза много људи и група, да „ми имамо тајно друштво које је право и ми ћемо манипулсати свим тим другим људима“. Комунисти се непрестано инфилтрирају у анархисте; анархисти, у социјалисте, све остале; и нико више не може веровати никоме; нико не зна ко стоји иза тога.
„У нашој служби запошљавамо људе свих ставова и свих партија; мушкарце који желе да поново успоставе монархије, социјалисте итд.”
„Добро смо се побринули да дискредитујемо свештенство у очима гоја, и на тај начин смо успели да оштетимо њихову мисију, која је прилично могла да нам стоји на путу. Утицај свештенства на људе свакодневно опада. Данас слобода вероисповести преовлађује свуда, али ради се о времену од само неколико година када ће се хришћанство потпуно распасти.“
„Морамо извући саму концепцију Бога из мисли хришћана.“
„Морамо уништити све конфесије вере.“
„Убедили смо Хришћане да ће их либерализам довести у царство разума.“
„Ми смо убризгали отров либерализма у орган државе…“
„Ми ћемо се унапред договорити око избора… председника чија је прошлост везана за неки „Панама скандал“ или другу мрачну скривену трансакцију.“ 130
Настављају да разговарају о стварању универзалне новчане кризе, користећи масонске ложе.
„Не морамо водити рачуна о бројним жртвама које ће морати да се жртвују у циљу постизања будућег просперитета.“ 131
У овом целом плану постоје две нове ствари. Наравно да све то приписују јеврејству и моћи; и несумњиво постоје такве јеврејске групе које мисле да ће они покорити свет. Две нове идеје код њих, свакако, су:
1. Нису атеисти. Они верују у једну светску религију.
Кажу у 14. протоколу,
„Када уђемо у наше царство, за нас неће бити пожељно да постоји било која друга религија осим нашег јединог бога са којим је наша судбина везана нашом позицијом изабраног народа и кроз кога је наша судбина сједињена са судбином света. Стога морамо уклонити све друге облике веровања. Ако ово изроди атеисте које данас видимо, то нас неће ометати, будући да је то само прелазна фаза, већ ће послужити као упозорење оним генерацијама које ће слушати нашу проповед Мојсијеве религије, који је, својим стабилним и темељно разрађеним системом све народе света потчинио нама. У томе ћемо истаћи њену мистичну праведност…” 132
Наравно, то је у складу са мишљењем озбиљнијих револуционара који су видели да револуција на крају мора постати религиозна. Атеизам је само прелазна фаза у циљу ослобођења ранијих религијских погледа.
„У међувремену, док поново образујемо младе у новим традиционалним религијама, а после тога и у нашој, нећемо јавно упирати прстом у постојеће цркве, већ ћемо се борити против њих критиком срачунатом на стварање раскола.“ 133
2. Они желе једну светску владу.
Друга новина овог револуционарног предлога је да ће постојати један светски владар. Трећи протокол гласи:
„Још од тих времена, водили смо народе од једног разочарења до другог, да би се на крају они одвратили и од нас у корист цара и деспота сионске крви, кога припремамо за свет.“
„Вероватно је за свет свеједно ко је његов суверени господар, да ли је то католик или наш цар сионске крви. Али за нас, изабрани народ, то је веома важно. “ 134
Овде већ видимо ривалство са Папом као светским владарем.
Десети протокол:
„Признавање нашег владара може наступити и пре уништења уставног поретка; тренутак за ово признање ће доћи када људи, крајње изморени грешкама и неспособношћу њихових владара (ствар коју ћемо ми средити), повикати: „Одлазите са њима и дајте нам једног цара за целу земљу, који ће нас ујединити и уништити узроке раздора – границе, националности, религије, државне дугове – који ће нам пружити мир и тишину, које не можемо пронаћи под властитим владарима и представницима.“
„Када цар Израела постави на своју свету главу круну, коју му је понудила Европа, он ће постати патријарх света. Незамењиве жртве, које је понудио као последицу њихове подобности, никада неће достићи број жртава током векова маније величине, у којој су се такмичиле гојске власти.“
„Наш цар ће бити у сталној вези са народима, обраћајући им се са трибина говорима, које ћемо у истом часу ширити по целом свету.“ 135
„Врховни господар који ће заменити све сада постојеће владаре“, каже се у протоколу 23., „који се провлаче у друштвима која смо деморалисали, друштвима која су порекла чак и ауторитет Бога, из чијег средишта избија на све стране ватра анархије, мора пре свега да угуши тај свепрождирући пламен. Због тога ће он бити у обавези да искорени та постојећа друштва, премда би их требао натопити својом крвљу, да би их могао поново ускрснути у облику правилно организованих трупа, које се свесно боре против сваке врсте инфекције која може прекрити тело Државе ранама.“
„Овај Божији изабраник је изабран одозго да сруши бесмислене силе које покреће инстинкт, а не разум, суровошћу, а не хуманошћу. Те снаге сада тријумфују кроз манифестацију пљачке и сваке врсте насиља под маском принципа слободе и права. Урушили су све облике друштвеног уређења да би на рушевинама подигли престо јеврејског цара; али њихова улога ће бити завршена оног тренутка када он уђе у своје царство. Тада ће бити неопходно уклонити их са његове стазе, на којој не сме бити никаквих препрека. „
„Тада ћемо моћи да кажемо народима света: ‘Захвалите Богу и савијте колена пред оним који на свом лицу носи печат предодређености човека, до кога је сам бог водио своју звезду да нико други осим њега не може да нас ослободи свих горе наведених сила и зла.’“
Све је то дубоко у складу са филозофијом Талмуда, јеврејском жељом за Месијом који је од овога света; и не чуди што би требала да постоји нека врста јеврејске организације која има ту филозофију. Филозофија је овде заправо Марксова; безобзирност, коришћење свих других у сопствене сврхе, успостављање једне светске владе – све осим чињенице да Маркс није веровао у Бога. (Сада се зна да је Маркс био сатаниста, коме се молио и писао оде. Прим.прир.)
Занимљивост овог документа је историјски значај који му је дат у двадесетом веку. Извесни човек по имену Росенберг, који је из Русије дошао у Немачку после револуције, донео је ову књигу са собом и показао је Хитлеру који је у томе одмах видео нешто што би могао да искористи са две тачке гледишта:
1. Показујући то људима, то би подстакло њихову мржњу према Јеврејима – јер они покушавају да успоставе светску власт; и могао би да их оптужи за све проблеме Немачке – валутну кризу, депресију, незапосленост, итд. – и да каже да је тајно друштво то које покушава да преузме Немачку, и
2. Признао је да је књига била врло добро написана, „Ја ћу то користити као своју филозофију владања.“ 136
И тако је овај документ постао један од веома важних извора за национални социјализам Хитлера који је себе поставио на место еврејског светског владара.
Сада ћемо се осврнути на ова три велика покрета у двадесетом веку који доказују да сви ти филозофи нису једноставни били празни мислиоци; они су говорили о стварима које су улазиле у стварност – три велика тоталитарна система у двадесетом веку…
https://russian-faith.com/history/fr-seraphim-rose-discusses-jewish-question-protocols-zion-n2386
Превод: Слађа Драгојловић, Православна породица
Извор: православнапородица.орг.срб
