O čuvanju uma od nekoristnog znanja i prazne radoznalosti
Kao što je neophodno čuvati um od neznanja tako je potrebno čuvati ga i od mnogog praznog znanja i radoznalosti. Jer ako se um puni mnogim znanjem, ne isključujući tu i sujetno, nepotrebno i štetno, postaće nesposoban da saznaje šta je dobro za naše ispravljanje i usavršavanje. Zato se prema zemaljskim stvarima koje su dozvoljene, ali ne i neophodne, moraš odnositi kao da si već umro. Usredsređuj svoj um u sebe i drži ga daleko od svih stvari ovoga sveta.
Priče o onome što je bilo i znanja o onome što se događa bolje neka prolaze mimo tebe. Prevrati u raznim zemljama bolje neka budu za tebe kao da ih nije bilo. Kada baš i budeš imao prilike da čuješ o njima, radije zaboravi na to što brže možeš. Evo šta veli sv. Vasilije: „Neka ti slušanje vesti iz sveta bude gorka hrana, a slatke kao med pouke duhovnih ljudi“. Prorok David govori: Kazivahu mi šale prestupnici zakona, ali one nisu kao zakon tvoj. Zavoli da slušaš pretežno o duhovnom, to izučavaj i nemoj želeti ništa da znaš osim Isusa Hrista i toga raspeta (I Kor. 2,2), osim Njegovog života i smrti i onoga što On od tebe želi. Ako se toga budeš držao, činićeš što je ugodno Bogu. A Bog voli duše koje vole Njega i koje se trude da izvršuju Njegovu volju.
Interesovanje za mnoge stvari je često plod gordosti i hrana za samoljublje. To su samo zamke zlog duha koji, videći da kod nekih postoji jaka volja da žive duhovnim životom, pokušava da ih saplete radoznalošću i da tako ovlada njihovim umom i njihovom voljom. Zbog toga ubacuje, osobito onima koji su sposobniji i skloniji filosofiranju, visoke i divne misli. A oni, zanevši se zadovoljstvom da raspredaju o visokim stvarima, zaboravljaju da čuvaju čistotu srca, da smireno misle o sebi i da savlađuju strasti. Vezani lancima gordosti i samouverenosti stvaraju od svog uma idola i malo po malo dolaze do uverenja, a to i ne primećuju, da više nemaju potrebe za savetima drugih, te u svakoj prilici pribegavaju idolu sopstvenog rasuđivanja.
To je vrlo opasna i teško izlečiva bolest. Gordost uma je gora od gordosti volje. Jer um je još u stanju da izleči gordost volje, ali kada se on gordo uveri da je ono što on misli najbolje, ko će ga razuveriti? Može li poslušati koga kada je uveren da misli pravilnije nego iko drugi? A kad je to oko duše, pomoću koga bi čovek mogao uviđati i ispravljati gordost volje, samo oslepljeno gordošću i ne može se izlečiti, ko će izlečiti i volju? I tada sve biva u čoveku rastrojeno, te nema koga da stavi melem. Zato je, eto, potrebno, da povedeš borbu protiv gordosti uma, pre nego što ona uzme maha. Ustaj protiv nje, obuzdavaj je i pokorno potčinjavaj svoje mišljenje mišljenju duhovnika. Budi skroman iz ljubavi prema Bogu, ako želiš da budeš mudriji od Solomona. Ako ko među vama misli da je mudar na ovome svijetu, neka bude lud da bude mudar (I Kor. 3,18).
Izvor: pravoslavie.ru
