NOĆ VEŠTICA – mašina za pravljenje para ili mašina za kvarenje karaktera
Kao što je Pravoslavna Crkva gledala da paganske običaje naroda koji su prihvatali Hrišćanstvo preosmisli u hrišćanskom kodu, to isto su radili i rimo-katolici i protestanti. Tako je od keltskog paganskog običaja vezanog za suprostavljanje zlim duhovima nastala Noć veštica ili u svetu poznata kao „Halloween“. Tačan prevod engleske reči „Halloween“ je nastao od reči „All Hollow’s Eve“ što znači „Veče svih Svetih“, jer 31.10. uveče, kada se i dešava Noć veštica, je veče pred zapadni praznik Svih Svetih, pa i to potvrđuje da su se time pozabavili rimo-katolici i protestanti.
Danas ovaj „praznik“ na Zapadu ima pre svega komercijalni karakter, kao i svi nekadašnji hrišćanski praznici, kada je najvažnije nakupovati što više – zapadno slavljenje Božića je najpoznatiji praznik tog tipa. I Noć veštica spada u vrlo komercijalne „praznike“ kada se u ogromnim količinama kupuju karakteristične izdubljene bundeve, veštičije maske i šeširi, i sve ostalo u šta se maskiraju deca na sam „praznik“. Ali da li je ovde zarada od prodaje jedino bitno?
Iako liče na naše poklade, koje su takođe ostale iz paganskih slovenskih vremena, kada se malo pogleda šta rade učesnici na pokladama a šta deca u Noći veštica vidi se velika i vrlo važna razlika. Kod naših poklada maskirani momci i devojke idu po kućama i pevaju uz smeh i šalu, dok u Noći veštica deca ucenjuju one koje posećuju uz pretnju „trick or treat“ („smicalica ili poslastica“), što bi u slobodnom prevodu značilo „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“. Naravno da im odrsali uz osmeh daju neke slatkiše i oni im ne čine ništa loše. A šta bi se desilo ako im ne bi dali ono što traže?
To šta bi se desilo znamo mi i mnogi po svetu koji Zapadu nisu dali ono što su im ovi tražili -bombardovanje, napadi, sankcije, laži, klevete… Zapadnjaci koji su odrasli na Noći veštica, i mnogo puta u njoj učestvovalu kao mali ucenjujući i preteći, taj model ponašanja usvajaju u svakodnevnom ophođenju, naročito prema slabijem. Tako da je potpuno jasno da je ovaj nazovi „praznik“ imao funkciju vaspitanja zapadne dece u tačno određenom pravcu, što i jeste funkcija svakog običaja. Samo razmislite o tome u šta je Pravoslavlje usmeravalo pokladama-pesma, smeh, šala-a u šta rimokatolici i protestanti.
Već godinama imamo i u Srbiji ovaj, našem duhu, tradiciji i svemu što mi jesmo potpuno strani „praznik“, koji i kod nas polako postaje „običaj“. Možda je vreme da se zamislimo da li je on samo bezazlena dečija zabava i poslovno zgrtanje para, kako nam se predstavlja, ili ima još ponešto iza toga. Možda da nam deca porastu slična onoj na Zapadu, kojima će ucena i pretnja postati deo karaktera – jer sada to nije slučaj. Čak naprotiv, ako Srbi nešto mrze to je da im prete i da ih ucenjuju. Tada po pravilu odgovaraju otporom, bez obzira na snagu onog ko ucenjuje i preti, a naša istorija je puna primera baš o tome, od kojih je otpor Zapadu 90-ih godina prošlog veka samo poslednji u nizu.
Stoga dragi odrasli, kada vidite prvi put da dete koje volite ucenjuje ili preti bilo kome, a naročito slabijem, možda je vreme da u kantu za smeće bacite izdubljenu bundevu koju ste mu kupili.
Da vam je ne olupa o glavu kada malo poraste.
Autor: Aca Miljević
Izvor: Udruženje Dobrodetelj
