Николај Патрушев: „Слом паразитске империје је неизбежан“
Занимљив чланак у овомесечном броју „незваничног” руског обавештајног часописа написао је свемоћни шеф руских обавештајних служби Николај Патрушев, званично секретар Савета за националну безбедност Руске Федерације, који је члан Врховног савета Русије.
Николај Патрушев: „Колапс паразитског царства“
Човечанство је ушло у прекретницу, нови период светске историје. Не ради се само о промени светског поретка, преобликовању система међународних односа и еволуцији доктрина и вредности које су основа светске архитектуре. Данас се дешавају дубоке, истински тектонске промене.
Западноцентрични колонијални светски поредак, настао у доба крсташких ратова, а који се уобличио током великих географских открића, пролази пред нашим очима до коначног слома. Тада су постављени темељи западног цивилизацијског модела, грабљиве природе, који је, уз извесне измене, опстао до данас.
У овом моделу, уска група држава изградила је пирамиду, постављајући се на врх и дајући себи искључива овлашћења. Како је замишљена ова пирамида паразитизма и ко је распоређен на сваком њеном спрату, јасно се види из поделе света на развијене земље, земље са економијом у транзицији и земље у развоју, а прихваћено је и у савременој западној пракси. Суштина овог система је једноставна. Свако ко је на нижем нивоу до империје мора кротко и практично бесплатно да пренесе највећи део сопствених ресурса – материјалних, финансијских, интелектуалних и људских. У суштини, то је вишеслојна паразитска надградња на глобалном нивоу.
Реч „паразит“ са грчког је преведена као „слободњак“. У старој Грчкој звали су преваранте који су задобили поверење имућних суграђана и уз помоћ лукавства, а често и силе, преузели контролу над њиховим домовима. Тако су поступиле западне силе, обезбеђујући своју превласт и не презирући ни најокрутније и нехуманије методе.
Историја познаје много примера. Европско освајање Новог света било је праћено геноцидом над домородачким становништвом. Из Африке је, због њене поделе и пљачке, више од 15 милиона робова одведено у Америку, пре свега у САД. Сетимо се великог извлачења ресурса из јужне и југоисточне Азије, „опијумских ратова“ у Кини и других сличних операција.
Истовремено, колонијално-империјалистичке пројекте планирао је и спроводио првенствено приватни капитал: трговци, предузетници, акционарска друштва и корпорације, које су биле моћније од многих држава, и имале своју војску и морнарицу.
Данас су некадашње источноиндијске компаније и колонијалне администрације замењене транснационалним корпорацијама, чији ресурси превазилазе потенцијал већине земаља света.
Политику у западним земљама не формирају државни органи које бирају грађани, већ крупни капитал. Америчке корпорације за оружје одавно се осећају као владари Пентагона, а њихове колеге из информационих гиганата као што су Гугл, Мета, Епл, Мајкрософт и Амазон чак ни не покушавају да сакрију употребу технологија за прикупљање личних података и друштвену контролу око света за своје потребе.
Конгломерат приватних банака познат као Федералне резерве САД је зајмодавац америчкој влади, која је заузврат гурнула остатак света у зависност од долара.
Вашингтон наставља да свесно, иако насилно, повећава национални дуг, који је већ премашио 32,5 трилиона долара. Узастопни председници Фед-а хвалили су се да су Сједињене Државе у стању да отплате сваки зајам који узму јер могу да штампају рачуне до бесконачности.
У циљу глобалне доминације, Запад користи директан војни утицај, претње силом, „приватизацију” елита, „обојене револуције” и подстиче тероризам и екстремизам. Дакле, наставак ширења Северноатлантског пакта заправо даје Сједињеним Државама могућност да апсорбују државе и лише их независности, бранећи сопствене националне интересе. Дволичност НАТО-а се не може сакрити ни под каквим изговором. Чланице НАТО-а већ годинама вербално прокламују своју посвећеност миру, борећи се или претећи ратом против било које земље која се не слаже са политиком САД. Војна моћ НАТО-а се користи за одржавање западне хегемоније, економског поробљавања и политичког притиска на државе које не представљају војну претњу за алијансу. Током седам деценија чланице НАТО-а учествовале су у више од 200 војних сукоба широм света.
Напомињем да су и НАТО војске у пракси колонијалне за Америку. Ако буде потребно, Вашингтон ће лако послати трупе других земаља чланица алијансе на клање, не ризикујући животе представника „посебног” америчког народа.
На истој линији је и међународни тероризам, који је у свом садашњем облику директно средство за промовисање утицаја атлантиста. Готово све савремене велике терористичке групе стварале су, снабдевале и финансирале западне обавештајне службе, које су на тај начин спроводиле одлуке политичког врха својих земаља.
Главни разлог савремених миграционих криза су и сукоби које изазивају западњаци и њихова вековна предаторска политика према земљама Блиског истока, Азије, Африке и Латинске Америке.
Шеме по којима данас функционише транснационални организовани криминал такође нису нове. Енглеска, Француска, Шпанија, Португал и САД никада нису оклевале да користе услуге пирата и других разбојника за постизање својих политичких и економских циљева. И сав плен је, на овај или онај начин, завршио на Западу.
Ефикасан невојни метод јачања западне доминације био је психолошки утицај на становнике других земаља и континената. Професионални пропагандисти из „старог света” су вековима градили аргумент по коме они не само да доносе добро другим народима, већ то, наводно, чине у виду доброчинства, готово на сопствену штету. Сви памте стихове Радјарда Киплинга о „бремену белог човека”, који је, по његовим речима, послао своје „најбоље синове у службу мрзовољних племена”. Међутим, није толико познато да су неке енглеске колоније, на пример Аустралија, у почетку коришћене само за чишћење матичне земље од злочинаца и прогнаника.
Концептуално оправдање колонијализма оличено је у тзв научни расизам, који је настао на прелазу из 19. у 20. век у Енглеској и САД. Аргументима о физичкој и интелектуалној неједнакости људских раса, његови теоретичари су објашњавали потребу да „врхунске” расе воде рачуна о „нижим”.
Идеологија сопствене надмоћи над другим народима и цивилизацијама вековима се негује у западним друштвима, и даље им је блиска. Запад са те позиције гледа на Русију. У страху од њене величине и моћи, жедни њеног богатства, западњаци су увек тежили да ослабе нашу земљу и преузму њене ресурсе. Стога уопште не чуди што је са почетком специјалне војне операције у Украјини Запад захватио талас русофобије.
Постоји још један аспект. Запад Русију доживљава као сталну претњу. Уосталом, демонтажа колонијалног система почела је после Другог светског рата под директним утицајем достигнућа и победа Совјетског Савеза. Тада су западне метрополе изгубиле директну контролу над својим поседима, а десетине земаља широм света стекле су независност. Као резултат тога, колонијалисти су морали да пређу на механизме и методе индиректне принуде: увлачење нових земаља у политичке и војне блокове, подмићивање локалних елита, економско и технолошко поробљавање, искоришћавање туђих ресурса по скривеним шемама. Губици су били огромни, а то није допринело јачању љубави према нашој земљи на Западу.
Данас се против Русије користи сав арсенал наоружања који је доступан противницима. Не ради се само о претњама или санкцијама, већ и о хиљадама информативних ресурса под њиховом контролом, и вишестепеном систему обраде јавног мњења, који се ослања на разгранату мрежу страних ПР агенција осмишљених да створе разлоге за покретање махнитих информативних кампања. око света.
У том смислу, треба имати на уму да сам војни потенцијал, чак ни напредне нуклеарне ракете, нису довољни за заштиту од западне геополитичке агресије. Овоме је важно одупрети се организовано у великој борби за умове и срца. Распад СССР-а довео је до промене односа снага, а борци за превласт пожурили су да искористе ову прилику да ојачају своју диктатуру над остатком света. Данас Сједињене Америчке Државе и Европа троше огромна средства на тражење и образовање тзв млади демократски лидери у специјализованим образовним центрима, који ће потом бити искоришћени за организовање државних удара за формирање режима зависних од Запада у претходно независним државама. Постало је уобичајено да овако обучени „лидери“ испадају обичне марионете које примају новац и упутства од ЦИА.
Западњаци добијају додатни утицај укључивањем у обуку будућих менаџера и представника снага безбедности, који потом постају реализатори штетних идеја на штету националних интереса својих земаља. Последњих година идентификовано је и неутралисано више стотина службеника страних обавештајних служби, као и других лица која су учествовала у организовању обавештајно-субверзивних активности против наше земље и наших стратешких партнера.
Добивши одбијеницу, САД и њени савезници прешли су на тактику рушења безбедносне архитектуре која се годинама развијала у свету.
Игноришући циљеве и принципе Повеље УН, они настоје да замене међународно право самодефинисаним „поретком заснованим на правилима“. Запад у својим неоколонијалним тежњама покушава да уништи најважније, али неконтролисане интеграционе асоцијације: АСЕАН, ШОС, БРИКС, ЗНД, ЕЕУ и друге, постижући дугорочни циљ претварања независних држава у своје вазале.
Амерички политички кругови су се уверили у тобожњу посебну и месијанску судбину Америке, да влада светом снажном спољном политиком, не признајући ничије интересе. Они се активно мешају у унутрашње процесе широм Латинске Америке, Африке и Азије и граде нове савезе за себе. Међу њима су АУКУС – трилатерално партнерство са Великом Британијом и Аустралијом, троугао САД-Јапан-Јужна Кореја, који су усмерени на Кину, Русију, Северну Кореју и друге земље региона које се не повинују вољи Вашингтона. У азијско-пацифичком региону, Бела кућа је опседнута стварањем умрежене безбедносне структуре у којој Токио игра значајну улогу. Праве се планови за стварање огранка НАТО-а у азијско-пацифичком региону. Сарадња са Енглеском се интензивира како би се искористили потенцијали њених обавештајних служби, технолошки напредак и интеграција војске у актуелне америчке операције. Вашингтон не може да напусти идеју о „огранку“ НАТО-а на Блиском истоку.
Експанзију америчке војне машинерије прати принудно преобликовање менталитета и духовности становништва свих земаља у којима Англосаксонци намеравају да прошире свој утицај. Лажне идеје и вредности осмишљене да консолидују неоколонијалне захтеве Запада систематски се и опсесивно усађују у њихову јавну свест.
Пре свега, то су идеје глобализма, сушта супротност патриотизму, који не признаје разноликост култура и начина живота, који је осмишљен да насилно отера све земље и народе под заставу западне потрошачке цивилизације.
Осим тога, већ постоји досадна пропаганда лажних теорија о родној разноликости са проналаском десетина полова и могућношћу промене биолошких параметара особе по вољи или чак под принудом.
Коначно, развој и наметање суманутих псеудоеколошких доктрина, под паролама очувања природе, оправдавају потребу за радикалним смањењем људске популације.
Негује се псеудонаучни концепт трансхуманизма, према коме се човек проглашава за посредну карику у биолошком и друштвеном развоју, што повлачи за собом захтев за његовим „побољшањем“, готово изнуђеним, генетском модификацијом и фузијом са технолошким системима. Истовремено, људи се хране разним технократским теоријама које оправдавају људску зависност од нових технологија и дозвољавају контролу над њима помоћу вештачке интелигенције.
Ослањање на нехумане, отворено мизантропске идеје одавно је постало визит карта западноевропских и америчких елита. Предложене доктрине су, у суштини, покушај Запада да сачува своје некадашње бенефиције и привилегије. Сходно томе, све државе и народи који не желе да следе ове покварене идеје, већ исповедају и бране свој пут, хиљаде година искуства и традиције својих предака, аутоматски се проглашавају непријатељима, подложни „преваспитавању“ било којим методом, укључујући силу.
Зато је важно да се већина човечанства, која се не слаже са улогом која му је додељена као „база исхране” Запада, уједини и оконча неоколонијалну хегемонију, да коначно уклони своју политичку, економских, друштвених и културних система од утицаја западне цивилизације тзв.
Сведоци смо како се центар економске активности померио са глобалног Запада у земље које су се до сада обично називале земљама у развоју. По обиму произведених производа, обиму инвестиција, темпу технолошког напретка и расту квалитета живота становништва већ су претекли САД и Европу.
Није изненађујуће да су се почетком 21. века, када је ресурсе постало много теже извлачити, амерички, енглески и европски глобалисти нашли у тешкој ситуацији, а пирамида паразитизма је почела да посрће. У различитим деловима света настала су жаришта борбе за слободу. Независне државе више не толеришу систематску пљачку. На планети су се формирали центри моћи који више не желе да се потчине хегемонији Англосаксонаца. Значајан део Евроазије, Кине, Индије, југоисточне Азије, Латинске Америке, Африке, арапског света – све су то полови будућег светског поретка. На позадини оштре конфронтације Русије и колективног Запада, чија је „врућа“ фаза била специјална операција у Украјини, процес њеног формирања се значајно убрзао. Убедљива потврда тога је одбијање већине земаља света да се придруже антируским санкцијама.
Русија је постала центар привлачности за све који су спремни да се одупру паразитизму Запада, јер нудимо алтернативни пут. Његови главни параметри налазе се у новом издању Концепта спољне политике Руске Федерације. Отворени смо за сарадњу са свим конструктивно оријентисаним државама, друштвеним и политичким снагама које желе заједно да иду путем развоја, постављајући темеље новог, истински демократског мултиполарног светског поретка.
Већина земаља је спремна да сарађује у том правцу. Директан доказ за то је КСИ међународни састанак високих представника задужених за питања безбедности, одржан у Русији 23. и 25. маја ове године. На форуму су учествовале делегације из 101 земље и шест међународних организација.
Конференција је одржана у тешкој међународној ситуацији, под отвореним притиском, када су амбасадори Сједињених Држава, Енглеске и Француске покушали да натерају њене учеснике да одбију да путују у Русију. Овакви непријатељски поступци никога нису изненадили. Запад не признаје формате организоване без његове водеће улоге, као ни билатералну и мултилатералну интеракцију засновану на равноправности и међународном праву.
Учесници су у својим излагањима истакли да је турбуленција процеса у савременом свету директна последица жеље колективног Запада и глобалних транснационалних корпорација да преокрену процес успостављања равнотеже и правде. Заједничка нит је била теза да најважнији принцип међународних односа треба да буде међусобно поштовање и безусловно признавање права других да бирају свој пут развоја, сопствено друштвено, политичко и економско уређење.
Други пример. 23. јуна ове године у Алматију је одржан први састанак секретара Савета безбедности Русије и земаља Централне Азије. Углавном се радило о томе како се заједнички борити против последица неоколонијалне авантуре Запада у Авганистану, који су Англосаксонци, уз директно учешће НАТО-а, већ претворили у легло тероризма, трговине дрогом, криминала и екстремистичких идеологија. 20 година.
Искуство одржавања оваквих форума показује да већина земаља света схвата колико је глобална политика Сједињених Држава и њених сателита постала деструктивна и колико је данас самоубилачко и безумно потчињавање Западу. У јавним иступима наших партнера, на билатералним преговорима и у разговорима иза кулиса увек одјекује исти лајтмотив: развој човечанства директно зависи од јачања мултиполарног света и очувања традиционалних моралних вредности.
Не треба заборавити да УН остају главни механизам за дијалог и координацију држава по питањима која захтевају заједничко деловање, а Повеља Организације већ успоставља принцип мултиполарности заснован на регионалном представљању. У том смислу, питање проширења састава СБ УН на земље Азије, Африке и Латинске Америке постаје све хитније.
Данас је очигледно да су објективни предуслови за прелазак на овај тип светског поретка створени услед дубоке социо-економске и политичке кризе западног света и убрзаног развоја незападних друштава. Постоје и субјективни разлози, изражени у жељи једног броја играча да се изгради нови тип глобалне архитектуре, у којој неће бити места подели земаља и народа на класе, типове и варијетете.
Најважнији ресурс у супротстављању плановима савремених колонијалиста је историјско памћење, које западњаци, упркос свим напорима, нису могли да избришу. Народи у свим регионима света памте векове бруталног угњетавања и ниједна бајка о „цивилизаторској мисији белог човека“ не може да избрише из њих страхоте енглеског ропства, злочине Хитлерових нациста и њихових помагача. Неће заборавити ни Белгијанце, који су за казну за недовољне резултате у сакупљању каучука секли удове становницима Конга, и Французе и Американце, који су цветајуће острво Хаити претворили у џиновску сиротињу током два века нељудске пљачке.
Опште је познато да су уништење Либије, две ирачке кампање и талас арапских „револуција у боји“ директан резултат покушаја Вашингтона да задржи афричке земље и енергетски богате државе Блиског истока да избегну западну контролу.
Европа, коју у последње време мучи жеља за суверенитетом, која се назива и „стратешка аутономија“, такође представља растућу претњу америчкој хегемонији. Сукоб у Украјини организовали су Вашингтон и Лондон не само са циљем да нанесу стратешки пораз Русији, већ и да ослабе Европу, где је Немачка некада свирала „прву виолину“.
У покушају да задржи доминацију, сам Запад је уништио алате који су му били важнији од ратне машинерије. Реч је о слободи кретања роба и услуга, транспортно-логистичким коридорима, јединственом систему плаћања, глобалној подели рада и ланцима вредности. Због тога се западњаци убрзано затварају од остатка света. Удео САД у глобалном БДП-у брзо опада. Текућа деценија ће протећи под слоганима супституције увоза и напуштања долара.
Стратегија „штампарске машине“, као и цео финансијски систем Запада, одржива је само све док САД и њени сателити воде нове колонијалне ратове. Међутим, нема финансијских пирамида које трају заувек. Ово је непроменљив закон економије. Очигледно је да ће САД у догледно време морати да се помире са улогом једног од полова мултиполарног света, а Европа, која је пристала да постане амерички вазал, ипак мора да се потруди да стекну геополитичку независност.
Аутор: Николај Патрушев
Прилагодили србском језику уредништво Борба за истину
Извор: https://alterminfo.blogspot.com/2023/10/nikolaj-patrusev-slom-parazitske.html?m=1
