Nevinost i vernost uvek su u “modi“
“Danas je greh postao moda. Zlo je u tome što bi grešni ljudi smatrali poremećenim nekog ko ne sledi tok vremena, ko ne greši, ko je pobožan. Današnji ljudi opravdavaju ono što se ne da opravdati, i hvale greh. To je najveća hula na Duha svetoga, greh drže za napredak a ono što je moralno smatraju nazadnim.“ Starac Pajsije
Još premudri Solomon reče:“Ko će naći vrsnu ženu? Jer vrijedi više nego biser“ (Priče Sol. 31,10) i “Ko je našao ženu, našao je dobro i ljubav od Gospoda“ (Priče Sol.18,22)
Prvi put, sa pojmom telegonija, susrela sam se čitajući knjigu ruskog sveštenika Ilije Šugajeva, a sa blagoslovom ruskog patrijarha Aleksija II “Jednom za ceo život“. Knjiga je odlična i toplo bih je preporučila tinejdžerima i njihovim roditeljima jer je puna pouka, dobronamernih i korisnih saveta za odabir partnera za hrišćanski brak. Čitajući o telegoniji bila sam užasnuta onim što sam pročitala. Užas je veći time, što se ove naučne činjenice kriju od javnosti i svesno dopušta da generacije mladih vode raspusni život misleći da za to neće snositi ama baš nikakve posledice. Kakva zabluda! Savremeni naučnici Kreacionisti, tvrde da imuni sistem u potpunosti odgovara našem odnosu sa Tvorcem i da ćemo zasigurno, “osetiti“ posledice nemoralnog ponašanja.
Šta je to telegonija? (naučni aspekti)
Fenomen telegonije prvo je ispitan na životinjama još pre 150 godina. Naučnici Flint i Feliks Ledantek, kao i drugi naučnici, dokazali su ovaj efekat na životinjama. Eksperimenti su opisani u Ledantekovoj knjizi “Telegonija- uticaj prvog mužjaka“. Uzgajivači pasa znaju da ako se rasna keruša, bar jednom, spoji sa “džukcem“, posle toga više ne može računati na rasno potomstvo. Takođe, golubica koja je rasna, ubija se ako se spoji sa golubom koji nije rasan, jer zna da će potomstvo biti bez pedigrea. A, šta je sa fenomenom telegonije kod ljudi? Telegonija kod ljudi, naučno je potvrđena posle dugogodišnjih opsežnih fizioloških, antropoloških, socioloških i statističkih istraživanja i eksperimenata od strane nepristrasnih naučnika. Nauka je ovde kategorički izjavila: “Da, efekat telegonije odnosi se i na ljude i to u mnogo jasnije izraženoj formi nego u životinjskom svetu“. To znači da žena koja čak nije ni zatrudnela, nosi i sebi jajne ćelije u koje su ugrađeni nizovi DNK svih njenih prethodnih polnih partnera. Od ranije se zna da geni partnera mogu da se utkaju u genetski sistem žene. Telegonija tvrdi da na potomstvo žene utiču svi njeni raniji polni partneri nezavisno da li sa njima ima poroda ili ne. Kao primer za ovo navode se Ruskinje koje su imale avanture sa glumcima iz putujućih pozorišta. One su kasnije rađale decu koja nisu ličila na zdrave očeve bele puti, nego na te prolaznike. Užasavajuće, zar ne?
A, šta kažu duhovnici?
U razgovoru sa jednim duhovnikom pre par godina saznala sam da žena od svakog partnera, kako on kaže, uzima “deo duha“, i pri tome dolazi do razmene duhova i formiranja duhovnog odnosa. U slučaju da postoji više partnera nastaje kompleksna situacija i mogućnost nastanka raznih mentalnih poremećaja, pa i psihoza (npr. šizofrenija i sl.) Sveštenik Ilija Šugajev kaže ovako: da svaki bludni odnos ostavlja trag na čoveku. Nije moguće sjediniti se samo telom, a ne dobiti i dušu i duh te osobe. Telesnu vezu lako je raskinuti, ali ostaje duhovna veza, tako da ženi nije jasno zašto ne može da zavoli svog muža svom svojom dušom? Razlog je taj, što je njena duša već vezana za druge ljude, i ove veze je vuku i ne daju joj slobodu. Sada je jasno zašto ovakve situacije dovode do rascepa ličnosti i nastanka psihoza kod tinejdžera i adolescenata. Psihijatri hrišćani, kao i duhovnici, tvrde da nam je 80 % mladog sveta na granici psihoza (teških duševnih bolesti sa lošim izgledima za izlečenjem). Savremena psihoterapija potvrđuje činjenicu da promiskuitet razara psihu: U knjizi “Pravoslavlje i savremena medicina“ (Svetigora, 2001 g.) isti ti psihoterapeuti kažu: “Autodestruktivno svojstvo težnje za uživanjem, u osnovi je mnogih seksualnih neuroza“.
Ostale pošasti promiskuiteta
Sve je, otprilike, počelo sa “emancipacijom” žena sredinom prošlog veka. Cilj ovih pokreta i raznoraznih revolucija nije bio oslobađanje nego upravo obrnuto: zarobljavanje i “uništavanje” žena. Bilo je važno “izbaciti” ženu iz kuće, odvojiti je od dece, zaposliti je i dati joj takvu ulogu da što više bude van kuće i ne bude identitet dat joj od Boga: majka i žena. Pri tome, žene su dobijale finansijsku nezavisnost,i na taj način, im bio podgrejan egoizam i nemotivisanost za brak i rađanje dece. Žena je danas veći rob nego ikada. Na poslu se od nje mnogo traži, ucenjivane su na razne načine, pa i time da ne mogu imati poroda ako žele karijeru. Strašno! U jednom poznatom časopisu, koji čitaju mlade mame, savet jednog pedagoga, inače žene, koja niti je Srpkinja, a pogotovo ne hrišćanka glasi: …”Ako umesto o poslovnim odlukama vi razmišljate o tome da li je vaše dete pojelo celu kašicu, ili gugućete na telefonu sa njim – ostavljate loš utisak… Ne dozvolite sebi da izgledate zapušteno, niti da se na vama primeti kako jedva čekate da se vratite kući. Iskoristite vreme na poslu da ne mislite na kuću… Posle dužeg odsustvovanja sa posla vaše kolege su se malo odvikle od vas, baš kao i vi od njih. Možda ćete zbog toga morati iznova da se dokazujete…’’Strašno. A, ove “stručne“ žene vaspitavaju mlade srpske majke. Sve samo sa jednom poukom- da ne rađaju decu, da ne bi posle na poslu morale da razmišljaju o njima. Očigledno je sazrelo vreme da žene hrišćanke imaju svoj časopis gde ih ne bi trovali ovi “savetodavci” i njima slični. Žena, pogotovo mlada srpska majka treba da se vaspitava u hrišćanskom duhu, a ne u razvratu i širenju karijere. O tome je dosta govorio i naš Sveti Vladika Nikolaj, koji kaže da žena: funkcioner ima nešto koje joj od Boga ne pripada, a ono što joj je dao Bog – zanemaruje, te neizostavno nastaje psihička frustracija, a zatim i bolest. Onda se čudimo zašto haraju maligne, polne i zarazne bolesti. Sve je to posledica jednog nezdravog načina razmišljanja, ali i potpune neinformisanosti naših ljudi, kojima se podmeće gomila gnusnih laži. Npr. O merama zaštite pri intimnim odnosima. Naravno, sve je to nesigurno, i iz hrišćanskog ugla neprihvatljivo. Žena koja ima dobar imuni sistem može da savlada svaku bolest. Nažalost, mnogo mojih kolega učestvuje u širenju lažne propagande o merama zaštite u intimnim odnosima, što iz sopstvenog neznanja, što iz finansijskih razloga. Sve ovo, nesumnjivo, potvrđuje i statistika. Na svim medijima može se čuti: Svaki drugi brak u Srbiji je sterilan. (Da li smo se zapitali zašto u Srbiji Bog zatvara materice? Da li su uvek drugi krivi za naše teškoće?) Sledi dalje statistika: Svaka druga devojčica osmog razreda imala je intimne odnose, a neželjenu trudnoću završavala abortusom. Šta očekivati od Srbije i njenog potomstva u narednim godinama? Ovu zabrinutost podelio je i naša Svetost, Patrijarh srpski G- din Pavle u jednom intervjuu za ovaj časopis, kada je konstatovao da je celokupna situacija sa belom kugom strašna, i da ne zna ko će naslediti ovu zemlju: “Ne znam, možda Kinezi…” Što se tiče steriliteta koji je nažalost, najčešće posledica promiskuiteta, i prof. I. Manuilova (u knjizi “Pravoslavlje i savremena medicina”) kaže: “Medicinska indikacija vantelesnog oplođenja, po pravilu, predstavlja posledicu anatomskih anomalija jajovoda nastalih usled veštačkog abortusa”. Svaki dalji komentar je suvišan. Sve što se dešava, ne dešava nam se slučajno: decu nam vaspitavaju “idoli” sa TV ekrana, kao i “bolesničke serije i emisije”, a tu su i neke od prljavština, koje se nude na internetu. U međuvremenu, roditelji na poslovnim sastancima, “kroje” karijeru ili se pak bore za goli fizički opstanak. Dotle, deca su na ulici ili kraj ekrana uz alkohol, drogu, i ko zna šta.
Umesto zaključka
Zvanična nauka ćuti o telegoniji, da ne bi osporila prethodne seksualne revolucije, koje zgrću ogroman novac. Naša deca propadaju ugledajući se na “bolesne” autoritete i njihove laži. Kao lekar i majka troje dece, preporučila bih mladim ženama i devojkama:Nevinost i vernost, kako god to staromodno zvučalo, garant su vašeg zdravlja duše i tela, jer je tako zapovedio i Gospod u Svojoj 7.- oj zapovesti: ”Ne čini preljubu” Povratak Bogu i tradicionalnim vrednostima su jedini pravi put Srbije, u budućnost.
Autor: Dr Tatjana Đorđević
Izvor: “Svetigora“, januar 2008.g.
