Crkva

O poslušanju (istini) i neposlušanju (laži): Esej o robstvu i Slobodi

Ne znate li da kome predajete sebe za sluge u poslušnost, sluge ste onoga koga slušate: ili greha u smrt, ili poslušnosti u pravednost. (Rimljanima 6:16)

Ko ne služi istini, služi idolima (Nil Sinajski).

Ko žrtvuje idolima, žrtvuje im svoju slobodu (Isak Sirin).

Retki su pravoslavni hrišćani koji ne znaju za jedan od osnovnih (jer)etičkih crkvenih dogmata danas: „Poslušanje je veće od molitve i posta“.

Poneki, kao o.Teodor Zisis, imaju o tome malo drugačiji, kritički stav, i govore o „svetom neposlušanju“: o tome kako pravoslavno poslušanje nije poslušanje ličnostima, crkvenoj jerarhiji, nego poslušanje Istini Crkve oličenoj u njenom Predanju; i da „sveto neposlušanje“ postaje neophodno kad jeres i moralna degradacija poprime, kao danas, kolosalne razmere, i kad sveštenonačalije Crkve pada u jeretičke i raskolničke i narodoubistvene zablude. „Naučili smo da gledamo na poslušanje kao na vrhunsku dobrodetelj delatnika pravoslavlja i ono zaista jeste standardna delatnost naših svetih. Ako se, međutim, poslušanje uvek odnosi na ‘ono gde se zapovest Božja ne narušava’ (Vasilije Veliki) – danas samo neposlušanje spasava.“ (o.Georgije Metalinos).

A o duhovnoj, ontološkoj suštini poslušanja (kako su o tome učili Sveti Oci), znaju sasvim retki, i danas o tome ne govori skoro niko.

+

Pre malo više od 1000 godina Simeon Novi Bogoslov, govoreći o poslušanju, zapisao je da je tada bilo veoma teško naći čoveka koji je sposoban da drugom prenese Volju Božju, „jer se pojavilo mnogo lažnih staraca i lažnih učitelja“, a da je to zato „jer ljudi ne traže istinu“.

Ljudi ne žele i ne traže istinu, jer žele i vole laž. I po zakonu potražnje i ponude, na duhovnoj tržnici sveta umnožila se ponuda onoga što se traži, a sasvim umanjila ponuda onoga što skoro niko ne kupuje. Razlog zbog kojeg ljudi vole i žele laž, i hrle da joj se predaju u robstvo, nije razumno objašnjiv (ne može se objasniti samo reklamom i hipnotičkim dejstvom zlih duhova, mada Apostol govori: „O, nerazumni, ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini?“, Galatima 3:1). I u Pismu se naziva tajnom. Ta tajna bezakonja se u naše dane konačno zacaruje u svetu porobljenom lažju, i uskoro će sam car bezakonja sesti na tron. A otac laži, menadžer tržnice, broji profit, trlja ruke i sprema se da na koncu kaže Bogu: „Eto, vidiš li, na slobodnim izborima, većina tvojih je slobodno izabrala Mene! I šta ćeš sad da učiniš, „pravedni“?“

Kako je čovečanstvo došlo do toga?

+

Satana je pao jer nije hteo da tvori volju Božju, uči Makarije Egipatski.

Time, svojevoljnošću vrhovnog angela, koji je po daru Božjem kao sva umna tvorevina raspolagao slobodom volje, u vaseljeni su se pojavile dve volje. Dve suprotstavljene volje. I nastalo je razdeljenje u duhovnoj tvorevini. I time, svesnim i slobodnim izborom dela anđela, nastalo je zlo – volja koja nije volja Tvorca. Rat tvari protiv Tvorca, koji besni do danas u srcima našim.

Zlo je, dakle, svaka volja koja je protivna volji Boga.

Dobro, to je volja Božja, i svaka slobodna volja koja je saglasna volji Božjoj.

Kada je Bog stvorio čoveka, u vaseljeni su već postojale dve volje, dobro i zlo. Bog je Adama stvorio kao vladiku, gospodara Rajskog vrta i celoga stvorenog sveta. Adam, mladi Princ, nije znao ni razlikovao dobro i zlo. Njegovoj carskoj slobodi Bog je, kao Otac, predstavio Svoju volju: da živi u vrtu rajskom, i da se vospitava od svakog slatkog ploda njegovog, osim od ploda sa jednog drveta – drveta poznanja dobra i zla, poznanja dve suprotstavljene, zaraćene volje, poznanja raskola i rata. Jer, Adam, budući mladouman, nije imao moć da pravo rasudi između te dve volje – između Istine Oca, i lažne istine satanine, koja se predstavlja kao Istina.

Ne poslušavši Oca, i poslušavši satanu, kroz glas ploti od svoje ploti, Adam je pao u dva zla. Jedno zlo, kao što mu je Otac rekao, bila je smrt – truležnost, dugi, trnoviti i bolni put učenja o zlu i dobru u kožnim haljinama, slastoljubivoj stradalnoj ploti, kroz smrt do najdonje kote zla, ada.

A drugo zlo, ne manje, bilo je pad pod vlast satane. Poslušanjem đavolu koje je učinio jednom, Adam je svoju carsku Bogomdarovanu vlast dobrovoljno i zauvek predao satani i njega skvernoga učinio i knezom svojega srca, i knezom ovoga sveta. Satana, sile i knezovi njegove tame, kao vlasni, seli su u um, srce i telo Adama, kao na svoj presto. I na tom prestolu sede do danas u svakom čoveku koji je i u najmanjem poslušan volji njihovoj. I Adam i njegovi sinovi i kćeri postali su deo satanine pobune, njegovi vojnici i njegovi taoci u ratu protiv Boga. I sva tvorevina posta pokorena satani (taštini=ništavilu, jer zlo nema suštinu), kroz čoveka koji mu je pokori (Rimljanima 8:20).

I čovek se pridruži satani u bezakonju – autonomiji od Tvorca (bezakonje, to je skupni naziv za ljudsko samozakonje i satanino samozakonje, satanin zakon slobode koja je robstvo, dat čoveku – čini ono što želiš, i neka ti to bude jedini zakon). Od tada, u svetu postoje tri volje, tri zakona. Volja Božja – da čovek živi (1. Timoteju 2:4). Volja satanina: da čovek umre, a Bog bude porugan. I Volja palog plotskog čoveka, pobunjene gline: da uživa (tvoreći volju truležne smrtne ploti, u volji sataninoj, po pohoti očiju, pohoti ploti i gordosti žitejskoj).

A kada je došla punoća vremena, i punoća stradanja dece Adamove, na porobljenoj zemlji se u punoći javila Volja Božja – blaga Volja Oca u Novom Adamu, rođenom od ploti starog Adama, u telu kojim je Slovo Božje poginulim ljudima savršeno izjavilo Volju Oca. I javila se kroz poslušanje – poslušnost čovečice, Nove Eve, koja je za razliku od vragu poslušne Eve, na predstavljenu joj volju Božju rekla: Amin, neka mi bude po reči Tvojoj! I u utrobi njenoj, Novom Raju, iz poslušanja u čistoti izrastao je plod Života večnog. On, Bog Slovo, izagnao je satanu, tiranina Adamovog, iz celog čoveka – iz ploti, iz srca i iz uma, a mi mu do danas sa Novom Evom upravo o tome pevamo blagodarnu himnu hvale: „Nizloži silnija so prestol“ (Zbaci silnike sa prestola – Luka 1:52). I Sam je, sa Duhom Svetim, zauzeo taj davno neprijateljem okupirani tron. I venčavši Svoju Božansku Volju sa voljom čoveka, ljudski rod je, savršenom sinovskom poslušnošću, priveo Volji Oca, savršenoj Slobodi. I pri tom, odbacio svaki predlog satane, i posramljenog ga odagnao od Sebe, Čoveka ( Matej 4:1-11).

Rod ljudski dobio je drugu šansu.

Od tada čovek, kao nova tvorevina, u Hristu, ponovo zadobija slobodu, veću od Edenske, i slobodnu volju, mudriju od Adamove. Naoružan Blagodaću i Premudrošću, čovek ponovo dobija stari zadatak (i sada već sa pokazanim rešenjem i prokrčenim putem) – da slobodnim izborom izabere Volju Božju, i odbaci volju sataninu.

Ali, avaj, ne htedoše svi ljudi Blagodat (2.Solunjanima 3:2), i opet odbaciše Volju Božju, sada već bez izgovora za greh (Jovan 15:22). Tajna bezakonja nastavila je da deluje na zemlji (2.Solunjanima 2:7), sa još većom silom. Izgnani knez ovoga sveta, vrativši se nazad i našavši svoj stari dom, srca ljudska, pometen i ukrašen i prazan, bez Duha Istine, useli se ponovo u njega, sa sedam zlih duhova, i bi zlom rodu ljudskom, po reči Spasiteljevoj, potonje gore od prvoga (Matej 12:45). Srca ljudska su tako, ispunjena nečistim dusima, postala nečistija nego pre.

U srce bez istine useljava se osam nečistih duhova (osam je zbirni broj strasti). A nečistim srcem se istina ne može videti („Blaženi čisti Srcem, jer će ti Istinu videti“). I začarani krug biva zatvoren, srce ljudsko okupirano, oslepljeno i savršeno porobljeno. I to je sudbina svakog hrišćanina koji se odrekne istine, ili je izbaci iz svoga srca.

Svedoci smo kako je danas svest celog čovečanstva, cele generacije, impregnirana lažju. A svest natopljena i zasićena lažnim informacijama više ne može ni poželeti, ni prepoznati, ni okusiti istinu; receptori su zauzeti, sva čula su zasićena i otupela, pomen istine izaziva odvratnost kao presićenom čoveku pomisao o još hrane, i pri tom neomiljene.

+

Tajna bezakonja je teško objašnjiva tajna bezumnog dobrovoljnog predavanja zloj volji, kroz poslušnost laži i nepravdi, kojom se čovek iz Slobode kojom je Hristos oslobodi dobrovoljno vraća u robstvo satanino. To je tajna malog poslušanja volji sataninoj, u znanju ili neznanju, za kojom sledi potpuno preuzimanje potpune vlasti nad dušom čoveka – posle čega čovekom slobodno rukovode zli duhovi. Duša ljudska, kada se jednom podčini đavolu, više u sebi nema sile da se odupre njegovoj kontroli nad svojim umom. Čovek to svoje totalno robstvo najčešće i ne oseća, i najčešće zato jer ga satana drži u uverenju da su misli okupirane duše njegovog roba čovekove vlastite misli, a ne misli i program zlog gospodara skrivenog u njegovoj duši. Strateški cilj demona je da odvrate oslepljeni um čoveka od kretanja ka Istini, i da ga usmere ka laži, u uverenju da hodi ka istini.

Ipak, satana ne može da ovlada čovekom bez njegove saglasnosti (Bog može ali ne želi). Zato je neophodna saglasnost duše i na Blagodat, i na volju ili zli savet satanin. Da saglasnosti nije, čovek ne bi imao krivice za pad u ad, ni zasluge za ulazak u Carstvo. Kako se čovek satani saglašava, a naročito duša hrišćanina, i to je tajna.

Dušu u ad vodi bilo kakva saglasnost i zajednica sa voljom đavola koju je čovek izjavio ili učinio u ovom svetu:

  • bilo saglasnost sa nekom njegovom sugestijom (kao u Edenu),
  • bilo saglasnost sa lažju (koja usinovljuje ocu laži),
  • ili sa strašću (jer svaka strast je energija demonska koja svezuje dušu),
  • saglasnost sa zapovestima sataninim (njegovim zakonom),
  • ili saglasnost sa njegovim „vrednostima“ (njegovom „istinom“, njegovom „pravdom“, njegovom „mudrošću“, „kulturom“ i „naukom“…),
  • ili učešće u nekom njegovom, bilo javnom bilo tajnom, „projektu“ (buntu protiv Boga, jeresi, raskolu, pokretu, savezu, bilo kakvoj organizaciji kojoj je on sponzor, ideolog ili blagoslovitelj…),
  • odnosno učešće u njegovoj obmani (bilo kao onaj koji drugog obmanjuje, bilo kao obmanuti, koji je obmanuo samo sebe),
  • i uopšte, bilo kakva svesna ili nesvesna, voljna ili nevoljna zajednica sa ipostasju đavola, sa njegovim bezakonjem ili sa njegovim dejstvima (sinergija, simfonija, ili simpatija).

I o tome je upravo rekao Gospod u noći kada beše predan, da i mi verujemo sa Apostolima kada se zbude: „Dolazi knez ovoga sveta, i u Meni nema ništa– ništa njegovo (Jovan 14:30). I od svih tih sveza sa satanom kojima se čovek u ovom životu privezuje njemu, užadima ispletenim od laži, bezakonja i nepravde u nevidljivu mrežu koja prekriva svu zemlju i dušu čovekovu, čoveka može izbaviti samo On.

Po meri zajednice sa satanom, odnosno po meri usvajanja svojstava njegovih, i takoreći simpatije prema đavolu, čovek postaje pokoreni rob satanin (koji mu je sam predao svoju slobodu), sluga-plaćenik (koji služeći mu u poslušnosti od njega prima svoja „dobra“) ili njegov usvojeni sin (po svom biću i duhovnom afinitetu podoban i srodan ocu laži i zla, u sinovskoj poslušnosti). U svetu postoji (relativno) mali broj ljudi koji su sinovi satanini, koji neposredno opšte s njim i sprovode njegovu volju prema potčinjenim im ljudima. Postoji nešto veći broj onih koji satani i njegovim sinovima verno i revno služe, i za to primaju platu, privremene beneficije ovoga sveta. I najveći broj onih koji su satanini nesvesni i nevoljni robovi.

Dušu u Carstvo vodi savršeno odbacivanje svake zajednice sa satanom, i sjedinjenje sa Voljom Božjom. A sjedinjenje, pored slobodne saglasnosti, podrazumeva ljubav (Ovo je ljubav – da hodimo po Volji Božjoj rečenoj čoveku, zapovestima, 2 Jovanova 1:6). I upravo tim zakonom – zakonom slobode i zakonom ljubavi, bićemo suđeni (Jakov 2:12, Galatima 5:14).

Bilo kakvo opštenje sa satanom je blud duše, kažu Oci. Zajedničarenje sa sataninim energijama u jeresi, jeretičkoj uniji ili raskolu npr. jeste smrtonosni crkveni blud duše, koji je gori i teži od bluda telesnog onoliko koliko je duša veća i dragocenija  od tela.

Hijerarhijsko ustrojstvo sveta umnih bića jeste volja Božja, i poslušnost je glavni princip hijerarhičnog poretka u Duhu Svetom. Ali, hijerarhičnost zloupotrebljena satanom postaje deo njegovog prokletog domostroja. Jednako kao što je i ljubav vrlina i Božanska energija, a zloupotrebom i izopačenošću postaje blud, tako i poslušanje hijerarhiji koja nije u volji Božjoj, postaje izopačeno poslušanje – smirenje i poslušnost palih anđela. Samo u hijerarhiji koja stoji u volji Božjoj (može da) postoji blagoslovena poslušnost. Poslušanje u hijerarhiji koja nije u volji Božjoj je perverzna satanska dobrodetelj – poslušnost zlu. Zato i Apostol Pavle govori: „Lažnoj braći se ni za čas ne dadosmo u pokornost, da bi istina Jevanđelja ostala“ (Galatima 2:5) – zato, jer pokornost laži ukida istinu.

Parafrazirajući Jovana Lestvičnika (koji govori o izboru duhovnika pre stupanja u savršeno monaško poslušanje), o tome moramo ovako rasuđivati: „Pre stupanja na put poslušnosti, ako imamo iole pronicljivosti i rasuđivanja, dužni smo da razmatramo, ispitamo i takoreći iskušamo hijerarhiju, da se ne bismo umesto u Božjoj volji našli u volji sataninoj, i na taj način sa njim našli pogibao u pobuni njegovoj“.

Slično govori i Simeon Novi Bogoslov: „Poslušnik je dužan da čini poslušnost samo ako pouzdano zna da je njegov duhovni otac pričasnik Duha Svetoga, da se ne bi našao u povinovanju čoveku (i volji koja nije Božja, prim. moja) umesto Bogu“. A ako hijerarhija nije u volji Božjoj, u njoj je vektor poslušanja ka volji sataninoj, i tu Duha Svetoga nema i ne može Ga biti.

I zbog toga što se u svetu toliko umnožila laž, raširila volja satanina i tajna bezakonja zacarila u srcima ljudskim, najveći oci poslednjih vremena učili su ovako: „Poslušanje, kakvo je bilo u drevnom monaštvu, nije dato našem vremenu. Istinsko poslušanje (koje mi treba da tražimo, primedba moja) je poslušanje Bogu, samo Bogu. Ako čovek koji rukovodi drugoga traži poslušnost sebi, a ne Bogu, on nije dostojan da rukovodi bližnjim. On nije sluga Božji! On je sluga đavola, njegovo oružje, njegova mreža! Ne budite sluge ljudima (1 Kor. 7:23).“ (Ignatije Brjančaninov).

Kada fariseji i sadukeji traže „poslušanje, koje je veće od molitve i posta“, to je kvasac farisejski o kojem je upozoravao Gospod (Matej 16:12), mala otrovna zakvaska koja sve testo zakvasa, kadra da od apostola Hristovih učini apostole đavolove.

Volja satanina je smrt ljudska, i kada bi on imao sile odnosno ako ga Bog ne bi sprečavao u tome, ubio bi sve ljude, i to tako da svako ubije svog bližnjeg do poslednjeg čoveka na zemlji (Makarije Egipatski). Upravo to se na neki način dešava u hijerarhiji koja nije u Božjoj volji – tamo onaj koji od drugog traži poslušnost volji koja nije volja Božja, duhovno ubija onoga koji mu se predaje u poslušnost, a onaj koji sam sebe predaje u poslušnost (po)grešnoj, sataninoj hijerarhiji, čini duhovno samoubistvo. „Ako jedan obmanjuje (prelešćuje), a drugi biva obmanut (prelešćen), krivi su oba“ (prepodobni Jovan Kasijan).

Pravoslavni fariseji i sadukeji su upravo najsubverzivniji realizatori satanine volje, bezakonja, pa makar bili i formalno najpravoslavniji (jer dok (pravo)slave Boga i druge obmanjuju haljinama pravoslavlja, čine i sprovode sataninu volju). Satana naročito voli da ljudi pravo slave Boga, a tvore volju njegovu, đavolovu, i raduje se tome jer je to vrhunac njegove poruge Bogu – time pokazuje Bogu kako su mu deca glupa (ne znaju ni šta misle ni šta govore, ali znaju šta žele i vole), i kako na samom delu ljube njega, đavola, a Boga preziru.

Naše je da se ne nađemo na kraju takvog hijerarhijskog lanca, da svojim amin na kraju, koje je amin skrivenoj sataninoj volji, ne potpišemo i zapečatimo volju sataninu; jer bez našeg malog, carskog, amin ona se ne provodi u svet i ostaje neispunjena.

+

Carstvo antihristovo ne iskače iz ada, nego postepeno i neprimetno raste i osvaja prostor (međ)u ljudima, njihovim ustupanjem zlu i povinovanjem, prihvatanjem zla i laži, volje đavolove. Tajna bezakonja je već zavladala svetom. Volja Božja se tiho povukla iz srca ljudskih i iz celih naroda, koji su zemlju srca svog i zemlje naroda svog voljno predali ili prodali puzećoj okupaciji puzećeg neprijatelja, i njegovoj volji i zapovestima.

I to je strašna tajna: kako mali, skrnavi i nemoćni čovek sazdan od blata izgoni iz sveta Velikoga Svemoćnoga Boga. Jer, ne povlači se Bog iz Svoga sveta po Svojoj volji, nego po meri kojom ljudi dobrovoljno sebe predaju u poslušnost volji sataninoj, predajući mu zemlju srca svog, svoju decu, svoje pleme, otačastvo svoje i ceo svoj narod, i na koncu ceo svet.

Strašna tajna je i u ovome: kako ljudi čak imaju silu da, bezakonjem, izagnaju Boga i iz samog Doma Njegovog, Crkve. Iz straha i udvorištva pred knezovima ovoga sveta, glavari Crkve su se „u ime naroda“ odrekli svetovne vlasti nad otačastvom, koja je takođe domen obnovljenog čovečanstva, i bila je predanjski deo slobodne vlasti našeg naroda u istoriji (teokratski poredak u Brdima i Crnoj Gori, do sredine 19. veka). I predali su ono što nije njihovo, zemlju i deržavu (kratos=vlast) Naroda Božjeg, u vlast knezovima ovoga sveta, saglasivši se na „odvajanje crkve od države“. Tako je satana osvojio svetovnu vlast, a zatim je samo širio i ukrepljivao, do ovoga što imamo danas – totalitarne satanističke države. On je postavio svoj kadar na vlast ne samo u državi nego, puzeći, preko države i u Crkvi – ona se nije borila protiv satanokratske države, pa je i sama pokorena. Neprimetno, prevaren, duhovnu vlast svoju u Crkvi Laos Božji predao je episkopima, koje on sam više ne bira (sinodalni, na mesto predanjskog sabornog principa uprave; vlast u Crkvi pripada Narodu Božjem – episkop nije vlasnik, ni stada ni tora ni pašnjaka, niti Pastir jer jedan je Pastir Dobri, nego je episkop stadom izabrani ovan predvodnik i službenik sveg Naroda /“koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga“/; on je samo portparol i titular suverene vlasti Laosa, laokratije, koju Narod Teodul demonstrira, ostvaruje, i pečati rečju amin, na svako slovo i dejstvo episkopa).

Mi odavno vidimo te izdajničke crkvene hijerarhije kako su Narod Božji učlanile u sabor satanin (Svetski savez crkava), i u uniju sa jereticima (1965, Balamandska unija…). I nedavno videsmo te iste crkvene hijerarhije kako su poslušno ispunile antihristovu zapovest o velikom šabatu i zabrani bogosluženja na Pashu 2020. I poručile Hristu: „Nisi nam potreban, sada su zdravlje i Higij(en)a važniji od tebe“.

Mi smo svedoci i da se ispunila i ova reč Gospodnja: Zato što se umnožilo bezakonje, ohladnela je ljubav mnogih (Matej 24:12). A svi koji su saučesnici u bilo kakvom bezakonju, bilo delanjem, bilo opravdavanjem, bilo agresijom prema onima koji bezakonje obličuju, bilo prikrivanjem, bilo odvlačenjem pažnje od njega, bilo zatvaranjem očiju pred njim, bilo malim poslušanjem, bilo tihim amin, bilo „krotkim“ stojanjem sa strane i neprotivljenjem – svi su takvi ne samo saučesnici bezakonja, nego i ubice ljubavi. Kada ljubavi na koncu među ljudima savršeno nestane, a sasvim je nedaleko do toga, svetu će doći kraj. I svi koji su imali i najmanji takav udeo u bezakonju biće saučesnici u sataninom delu uništenja sveta.

A nama, grešnim slugama Ljubavi postradalim u ratu protiv Ljubavi, u tome je poslednji zadatak na putu do Oca. Konačni i najteži zadatak koji treba da ispunimo sledeći do konca Volju Božju. Da dostignemo vrhunac rasuđivanja, i vrhunac ljubavi: da razdvojimo nesuštu suštinu zla i laži od onih koji je delatno osuštastvljuju u svetu, i da energiju (zla dela) mrzimo i izgonimo, a ipostasi (delatnike zla, neprijatelje svoje i Božje) ljubimo i milujemo. Ko tako ne čini, ostaje na neki način uslovljen zlom, ne sasvim slobodan kao što je slobodan Bog – ne sasvim u volji Božjoj. Taj je zadatak nemoguć i nerešiv za ljudsku prirodu, i njegovo jedino rešenje je ono što je konačni cilj čovekovog bića, i ono zbog čega je Bog postao čovek – da čovek postane bog, bog u Bogu, Bog po blagodati. I da se sve pokori Ljubavi.

Već je uklonjen, ili se sasvim uklanja Onaj Koji tajnu bezakonja zadržava, posle čega će se javiti bezakonik, antihrist. Njegove korake već čujemo, i vidimo one koji hitaju da poravnaju i ukrase puteve pred njim. Njegov apostol Pavle (Bil Gejts) već je ulovio sve narode u mrežu svoju, i sprema se da svo stado gospodara svog žigoše pečatom dara duha nesvetog. Ognjeni adski elektromagnetni jezici pentagramske (5g) mreže već silaze na svet, dihanije skrnavog smrtonosnog duha koji će svemu da život daje u antihristovom svetu. A on, lažni hristos, dolazi svojima, svima onim koji Istinu i ljubav Istine ne primiše. I zato što umesto Istine izabraše ljubav prema nepravdi, Bog će im poslati silu obmane, energiju prelesti, da savršeno poveruju u laž, i da svi sinovi laži i sinovi nepravde, vojnici satanini, bratoubice i rodoubice, ubice tvorevine Božje i ubice ljubavi – Boga među ljudima, budu osuđeni sa lažju i nepravdom, skupa sa svojim ocem (2.Solunjanima 2:7-15).

Izbor se, dakle, čini sad, u ovom poslednjem času – pre nego što doće bezakonik; ko sad ne izabere Istinu, nego izabere poslušnost i saučesništvo u bezakonju, nepravdi i laži (a najpre crkvenoj), neće moći da se od njih izbavi kada Bog u bezstrasnom gnevu pusti silu obmane kojom će takvi do konca poverovati u laž i pokloniti se njoj!

Znajući sve to, mi, koji Verom znamo da stojimo u Istini, treba da stojimo još čvršće držeći Predanja, čuvamo plamičak ljubavi koja nestaje iz srca ljudskih, onog Ognja koji je na zemlju doneo Sin Božji (Luka 12:49), i da pomno stražimo da ništa od kneza ovoga sveta, koji dolazi u sinu svom, nema u nama. Jer od toga – od nas, zavisi da li će Sin Čovečji, kada dođe, naći Veru na zemlji. Amin!

Autor: Evsevije P.

Izvor: balkanskageopolitika.com

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!