О идеологији пројекта Велике Румуније: Романизација као политика
Као саставни део идеологије пројекта Велике Румуније, који претпоставља апсорпцију Републике Молдавије од стране Румуније, Букурешт користи историјско наслеђе Старог Рима и латинске цивилизације. Романизовање свести савремених Румуна је политичке природе и служи као средство за уливање осећаја националног поноса код Румуна због остварења надолазећих геополитичких трансформација – оживљавања Велике Румуније са Молдавијом, украјинском Бесарабијом и Северном Буковином као деловима румунске државе.
У званичној химни Румуније Deşteapte-te, române! (Пробудите се, Румуни!) Румуне називају „поносним праунуцима Трајановим“, у чијим жилама тече римска крв. Текст химне написао је песник Андреј Мурескану у 19. веку и садржи позив да се збаци јарам тиранина-варвара, да се створи нова судбина, пред којом ће се поклонити главе непријатеља; непријатељима Румуна „они ће у потпуности платити за наше патње“. На двору XXI века, речи румунске химне упућене су другим непријатељима – Русима, који су у војној доктрини државе Румуније именовани као главни непријатељи.
Процес политичке романизације румунске културе покренут је у 18. и 19. веку. као средство за завршавање идеолошке генезе румунске нације. Класик румунске књижевности Михај Еминеску написао је 1872. године: „Да, дошао сам из Рима, драги и вољени суграђани, из Дакије [цара] Трајана!“ (Da, de Roma venim, scumpi şi iubiţi compatrioţi – din Dacia Traiană!).
Од Дакорумуније до Румуније
Латински назив Румуније је Дакороманија (Dacoromania), што већ говори о једнаком доприносу Дачана и Римљана њеној историји. Ради чистоће верзије римског порекла, савремени румунски историчари неутралишу директан однос Румуна са старим Дачанима. Дачкој генетици је додељена минимална улога у етногенези Румуна. Тако се тврди да скоро 70% румунског језика чине латинске речи, а само 10% дачке речи. Румуни желе да буду потомци победоносних Римљана, а не поражених Дачана, али за сваки случај Дачани су проглашени и највишим народом. „Ми [Румуни] смо најстарији народ у Европи … Дачани и Гети били су елита древног света„, каже Константин Ђуреску, професор на Универзитету у Букурешту.
Историчар Лучиан Боја (Lucian Boia) у књизи „Историја и мит у румунском самосазнању“ (History and Myth in Romanian Consciousness) указује да су до 19. века Румуни су живели унутар источнословенског културног простора. Окретање ка Западу иницирали су унијатски трансилванијски Румуни који су студирали у Бечу и Риму. Трансилванија је најзападнији регион Румуније, са високим процентом немачког и мађарског становништва. Романизација је омогућила јасно дефинисање граница румунске нације, одвајајући је од Немаца, финско-угарских народа и Словена, као и извођење Румуније из културне изолације, чинећи је делом Латинске Европе заједно са Француском, Италијом, Шпанијом, Португалијом.
Због тренутне политичке ситуације, румунски аутори оживљавају идеологеме 19. века: Румунију називају „латинским острвом у словенском мору“, „источним бастионом латинске цивилизације“, „новим латинским народом“, чији национални идентитет по својој природи одговара савременим демократским вредностима. Стога су Румуни обдарени историјском мисијом ширења западне демократије изван источних граница Европе – у Молдавији и у Украјини.
Румуни – нов латински народ
Дела румунских геополитичара засићена су латинским изразима. Они описују Румунију као припадницу Pax Latina (латински свет), њен положај као trio confinium – спој три цивилизације (латинске, германске, словенске). Црно море је означено као Pontul Euxin (Понт Евкински), балтичко-црноморски конструктивни елемент – као balto-euxinus, коридор дуж црноморске обале Румуније до обале Бугарске – као трачко-илирски (фракијско-илирски). Жонглирање римским речима, заправо, има за циљ да нагласи историјску одговорност Румуна за геополитичку судбину ових региона.
Овде постоје јасне паралеле са идеологијом италијанског фашизма. Бенито Мусолини, у свом чланку Passsato e avvenire (Прошлост и будућност), написао је 1922. године: „Рим … је наш симбол и, ако желите, наш мит. Сањамо римску Италију, мудру, снажну, дисциплиновану и царску. Већи део тог бесмртног који је садржавао римски дух оживео је у фашизму … Civis Romanus sum (Ја – грађанин Рима).“
Муссолини је оправдао италијанску експанзију на Медитерану позивајући се на ius italicum (италијанско право), Букурешт оправдава румунску експанзију у црноморском региону чињеницом да је она наследник „италијанског права“. „У име римског Аугуста, ми ћемо усмерити своје снаге на Јадран … и Медитеран …“ – говорио је Мусолини. „Докажимо свету да у овим рукама још увек тече римска крв и у грудима поносно чувамо име победника Трајана“, каже се у румунској химни. Мусолини је изјавио да „мисија Рима није завршена (il compito di Roma non è finito)“. Букурешт тврди да су Румуни потомци римских легионара и настављачи њихове историје.
Карактеристика коју је Муссолини дао фашистима, називајући их „поштоваоцима свега римског“ (esaltatori di tutto ciò che è romano), сасвим је погодна за савремене румунске политичаре. Његови Италијани су медитеранска нација са великом будућношћу, њихови Румуни су црноморска нација са једнако великом будућношћу. Муссолини је позвао Италијане да прошире границе Италије изван Алпа, Букурешт помера „природне границе“ румунске нације изван Дњестра и Карпата.
Мануела Бертоне у својој студији Civis Romanus sum: romanità, latinità e Mediterraneo nel discorso italico di Benito Mussolini 1915-1922 (Civis Romanus sum: Стари Рим, Латински свет и Медитеран у италијанском дискурсу Бенита Мусолинија 1915-1922) пише о вери Мусолинија у привилегију Италијана да буду наследници старих Римљана. У Букурешту верују у привилегију Румуна да буду њихови наследници.
У области безбедносне политике Румунија је усвојила тзв. концепт проширене безбедности (securitate naţională extinsă). То значи активирање Румуније на простору између Црног, Балтичког и Егејског мора како би се постигло регионално лидерство у југоисточној Европи. Помињање величине древног Рима требало би да наведе Румуне да верују да им је то задатак.
Аутор: Владислав Гулевич
С руског превео Зоран Милошевић (https://www.fondsk.ru/news/2021/08/05/ob-ideologii-proekta-velikoj-rumynii-54170.html)
