НОВИ РАСКОЛ НА ПОМОЛУ: Украјинска православна црква Московске патријаршије одриче се Руске цркве?

Заменик начелника Одељења за спољне црквене везе Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије (УПЦ МП) о. Микола Данилевич (називају га и „председником УПЦ“) пронашао је нове речи одвраћања православних у Украјини од … Руске Цркве.

Према мишљењу „председника УПЦ“, повезивање УПЦ са Московском патријаршијом је исто тако увредљиво за православне Украјине као и веза између УПЦ и Истанбула. „Називање“ УПЦ (МП) „Руском Православном Црквом у Украјини“ о. Николај сматра апсурдним, то је као кад би неко назвао расколнике из ПЦУ „Турском црквом у Украјини“. Односно, према логици заменика Одељења за спољне црквене везе Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије), идентификација православних из Украјине са Русима је бедна као што је идентифиакција присталица тзв. Православне цркве Украјине (ПЦУ – негде се још назива и „Света црква Украјине“ – прим. прев.) са Турцима: „Ако се примени та логика коју они примењују према нама (пошто постоје канонске везе са Руском православном црквом, јер се центар УПЦ налази у Москви, онда смо ми дужни да се зовемо ‘Руска православна црква у Украјини – РПЦуУ’), онда ми њих можемо назвати ‘Турском црквом у Украјини’, јер у потписаном Томосу постоји директна повезаност са Константинопољском патријаршијом, чији је центар у Истамбулу – Турска“.

Неће свако овде одмах видети превару. Осмишљен је првенствено за сопствене парохијане, којима такви као о. Миколај, већ прилично напудерисалии мозак причама о вечној искључивој украјинскости њихове „помесне цркве“. Међутим, они који су смислили скраћеницу РПЦуУ, заправо, не фокусирају се на „канонску везу УПЦ (МП) са РПЦ“, како то покушава да представи наш „председник“. Епархије УПЦ (МП) имају канонску везу са свим епархијама свих помесних цркава у свету (осим оних које су признале тзв. ПЦУ). Дакле, уопште не мисли на оне који УПЦ сматрају делом Московске Патријаршије (а у УПЦ МП их је таквих даље приметна већина).

Такође је примитиван и испад од стране протојереја УПЦ (МП) по питању„Турске цркве“. За разлику од Руске Цркве, никаква „Турска црква“ није укључена у диптих светског православља. Па чак и у самој Турској тзв. Цариградска патријаршија се сматра црквом грчке дијаспоре. Што се тиче „везе“ ПЦУ са овом патријаршијом, која је „директно прописана у Томосу“ (из неког разлога, отац Николај не ставља ову шкработину под наводнике), онда та веза, заиста, није апстрактно „ канонска“, већ сасвим конкретна. И по много чему је иста као она између Москве и УПЦ. То ћемо показати даље у чланку. У међувремену, наставимо са читањем „председника – канонисте“.

Ми верници УПЦ – смо Украјинци, а називати ​​нас „Московљанима“, како то раде, исто је као кад би се – такође Украјинци и присталице „ПЦУ“ назвали „Турцима“… Ово сам специјално у овом тексту урадио не да би некога увредио, већ да би показали апсурдност њихове логике и етикета које су измислили.“

Зато ћемо се задржавати на овој „етикети“, не да бисмо увредили представнике турске нације, са којом – како се то сложило током историје – староседеоци Украјине вековима нису били у најбољим односима, већ да би скренули пажњу на то да су за представнике канонске православне цркве у Украјини муслимански освајач и једноверни „москаљи“ -ослободиоци феномени истог реда, подједнако туђи „верницима УПЦ“. Који су, такође према речима истог протојереја (и не само њега једног у јерархији УПЦ), сви као један – Украјинци. И чак је немогуће замислити да етнички Јеврејин, Пољак, Јермен, Белорус, или, не дај Боже, Рус може да приступи Светим Тајнама у УПЦ (МП).

„У било којим званичним канонским и правним документима УПЦ и РПЦ, као ни у било којим документима о државној регистрацији (ни украјинским, ни руским), нећете наћи такво име или такву званичну фразу“, прибијајући „челичним аргументом“ своје опоненте је о. Николај.

Па, ако је реч о украјинским властима које покушавају на флагрантно незаконит начин да промене назив јавне организације, која је, штавише, и Уставом одвојена од државе, представник УПЦ (МП) је свакако у праву. И управо у отпору мешању државе у црквене послове спремни смо да га у потпуности подржимо.

Међутим, канонску цркву у Украјини називају „Руска православна црква у Украјини“ не само државни службеници (или бар не само државни службеници), већ и грађани који немају никакву власт. И, наравно, имају пуно право на своје мишљење. Нарочито ако се ово мишљење заснива на познавању не само званичног назива објекта, већ и његове суштине. На пример, о текстовима „званичних канонских докумената УПЦ и РПЦ“, на које се позива о. Николај.

Па, хајде да „одгонетнемо“ ова документа за вернике УПЦ, издвајајући масним словима најживописније доказе о њиховој припадности МП.

О УПЦ у Уставу РПЦ

Глава I. 3. „Јурисдикција Руске православне цркве протеже се на лица православне вероисповести које живе на канонској територији Руске православне цркве: у Руској Федерацији, Украјини… „Међутим, према канонима, не могу бити две цркве на једној. канонској територији. Следствено томе, или РПЦ није канонска (што се оповргава њеним присуством у Диптиху православних цркава), или УПЦ није аутокефална помесна црква (што потврђује њено одсуство у Диптиху).

Глава V.4. „Стални чланови [Светог Синода Руске Православне Цркве] су: по положају – Митрополит кијевски и све Украјине…“

Поглавље В.25. „У надлежности Светог синода [РПЦ] спадају: … канонизација локално поштованих светаца и решавање и давање на разматрање питања њиховог општецрквеног прослављања Архијерејском сабору [РПЦ]. Архијерејски Сабор у Уставу Руске Православне Цркве је природно Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве. Осим тога, у Уставу о управљању УПЦ, овас став одсуствује. Украјински Устав оперише термином „сабор епископа“.

Глава VII. У поглављу „Међусаборско присуство“ нема посебног помена УПЦ (МП), али је, на пример, члан више комисија ове установе РПЦ јесте … о. Николај Данилевич.

И, на крају, посебно поглавље Устава „Украјинска православна црква“. Нећемо га цитирати у целости. Истаћи ћемо само главне тачке у контексту наше теме.

Глава X. Украјинска Православна Црква

  1. „У свом животу и раду Украјинска православна црква се руководи дефиницијом Архијерејског сабора Руске православне цркве из 1990. године „О Украјинској православној цркви“, граматом патријарха московског и целе Русије из 1990. године и Уставом Украјинске православне цркве, коју утврђује њен настојатељ, а потврђује Патријарх московски и целе Русије“.
  2. „… Центар управе Украјинске православне цркве налази се у граду Кијеву. Међутим, видети … тачку 10.
  3. „Настојатеља Украјинске Православне Цркве бира епископат Украјинске Православне Цркве, и благосиља најсветији патријарх Московски и целе Русије“. У овом случају, благослов је синоним за одобравање.
  4. „Име настојатеља [УПЦ] помиње се у свим црквама Украјинске Православне Цркве после имена патријарха московског и све Русије
  5. „Одлуку о формирању или укидању епархија које су део Украјинске православне цркве и о одређивању њихових територијалних граница доноси њен Синод, уз накнадно одобрење Архијерејског сабора [РПЦ]“.
  6. „Епископи Украјинске православне цркве су чланови помесних и архијерејских сабора [РПЦ] и учествују … у раду Светог синода [РПЦ]“. Односно, епископи УПЦ (МП) су чланови органа врховне власти и управе у РПЦ.
  7. Одлуке помесног и Архијерејског Сабора [РПЦ] су обавезујуће за Украјинску православну цркву“. Дакле, иако се центар управе УПЦ (у оним широким надлежностима које обезбеђују права широке аутономије) налази у Кијеву, одлуке виших органа Московске Патријаршије су обавезни за УПЦ (МП).
  8. „… Суд Архијерејског Сабора [РПЦ] је црквени суд највише инстанце и за Украјинску православну цркву“.
  9. Украјинска православна црква прима свето миро од патријарха московског и целе Русије“. Свето миро се користи за освећење цркава и антименсе (литургијско платно – главна и незаобилазна служба у православљу). Самим тим, без светог мира Московског Патријарха, УПЦ (МП) губи смисао постојања.. . ).

О РПЦ у Уставу о управљању УПЦ (МП)

Пре него што пређемо на Устав о управљању УПЦ (МП), обратимо пажњу на назив: не каже се „Устав УПЦ“, већ „Устав о управљању“, која наглашава пре свега административну, а не канонску, природу ове самоуправне структуре РПЦ. Односно, овај документ је углавном за служитеље, а не за мирјане. Ови други, дакле, остају парохијани цркве (РПЦ), а не административне структуре (УПЦ).

I.3. „Украјинска православна црква је сједињена са помесним православним црквама преко Руске православне цркве.

I.4. „Украјинска православна црква… у свом управљању се руководи одлукама Архијерејског сабора Руске православне цркве од 25-27. октобра 1990. године…“.

I.5. „Украјинска православна црква… је самоуправним делом Руске православне цркве“.

II.6 „Дужности Сабора [УПЦ] су: … б) очување канонског јединства Украјинске православне цркве … са Руском православном црквом и са свим помесним православним црквама (последње, као што се види из клаузуле I.3.  такође се обавља преко РПЦ. – ДС.); в) надзор над спровођењем одлука помесних Сабора Руске Православне Цркве … и Устава које они доносе“.

ІІІ.5 „Архијерејски Сабор [УПЦ] делује на основу … одлука помесних и Архијерејских Сабора Руске Православне Цркве“.

V.2. „Настојатеља Украјинске Православне Цркве … благосиља Његова Светост Патријарх московски и целе Русије“.

V.4. „Име Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине узноси се на богослужењима у свим црквама и манастирима Украјинске Православне Цркве после имену Његове Светости Патријарха московског и целе Русије. С тим у вези, бивши заменик председника једног од православних братстава Украјине, Дмитриј Жуков, који се добровољно пријавио да брани Донбас, па је због тога напустио Кијев, поставио је питање испод поста о. Николаја: „А ко је код њих патријарх?“ Дошао је одговор: „Батко код њих је Бандера (нациста из времена Другог светског рата)“. А ово, авај, није претеривање.

  1. 7. „… Митрополит кијевски и све Украјине је стални члан Светог синода Руске православне цркве.“

V.15. „Не касније од три месеца по упражњењу катедре настојатеља Украјинске Православне Цркве, вршилац дужности и Свети Синод Украјинске Православне Цркве сазваће Архијерејски Сабор Украјинске Православне Цркве да изаберу свог натојатеља, Митрополита кијевског и целе Украјине да би га потом представио Његовој Светости Патријарху московском да прими писмени благослов.

Између слова Устава и духа Бандере

Поред Устава, постоји читав низ докумената – од грамате патријарха Алексија II до часописа синода Руске православне цркве, који сведоче о потчињености УПЦ Московској патријаршији. И за разлику од сопственог аудиторија, о. Николај их добро познаје. „Председник УПЦ“ је детаљно проучио све ове документе пре 10 – 15  година, када је „наранџаста поп група“ под управом његових дирекних шефовака Говоруна и Драбинка (који су један другог смењивали на челу Одељења за спољне црквене везе Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, док је у почетку Данилевич у први мах био њихов секретар) припремали аутокефалистичке измене и допуне Устава УПЦ (МП). И само је болест њиховог покровитеља, митрополита Владимира (Сабодана), омогућила Агафангелу, најстаријем епископу УПЦ (МП), да заустави овај процес.

Све активности верног васпитаника поменутих Говоруна и Драбинка указују на то да су његове аутокефалистичке, русофобске и екуменистичке изјаве став (очито подржана и од стране садашњег руководства, пошто је овај већ другу деценију на функцији), а не повећање будности према непријатељима цркве. Некако би се дало разумети да се „председник УПЦ“ одрекао Мајке Цркве због страха да је гостовао на каквом општеукрајинском  студију националне телевизије или на Радију „Слобода“, који у Руској Федерацији има статус страног агента. Међутим, он је то урадио на сопственом Телеграм каналу, а да га нико при том није вукао за језик? Због чега саблажњава на хиљаде „малих“ претплатника на православне медије, јер се шире такве поруке. Да би се опоменуо, чак и за „неосновано“ „извртање имена УПЦ“ о. Николy, требало је од давно предати суду

Штета што нисам у опасности. Зато дајем предност не скраћеници РПЦуУ (против које се јерархија УПЦ толико бори) већ овој РПЦнУ (Руска Православна Црква НА Украјини).

Аутор: Дмитриј Скворцов

С руског превео Зоран Милошевић (https://www.fondsk.ru/news/2021/11/01/upc-otrekaetsja-ot-moskovskogo-patriarhata-54805.html)

Извор: Наука и култура

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!