“Неутралци“ бранитељи режима – против студентских протеста
Чудна времена су дошла да искрени чланови СНС-а заслужују сасвим сигурно једну дозу поштовања. Они искрено кажу да су за АВ и свим снагама, наравно, осуђују студенте и народ у протесту. Међутим, чини се да је ових месеци прилично нарастао број оних који нам кажу како нису за АВ, али нису ни за протесте.
И не би то био проблем да су се тако изјаснили и онда пустили чланове СНС-а и студенте и народ да се споре и такмиче у јавној сфери за своје идеје. Има, додуше и оних који су се тако изјаснили и притом остали доследни и на речима и на делу као заиста неутрални, али је таквих мало. Таквима који су отишли у право тиховање нико ништа од нас не би пребацио, то је сасвим легитиман став.
Међутим, највише је оних који су као неутрални, али су од старта протеста сваки дан, по више пута дневно, својим објавама и коментарима осуђивали студенте и протесте, са таквом жестином, цинизмом, увредама и пљувањем да је то много јаросније и непристојније од било којих чланова СНС-а или “ћација“ из парка.
Они су, у моралном смислу, патуљци за СНС чланове. Јер, они су као комшија у селу који је наводно неутралан, морално чист изнад сукоба и слично, али који константно убеђује (сваки дан, месецима) једну од страна у спору да је бесмислено да се буни и протестује против лудог сеоског кнеза (наводно, ко год дође биће исти или гори), село се не пита за било коју ствар, све одређују мрачне силе са Запада, сваки детаљ и сваку ситницу. То убеђивање брзо прераста у константне увреде и осуде само оне стране која се буни (кнез ако се и осуди, то је ретко и успут, тек ето да се опере властита савест да су тобоже неутрални, бар номинално). “Неутрални“ се толико ангажују да минирају сваку делатност резигнираних бунџија, да минуциозно анализирају сваки корак протеста – изјаве, гестикулације, маршруте, блокаде. Вребају иза сваког ћошка како би најмању грешку или случај искористили ради блаћења протеста, са невиђеним цинизмом и осудама. Дотле да се спрдају са људима који су осетили на својој кожи дејство нечега што је звучни топ или шта год слично – у смислу да је све то лаж, фолирање и патетика.
А када се “неутралном“ пребаци да он није неутралан на основу свега тога, већ да је фактички савезник лудог сеоског кнеза и његовог система зла и издаје, да има удела у злу власти – “неутрални“ почиње да се дури како га тобоже сврставају тамо где он не припада, како му неко брани слободу говора, како расте нетолеранција и слично. Једном речју, себе почиње да претвара у невино јагње, жртву вуковских напада. Јадничак мали.
Тада почиње мало да ретерира. Иако је месецима кидисао најгоре на студенте, сада каже да је он позивао на престанак протеста заправо зарад добра тих младих људи, којима “манипулишу зле чике из сенке“. Али, само на тренутак, јер одмах мало после тога наставља са салвом осуда и канонадом увреда по старом, да би опет помало и понекад ублажио реторику, чисто да умије свој превише огољени пристрасни ангажман, у нади да га нико неће прокљувити. То само показује да студенте и народ који је са њима третира као малоумне или децу, јер је просто ненормално да неко буде толико брижан за људе који имају 18 и више година. То доказује да себе виде као Тесле, а све нас остале као идиоте и болеснике које они морају да просветле и излече.
Не треба нам ваш лажни савет и нећемо престати да вас зовемо бранитељима режима, јер ви то јесте, ма како се на речима издавали као неутрални. Ваша дела вас сврставају и присталице режима и саучеснике у одржавању зла у Србији.
Ипак, најопасније је када ту своју “неутралност“ увију у наводну побожност или духовност. Причама да нема смисла бавити се ни у најмањој мери политиком или протестима, док се цела земља не продухови. Јер, има ли већег лицемерја да се за духовно застрањење коре само они који су активни у протесту, а да они сами себе који су још више активни да облате протест и (тиме помогну одржању АВ на власти) – изузму од тог укора? Значи када неко таласа против лудог кнеза тај је онда “лош хришћанин“, а када неко из петних жила сваки дан помаже лудом кнезу да остане на власти решетањем његових политичких противника осудама и понижавањима – тај је “добар пустињак“?
Да закључим. Такви “неутралци“ нека не очекују од нас заједништво и слогу. То нису људи нормалног духа. Такво понашање је недостојно било ког човека, било паганина или атеисте, а камоли православног хришћанина. Могу да нам буду браћа по страдању и да их помажемо у невољи, нећемо то ником одбити. Али, браћа по духу да нам буду, то никако – док не преуме и не спусте лопту. Од таквих нам преостаје једино да се лично сасвим оградимо, јер је свака духовна присност са њима сув отров. Уосталом, било би ме срамота да са таквим људима делим ходник у возу, а камоли нешто битније.
Аутор: Марко Пејковић
