Црква

О чему говоре демони на молитвама за изгнање

Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли – шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку:

1. Када нам наш кнез да задатак – ми одмах идемо да га испунимо, а ви хришћани се тресете – на вољу Божју.

2. Ја бих волео да сви верници говоре: „Молити се – нема времена … У храм ићи – немам кад, имам много посла …“ или „Мој муж – ми не да …“ или „гости – су дошли …“ Ми ћемо вам много пригодних изговора наћи.

3. Мој план је у првом реду да се што ређе одлази у цркву.

4. Веома волим када се не наводе греси на исповести, већ се „уопштено“ кају за: дела, речи и помисли.

5. Волим сујетне, да ли је њима до Бога?

6. Волим оне који говоре:“Бог је милосрдан, могуће је радити и ово и оно.“

7. Ми мало тога памтимо, углавном све пишемо, како би то навели на Митарствима.

8. Не волим књиге и учења Светих Отаца. Свe је код њих – против нас написано. Ми вас дан и ноћ учимо да осуђујете свештенике. Мрзим кад свештеници на исповести, објашњавајући и питајући, извлаче грехове из људи. Златоустог не волим, јер је он многе научио да се моле.

9. Нарочито не волим књиге стараца (светоотачке), оне ме скроз „пробадају“. То ја изазивам одвратност према њима.

10. Са три греха смо ми сада узели цео свет: блудом, богатством и пијанством.

11. Све вере, осим Православне, све су код нас – у паклу. Волим жене са златним минђушама у ушима, на високим потпетицама, у кратким сукњама и мушким панталонама. Веома се бојим оних који добра дела у тајности остављају, ја их учим да све објаве и покажу. Ко се моли за непријатеље – с ногу нас обара. Када се човек покаје, наше се мреже разрушавају.

12. Волим када жене долазе у храм нашминкане и без марама. Волим похлепне за духовним књигама. Сами не читају а другима не дају. Волим оне који избрбљају оно што је рекао свештеник на исповести.

13. Код пушача није мој само дим, него и ватра. Али посебно ми делујемо преко телевизора – телевизор је твоја сва «светиња» Не волим оне који су свесни своје недостојности. Да, ко сада има таква осећања и мисли?? Духовне књиге – су најбоља милостиња. Никоме о томе не говори.

14. Стоје у храму, а мисле на кућу! Због тога сам срећан и пишем на листу! У мирским књигама, новинама и магазинима смо ми поставили приказе ваших светих! А одмах поред из црне магије речи пустили! И ево стављају људи своје шерпе и чаше на угоднике Божје, и уопште бацају у тоалет и у канту за смеће.

15. Волим такве вернике, који се данас усрдно моле, читају све своје молитвено правило, а сутра га или скраћују или остављају.

16. Ми записујемо сваку лошу мисао, са којом сте се ви сложили, осетили је и стављамо је на хартију (тако демони називају наш досије). Ми записујемо сваку вашу лошу реч.

17. Веома ми је тешко детаљно покајање. Веома нам се свиђа – Општа исповест! Двадесет и четири часа дневно бих ишао тамо! Никакав грех не мораш изговорити и не мораш осећати срамоту.

18. То ми ометамо вечерње правило – не читај! Шта ти мислиш, ако човек заспе, не помоливши се, ако умре – где ће његова душа поћи? У рај, где? А! Грешите и кајете се! Све бих вас покидао!… То вам ми умећемо и роптање на временске прилике.

19. Неки кажу: „Шта заслужим – то ћу и да добијем!“ Говоре, а не знају каква је тамо мука и да одатле нема повратка, чак ни плач више нико не чује.

20. Свиђа ми се што данас многи уопште не говоре о Богу и Мајци Божијој, ни са свештеницима ни међусобно. Само се прича о телесном, нема ничег духовног, чак се и у храму брбља о овоземаљском.

21. Тешим се тиме да нећу само ја страдати већ ћу за собом повући још море људи.

22. Ми инспиришемо да се све остави – „за касније“. После ћу – читати молитве, после ћу – Јеванђеље, после ћу – ићи у храм, после ћу и добро дело – урадити, после ћу – се покајати. Ако – успете.

23. То ми наводимо на вас – сан, униније, лењост, како би вас одвукли од разговора са Богом. Ми правимо свађу међу људима. Волим оне који се крсте било како. (неправилно)

24. Сада многи са нижих митарстава долазе нама – у пакао, за осуђивање других (посебно свештеника и монаха). И они који угађају стомаку: све воле да поједу и попију укусније. Они се и не кају због тога, долазе у храм, седну на клупицу и говоре о световном. Они немају ни помисли о томе да треба да се покају. Родитељи не одвраћају децу од лошег, тако да они до старости остану у злим навикама.

25. Мрзим оне који читају Псалме, нарочито ноћу. Не волим задовољне било каквом храном. То вас ја учим – да се разумете у храну и будете хировити.

26. Многи се кају и од грешних дела – не одустају. Кроз покајање греси се на нашим записима бришу, али велики грехови, само кроз покајање у сузама.

27. Волим оне који прилазе да се причесте – без крстова око врата, не прочитавши молитвено правило, не опростивши онима који су их повредили. Исповедају грехове али не одлазе од узрока греха. Волим, када верујући иду по савет прво код једног, а од њега код другог свештеника, посебно – код неискусног, који је отишао од истине.

28. Ни код кога не примећујем да се бори са нама. Треба само да убацим греховну мисао и људи је одмах прихватају и испуњавају.

29. У многим црквама се осећам лагодно: тамо где верници разговарају, понашају се као на пијаци. Код тебе ја стојим на другом кораку, ближе не могу прићи. Код о.Петра. ја стојим на улици, бојим се чак да се приближим трему. Код неких лењих свештеника, који, на пример, попију па иду служити, ја стојим на крајићу олтара.

30. Наши свештеници продају – истините свештенике, наши монаси продају – истините монахе, наши верници продају – истините вернике. Састанке и извештаје за свештенство такође ми организујемо, отимамо од њих свете мисли, само да не би о Богу и о спасењу душе размишљали, убацујемо им у главу свакакве испразне мисли.

пс.Молитве за изгнање то су посебни молебани, које чине свештенослужитељи како би помогли болесним људима у поседу злих духова који су се уселили у њих.

Јеромонах Пантелејмон Ледин

Извор: књижица “Замке злих духова“